Igre 
Oči svetske javnosti uprte ka Minhenu: Kako se čitaju poruke svetskih lidera na skupu pod velom rata u Ukrajini
Komentari18/02/2023
-08:01
Ovogodišnja Minhenska bezbednosna konferencija odvija se pod velom rata u Ukrajini koji se nametnuo kao centralna tema. Za razliku od 2007. kada je predsednik Rusije Vladimir Putin na ovom događaju održao čuveni govor, ove godine nema mesta za ruskog lidera, jer je prema rečima predsedavajućeg konferencije Kristofa Hojzgena, Putin "raskinuo sa civilizacijom". Analitičari ocenjuju da je reč o veoma važnom skupu na kome su prisutne visoke delegacije i da manfestacioni deo konferencija govori kuda to svet ide.
Sukobi na istoku Starog kontinenta ocenjeni su kao bezbednosna pretnja ne samo za Evropu, već i za čitav svet.
"Napad na Ukrajinu nije čisto evropski sukob i nije čisto evropsko pitanje. On seže mnogo dalje od toga, kao i ambicije Rusije, bilo da je reč o Bliskom istoku, drugim regionima u istočnoj Evropi, Africi, ali i Indo-Pacifiku", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
Osim podrške Ukrajini, sa uvodnog dela konferencije čule su se poruke da su u zaštiti međunarodnog poretka neophodni transatlantska zajednica i globalni jug. Gromoglasan aplauz dobio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je na jug Nemačke poslao brojnu delegaciju.
"On, ruski Golijat će definitivno pasti ove godine. Mi to možemo da uradimo zajedno, kao što je uradio i David. Moramo da uverimo jedni druge da nema alternative našoj pobedi, kao što nema alternative odlučnosti svih nas, na Dnjepru, Špreji, na Temzi, Potomku, Visli i Tibru, Dunavu i Jordanu, svuda u svakom delu sveta gde se sloboda vrednuje više od tiranije", poručio je Volodimir Zelenski.
Osim Zelenskog, oglasili su se lideri vodećih zemalja Evropske unije, Olaf Šolc i Emanuel Makron. Šolcova procena o trajanju rata bila je pesimistična.
Tanjug/AP/Michael Probst
"Mislim da bi bilo mudro da se pripremimo za dug rat i da pošaljemo poruku Putinu da smo spremni da budemo uz Ukrajinu i da ćemo nastaviti sa kontinuiranom podrškom. Mislim da nije dobro da na ovoj konferenciji i podijumu raspravljamo kada će se tačno i kog meseca ovaj rat završiti. Važna odluka koju bi trebalo zajedno da donesemo jeste da nastavimo da pomažemo Ukrajini koliko god je potrebno i da to radimo najbolje što možemo", poručio je Olaf Šolc.
Povezane vesti
Predsednik Francuske je u ruskoj politici prema Ukrajini prepoznao imperijalistički obrazac. "Ovo što vidimo je novi imperijalistički stav izražen u agresiji na suseda, kojom se ne poštuje njegova teritorija. Tu nema prava. Pretpostavka je da je ovim činom svet legitimisao novi kolonijalizam", istakao je Emanuel Makron.
Tanjug/AP/Michael Probst
Iako je Hojzgen u uvodnom obraćanju pomenuo države poput Sirije, Avganistana, Mjanmara i Haitija, svi su izgledi da će tokom konferencije reflektori političkih, diplomatskih i vojnih korova biti upereni na geografski prostor od Lavova do Luganska.
"Rat u Ukrajini učinio skup possebno važnim"
Skup u Minhenu je veoma važan i u ovom trenutku tu važnost čini dramatika koja postoji u celom svetu, a naročito povodom rata u Ukrajini, ocenio je za Euronews Srbija Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke.
Napominje da se nikada nije dogodilo, osim na Generalnoj Skupštini UN, da na skupu budu zastupljeni predstavnici 100 zemalja i da su tu zaista prve ličnosti velikog broja država.
"ČInjenica je i da su Amerikanci poslali jednu reprezentativnu delegaciju: oko 60 kongresmena i senatora i potrpedsednicu SAD. Rat u Ukrajini je učio ovaj skup posebno važnim", poručio je on.
Kako je dodao, ono što je razočaravajuće je što se na konferenciji razgovara o ratu, a nema nijedne inicijative oko mira.
"I tu je problem. Pošto se svi ratovi moraju završiti mirom, nema nijedne ozbiljnije inicijative koja bi išla tom stazom", rekao je Stojanović i podsetio na reči američkog diplomate Henrija Kisindžera uoči Davosa, za kojeg kaže da je izašao sa idejom da bi Ukrajina na neki način trebalo da ustupi teritorije za mir, ali je posle odustao od te inicijative.
Povezane vesti
"Ovde smo čuli da Makron i Šolc govore o tome da Rusija mora biti pobeđena. To je činjenica koja može da deluje pomalo opasno, jer se prvi put događa da se na evropskom tlu ratuje sa jednom zemljom koja ima nuklearno oružje. To insistiranje na radikalizmu mene malo plaši", rekao je Stojanović.
On je govorio i o promeni Nemačke u odnosu na početak rata. Kako kaže, ta država je napravila jedan neverovatan zaokret, jer su na početku ruske invazije oni Ukrajini ponudili 5.000 šlemova i jednu poljsku bolnicu.
"Sada smo stigli do tenkova Leopard, i te crvene linije su se uvek pomerale i lestvica je uvek podziana", rekao je on i dodao da je to rezultat pritiska od strane pre svega SAD, ali i Poljske i baltičkih država koje su najviše osećale strah od širenja rata.
Ove godine pažnju su izazvale i reči političkog analitičara Ijana Bremera. On je rekao: "Ukrajina bi mogla da izgubi ovaj rat, to je činjenica, ali u isto vreme želim da budem jasan kada kažem da Rusija ne sme da pobedi. Kada to kažem ne mislim filozofski, nego Rusija zaista ne sme da pobedi", naveo je on.
Kako je dodao, pozicija Rusije u međunarodnoj zajednici će biti drastično gora nego pre invazije na Ukrajinu, kako god da se rat odvija.
"NATO će se proširiti, hiljade i hiljade vojnika biće razmešteno na granicama ka Rusiji. Šta god od Ukrajine ostane teritorijalno, to će postati deo EU i imaćemo značajno veće vojne mogućnosti protiv Rusije, našeg očigledno od sada večnog neprijatelja", rekao je Bremer na konferenciji.
Koje je mesto Srbije i Zapadnog Balkana?
Manifestacioni deo Minhenske bezbednosne konferencije je važan zato što govori o celom svetu i kuda taj svet ide, ali daleko važniji su bilateralni skupovi, napomenuo je Stojanović. U tom smislu, kaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima zaista reprezentativnu listu sagovornika, za šta smatra da je izuzetno važno.
Inače, Vučić je u Minhenu razgovarao sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom, nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, visokim predstavnikom EU Žozepom Boreljom, premijerom Grčke Kirjakosom MIcotakisom i ministrom spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva i Severne Irske Džejmsom Klaverlijem.
Kako je rekao Stojanović, u razgovoru sa Makronom i Šolcom čule su se neke stvari o francusko-nemačkom planu za dijalog Beograda i Prištine, i promenjena je međunarodna metodologija po tom pitanju.
"Vraćamo se pomalo, uslovno rečeno, na nešto što je nekada važilo - prvo standardi pa onda status. Nećemo se vratiti na to vreme, ali je priča o normalizaciji zapravo to - da se reše mnogi problemi koji prave neku vrstu varničenja i izazivaju krize i verovatno da platforma treba da ubrza taj razgovor i da mu da neku vrstu dinamike", rekao je Stojanović za Euronews Srbija.
Dodaje i da je Zapadni Balkan važan za Evropsku uniju i Zapad, i da je EU godinama zanemarivala da u njenom predvorju mogu da nastanu krize koje mogu da je ugroze. "Taj zaokret je napravljen i pre nego što je izbio rat u Ukrajini, i reflektor se okrenuo ka oživljavanju Berlinskog procesa. To treba razumeti i kao bitku između uticaja", zaklučio je Stojanović.
Komentari (0)