Evropa

Srbija od danas bez ruske nafte preko Janafa: Stupio na snagu embargo EU, ograničena i cena, ali Rusija ne prihvata

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Tanjug

05/12/2022

-

07:12

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

U ponoć je stupio na snagu embargo Evropske unije na rusku naftu koja stiže morskim putem, što znači da ni Srbija više neće moći da uvozi rusku naftu preko Janafa. Od danas važi i ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara, koje su usvojile EU, G7 i Australija. Rusija je saopštila da ne prihvata to ograničenje ni po cenu smanjenja proizvodnje.

EU, G7 i Australija uvele su embargo na rusku naftu koja stiže preko mora, u nastojanju da smanje finansijsku dobit Moskve i njenu sposobnost da finansira rat protiv Ukrajine.

Sa embardom danas je prekinut i dovod ruske nafte u Srbije putem naftovoda Janaf. Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je juče, povodom stupanja na snagu embarga na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru paketa sankcija EU prema Rusiji, da će to imati uticaja na našu ekonomiju, ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.

Proteklih meseci Srbija se spremala za naftni embargo na rusku naftu, skladišta su puna – poručuje premijerka. Ta zabrana za našu zemlju je, ocenjuje, političko pitnje. Tri četvrtine potreba za naftom Srbija pokriva uvozom, a u NIS tvrde da su spremni da održe stabilnost snabdevanja.

Uz ograničenje cene, Brisel inače zabranjuje pretovar ruske nafte i bilo kakvo posredovanje u trgovini sa trećim zemljama.

Analize pokazuju da će zabrana imati nesagledive finansijske posledice za evropsku privredu, navodi RTS. Nafta povlači i rast cena gasa i struje. Na moguće nestašice i restrikcije upozorilo je više evropskih zemlja, među kojima i Francuska, koja će ove zime, prvi put posle 42 godine, uvoziti struju. Moskva je upozorila da novi potezi Zapada samo destabilizuju evropsko energetsko tržište, jer ni gasa ni nafte nema bez tržišnih cena.

"Nije ugrožena snabdevenost na pumpama"

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović smatra da se ni danas ni narednih dana neće ništa neće dogoditi, jer su uveliko ugovorene isporuke nafte do kraja godine.

"Danas se ništa neće dogoditi, neće se dogoditi ni narednih dana - sirova nafta se kupuje terminskim ugovorima i već su uveliko ugovorene isporuke do kraja godine i januar je čak završen. U tom smislu ova mera neće dovesti do problema, tj. ugrožavanja snabdevenosti i da to pokazuju cene sirove nafte koje su u petak bile 89 dolara po barelu, a danas su 86, što, ističe, znači da su cene stabilne", rekao je Mićović.

Što se tiče zabrinutosti vozača da će gorivo na pumpama poskupeti, Mićović ističe da su već tri nedelje cene goriva na našim pumpama u padu.

"Rizici postoje, ali ne postoji ništa što bi sada neposredno ugrozilo snabdevenost i što bi podiglo cene. Za sada je sve pod kontrolom. Potencijalni rizik bi mogao biti 5. februar, jer tada stupa na snagu zabrana uvoza derivata nafte iz Rusije u Evropsku uniju."Tada će se pojaviti jedan ozbiljan nedostatak dizela. Treba da se spremamo svi za 5. februar više nego za ovaj 5. decembar, jer sirova nafta lakše nekako uspeva da promeni svoje tokove i da dođe do Mediterana u dovoljnim količinama", ističe Mićović.

Šta je sa Srbijom?

Posle usvajanja paketa sankcija Evropske unije u kome zemlje Zapadnog Balkana nisu izuzete iz zabrane uvoza sirove nafte iz Rusije morskim putem, ni Srbija više neće moći da uvozi rusku naftu Jadranskim naftovodom JANAF. 

Ruska nafta je prethodnih godina činila oko 20 odsto potrošnje, a sada će ona morati da bude nadomeštena iz drugih izvora. Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i odatle se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju do rafinerije u Pančevu gde se prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka - oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 16 do 20 odsto naših potreba.

Bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović je polovinom septembra izjavila da je, od kada je počeo rat, od kraja marta ruska nafta bila prilično jeftina i da je NIS više uvozio nju, tako da je u strukturi od početka ove godine bilo 55 odsto ruske nafte, ali da je država u međuvremenu obezbedila zamenu za rusku naftu koju nećemo moći da uvozimo zbog šestog paketa sankcija EU prema Rusiji. 

Jedini pravac kojim ovaj energent naftovodom iz bilo kog izvora trenutno može da stigne do Srbije je preko Hrvatske, a nadležni su prethodnih meseci izašli sa predlozima o diversifikaciji, pravca snabdevanja, time što bi se Srbija izgradnjom novog naftovoda povezala na naftovod Družba, kojim ovaj energent stiže u Mađarsku iz Rusije. 

Postoji i druga alternativa, a koja bi podrazumevala i izgradnju naftovoda do albanske luke Drač,  preko Severne Makedonije, a koja bi ipak omogućila snabdevanje naftom sa celog Mediterana, ali ima i onih koji smatraju da bi Srbija trebalo da se poveže sa rumunskom lukom u Konstanci.

I Japan primenio organičenje cene

I Japan je, inače, primenio danas ograničenje cene za rusku sirovu naftu, ali je od te odluke izuzeta nafta koja se uvozi sa polja Sahalin-2, saopštila je vlada u Tokiju.

Odluka je usledila nakon dogovora Grupe sedam (G7) i Australije od petka da ograniče cenu ruske sirove nafte na 60 dolara po barelu, što je poslednji potez u nizu sankcija prema Moskvi zbog njenog rata u Ukrajini, prenosi Rojters.

Odluka o izuzimanju od limitirane cene sirove nafte iz ruskog dalekoistočnog polja Sahalin-2, u kojem japanski energetski operateri imaju udeo nakon odlaska Šela, doneta je "u svetlu energetske bezbednosti Japana“, navodi se u saopštenju vlade.

Dalje mere u vezi sa ruskim naftnim derivatima, koje bi trebalo da startuju 5. februara 2023, biće objavljene kasnije, dodaje se u saopštenju.

Početna neslaganja oko cene

Evropska unija je pre nekoliko dana formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije, objavila je Češka koja predsedava EU. Istu odluku usvojili su potom i Grupa sedam najrazvijenijih zemalja na svetu (G7) i Australija, javio je AP.

"Ambasadori su upravo postigli dogovor o ograničenju cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem", navela je Češka, preneo je Rojters.

Prethodno je poljski ambasador pri EU Andžej Sados rekao da je Poljska je pristala na sporazum EU o ograničenju cene ruske nafte koja se transportuje morem od 60 dolara po barelu.  Varšava je insistirala da cena bude ispod tržišne, kako bi se ograničili prihodi Moskvi da finansira rat u Ukrajini.

Diplomate koje su upoznate sa situacijom rekle su za Euronews da su Poljska i baltičke države zauzele čvrst stav i zalagale se za snažno ograničenje, koje ide do 30 dolara po barelu, dok su Grčka, Kipar i Malta, čije domaće brodarske industrije igraju ključnu ulogu u međunarodnom transportu ruske nafte, zahtevale gornju granicu od 70 dolara.

Tokom pregovora pokušano je iznalaženje kompromisa između dve strane, sa prvim kompromisom od 65 dolara po barelu i drugim od 62 dolara, što je istočnoevropska grupa još smatrala previsokim. Razgovori su se takođe fokusirali na sprovođenje, transparentnost i potencijalni novi niz sankcija EU.

Rusija, međutim, već prodaje svoju naftu tipa Urals po sniženoj ceni, koja se poslednjih nedelja kretala između 77 i 64 dolara po barelu – oko 20 dolara jeftinije od referentne nafte Brent.

Prema planu, Rusija će izgubiti razliku između komercijalne i limitirane cene. Ograničenje će se redovno revidirati u skladu s promenama u energetskom sektoru. S obzirom na to da se cena proizvodnje nafte procenjuje na oko 20 dolara po barelu, ova cena bi i dalje omogućavala Rusiji profit od izvoza crnog zlata.

Komentari (0)

Evropa