Sto u Budimpešti čeka Trampa i Putina: Ima li za njim mesta i za treću stolicu - Zelenskog

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

20/10/2025

19:00

veličina teksta

Aa Aa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je spreman da se pridruži najavljenom samitu u Budimpešti između predsednika Sjedinjenih Američkih Država i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina i dodao da je potrebno izvršiti veći pritisak na Kremlj kako bi se okončao rat u Ukrajini. Zelenski je izjavio da je dobro što Tramp "nije rekao ne" kada je reč o isporuci američkih raketa "tomahavk" Ukrajini, ali je potvrdio da predsednik SAD za sada "nije rekao ni da".

Ruski predsednik ranije je, inače, upozorio da bi slanje tih raketa predstavljalo novu fazu eskalacije sukoba.

Nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom, Tramp je na društvenim mrežama poručio da bi Rusija i Ukrajina trebalo da stanu tamo gde su sada i da je vreme za prekid vatre i dogovor.

Govoreći o tome da li je u ovom trenutku blizu opcija o slanju "tomahavk" raketa u Ukrajinu, Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put kaže za Euronews Srbija da dosta toga zavisi od sastanka u Budimpešti, a ističe i da se Trampove pozicije kada je u pitanju pozivanje na mir u Ukrajini u proteklih nekoliko meseci nisu promenile.

"Iako nam izgleda da on ima više razumevanja sada za ukrajinsku stranu, pre svega on ne želi da ulaže neki bitni politički kapital u rešavanju ovog sukoba, ukoliko on ne može da profitira odnosno da se pokaže kao uspešan medijator, a sama kompleksnost ovog sukoba i njegova nevoljnost da pre svega iskoristi američku moć da prisili Rusiju na poziciju nekakvog kompromisa, dovodi do toga da, bar po mom mišljenju, izgleda da će se ovaj rat nastaviti još neko vreme. Što se tiče isporuke samih tomahavk, dosta toga će zavisiti od pregovora u Budimpešti, ja ipak naginjem ka prognozi da će neke određene manje količine verovatno biti isporučene do kraja ove godine, ali ostaje da se vidi", rekao je Rašeta.

Inače, Financial Times je obavio, pozivajući se na svoje izvore, da je Tramp od predsednika Ukrajine tražio da prihvati ruske uslove za okončanje rata. Navodno traženo je Ukrajina preda Rusiji Donbas. Rašeta, međutim, veruje da to nije moguća opcija i ističe da se tu vidi koliko Tramp nije čvrsto siguran koje bi rešenje on želeo da zastupa.

Na pitanje da li veruje da će zaista dođi do najavljenog susreta u Budimpešti i šta znači to što i Zelenski kaže da je spreman da dođe na te razgovore, Rašeta kaže da Zelenski pokušava da "igra na kartu spremnosti".

"Pokušava da jednostavno podvuče i signalizira kako Vladimir Putin ne želi da se nađe s njim lice u lice, što je istina jer Putin je dakle od početka ovog rata jednostavno se trudio da izgradi sliku Zelenskog kao nekog ko nije legitiman predstavnik ukrajinske vlade ili ukrajinskog naroda uopšte, te bi ovo bio jedan politički poraz sama činjenica da on mora da se susretne sa njim kao ravnopravnim partnerom. Isto kao što je radio u Istanbulu, Zelenski pokušava da dokaže Trampu na ovaj način da Putin ne želi da dođe ni do prekida vatre, ali ni do nekog primirja, već samo odugovlači da nije odustao svojih maksimalističkih ciljeva koji podrazumevaju osvajanje što većeg dela teritorije Ukrajine i na kraju prave smene vlade u Kijevu", rekao je Rašeta.

Govoreći o samoj lokaciji susreta i da li je neobično što je odabrana Budimpešta, Rašeta kaže da postoje i istorijske veze.

"Veza da su sastanci između tadašnjih sovjetskih lidera i američkih lidera uglavnom se odvijali u državama Evrope koje nisu bile članice Varšavskog pakta niti su bile pripadnice NATO, dakle imali smo sastanke isto u Budimpešti, imali smo sastanke na Islandu, uglavnom se nekoliko njih dešavalo i u Švajcarskoj, danas u modernije vreme, dakle, uglavnom se sastaju lideri i dakle predsednici jedne i druge strane na zemljama Bliskog istoka, imali smo nekoliko tajnih sastanaka i u Emiratima i u Kataru, tako da ne treba čuditi izbor lokacije, takođe i tajming lokacije je specifičan, Orbanu se približavaju izbori i on već, ako pogledate ankete u prethodnih godinu dana, kaska gotovo dvocifrenim brojem za opozicijom, te Donald Tramp, svom lojalnom savezniku, dakle Orbanu, koji je i u momentima kada nije bilo izgledno da će se Tramp vratiti u Belu kuću, čvrsto njega podržavao, se nada da će ova poseta uprizoriti i malo oživeti Orbanovu izbornu kampanju", navodi Rašeta.

Što se tiče Srbije, dodaje, ne postoje tu neki direktni benefiti, ali naša vlada i predsednik pokušava imaju sličnu percepciju kada je u pitanju rat u Ukrajini kao Mađarska koja je izdvojena od konsenzusa koji postoji u Briselu.

"Neko povoljnije rešenje koje bi se dogodilo sada u Budimpešti bi moglo da znači da je ta pozicija ispravna, ali mislim da pre svega se da je srpska strana zainteresovana da li će doći do nekakvog olakšavanja odnosa između Rusije i Amerike kada su u pitanju energetski konflikti, s obzirom na sankcije koje su uvedene NIS-u", napominje Rašeta.

Na pitanje kako na ovaj susret gleda Evropa, Rašeta ističe da su stavovi Evrope poznati već godinama.

"To je da Vladimir Putin nije zainteresovan za mir, što je i pokazao prethodnih nekoliko meseci, da on ne odustaje od svojih zahteva koji zahtevaju, dakle, legitimizaciju već okupiranih delova Ukrajine i da dok se to ne promeni, dok ne dođe do stvarnih želja za nekakvim kompromisom, mislimo pa čak i želje za prekidom vatre, ako ne, za nekim poslednjim, nekim trajnim mirom, jednostavno je gubljenje vremena pokušavati da se usliše zahtevi ruske strane", naveo je on.