Igre 
Diplomatska ofanziva na Peking: Posle Makrona i Fon der Lajen, stiže i Borelj - posete Kini u "dve paralelne trake"
Komentari10/04/2023
-18:44
Šef diplomatije EU Đozep Borelj otputovaće u Kinu, i tamo će boraviti od 13. do 15. aprila. Ovo je samo najnovija u nizu poseta visokih evropskih zvaničnika Pekingu u sklopu "diplomatske ofanzive" čiji je cilj da kineski lider iskoristi svoj uticaj i ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da prekine rat u Ukrajini.
Borelj je naveo da "Kina ima moralnu obavezu da utiče na Rusiju, kako bi Rusija zaustavila svoj rat", te da će "pozicija Kine prema Moskvi uticati na odnose EU prema Kini".
Prošle nedelje, u Kinu su putovali predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i francuski predsednik Emanuel Makron, a oboje su se sastali sa kineskim liderom Sijem Đinpingom, ali i drugim kineskim zvaničnicima. Njihova poruka je bila slična kao i Boreljova - žele da Kina izvrši uticaj na Moskvu kako bi se okončao rat.
Posete evropskih lidera Pekingu izazvale su mnogo pažnje, pre svega zbog toga što ih nije bilo još od početka pandemije koronavirusa. Ovu "turu" započeo je nemački kancelar Olaf Šolc koji je u Kinu putovao u novembru prošle godine, a pre nekoliko nedelja je isto učinio i španski premijer Pedro Sančez.
Analitičari i istaknuti briselski mediji kažu da zemlje članice EU različito gledaju na odnos sa Kinom - pojedine države smatraju da bi trebalo učvrstiti odnos i ne prenagljivati, a druge da je neophodan jači uticaj na Peking i insistiranje na tome da promeni stav i utiče na Moskvu.
"Posete iz Evrope oslikavaju dve paralelne trake"
"Strateškim repozicioniranjem Kine na globalnom nivou, zvaničnici EU su shvatili da Kina više nije samo partner, već predstavlja i jednu vrstu sistematskog rivala. Ideološki posmatrano, kako Kina vidi budući razvoj globalnog društva se u određenoj meri razlikuje od onoga kako to vidi EU", rekao je za Euronews Srbija Stefan Vladisavljev iz fondacije BFPE.
"Govorimo o dve paralelne trake. U jednoj traci vidimo želju da se očuvaju ekonomski odnosi, a u drugoj koaliciju evropskih država koje žele da jasno stave do znanja Kini da ni u kakvom slučaju ne bi voleli da je vide za potencijalnog partnera Rusije u invaziji u Ukrajini", dodao je Vladisavljev.
Povezane vesti
Prema njegovim rečima, upravo ove posete evropskih zvaničnika i oslikavaju te različite stavove, odnosno, kako ih je nazvao, "trake".
"Ove posete odlikuju na neki način te različite stavove i trake. Sa jedne strane imate španskog premijera koji poziva kineske kompanije da dođu u Španiju, i čak Makrona koji izjavljuje da EU ne bi trebalo da prate SAD po pitanju kineskog odnosa prema Tajvanu", objasnio je.
"Sa druge strane su Fon der Lajen, i, što je za očekivati, Borelj, kojima je glavni cilj da pošalju poruku da očekuju konstruktivnu kinesku ulogu u deeskalaciji sukoba u Ukrajini, i da očekuju da će Kina biti ta koja će potencijalno biti garant budućeg mira", dodao je Vladisavljev.
Pri svemu ovome, trebalo bi imati u vidu i različite načine na koje su Makron i Fon der Lajen dočekani u Kini prilikom posete prošle nedelje.
Želje kineskih vlasti su bile da šeficu Evropske komisije, prilikom posete Pekingu, uglavnom predstave kao produženu ruku SAD, pa je stoga i zauzet dosta negativan stav prema njoj, prenosi briselski Politiko.
Dok je Makronu priređen doček na najvišem nivou, Fon der Lajen je izašla s putnicima kroz uobičajeni aerodromski izlaz, a dočekao ju je - ministar ekologije. Takođe, Makron je na crvenom tepihu prošetao sa šefom države, uz počasni stroj, a kada je njegov avion sleteo sačekao ga je lično šef kineske diplomatije.
Politiko ocenjuje da je ovo bio jasan obrazac tokom svih dana njihove posete, i da je Kina pokušavala da igra "zavadi pa vladaj" sa dva lidera. Briselski list navodi i da Peking vidi veću šansu da napreduje sa francuskim liderom, kao i da "u Pekingu to znaju".
Povezane vesti
Ekonomska zavisnost i dalje važna
Među onim zemljama članicama koje su za oprez pri eventualnoj promeni stava EU prema Kini, najčešće se kao argument pominje važnost partnerstva sa Pekingom za ekonomski prosperitet Unije.
Vladisavljev je za Euronews Srbija naveo da je 2021. godine Kina prvi put prestigla SAD po obimu spoljnotrgovinske razmene sa evropskim državama, kao i da su dve najveće ekonomije u Evropi, Francuska i Nemačka, umnogome zavisne od kineskog tržišta zbog autoindustrije.
"Evropska unija ne može bez značajnih posledica da se udalji od Kine, zato je u svom obraćanju pre nekoliko nedelja Fon der Lajen izjavila da glavni cilj EU nije u ovom trenutku razdvajanje od Kine, već stvaranje konteksta u kom je EU manje zavisna", istakao je Vladisavljev.
Povezane vesti
Navodi da će deeskalacija zavisnosti biti dugoročni strateški cilj EU u odnosima sa Kinom, a da je na Briselu da odluči da će to biti kroz formiranje nekih novih tržišta ili možda kroz prebacivanje proizvodnje, koja je u ovom trenutku umnogome pozicionirana u određenim industrijama u samoj Kini.
"Definitivno je potrebno, ako pričamo iz pozicije Evropske unije, razmotriti kako da se učine manje zavisnim od partnerstva sa Kinom u ekonomskim odnosima", ističe Vladisavljev.
profimedia
Istoričar Stanislav Sretenović je, komentarišući posete Marona i Fon der Lajen, naveo da, između ostalog, EU želi da se približi Kini u ekonomskom smislu, jer je Kina veliko tržište, i zato što tu postoje velike mogućnosti za investiranje.
"Francuska delegacija koja ide u Peking, broji i oko 60 vrhunskih francuskih privrednika koji će uspostavljati poslovne odnose sa Kinom u budućnosti", istakao je Sretenović.
Koliki može biti značaj Kine za rešavanje sukoba u Ukrajini?
Francuski diplomatski izvor je za Rojters naveo, nakon razgovora Makrona i Sija, da je Kina spremna da zajedno sa Francuskom radi na pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Ovaj diplomata naveo je da su se dvojica predsednika saglasili da će "naporno raditi kako bi ubrzali kraj rata i postigli da pregovori budu otvoreni uz puno poštovanje međunarodnog prava".
Nisu, međutim, izneti konkretni detalji o tome da li je Kina nagovestila promenu pozicije, ali je rečeno da će dve strane nastaviti razgovore. Takođe, ovaj diplomata je istakao i kako je Si nagovestio da je spreman da razgovara i sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
U razgovoru sa Ursulom Fon der Lajen, sa druge strane, Si Đinping je rekao da će "razgovarati sa Volodimirom Zelenskim kada za to dođe vreme", čime nije želeo da se obaveže na određeni rok.
Postavlja se, stoga, pitanje u kojoj meri zapravo posete evropskih zvaničnika - kako onih koji su već išli u Kinu, tako i onih koji će tek putovati, mogu da utiču na to da kineski predsednik izvrši pritisak na svog ruskog kolegu.
Ovo pitanje je utoliko važnije, jer su se Si i Putin nedavno sastali, a Si je prilikom prilikom oproštajnog rukovanja u Moskvi rekao: "Zajedno bi trebalo da radimo na promenama kakve nisu viđene sto godina. Čuvajte se".
Tokom trodnevne posete kineskog predsednika Rusiji, dvojica lidera razgovarala su više od deset sati, a na zajedničkoj konferenciji za novinare, Putin je pozdravio kineski mirovni plan za okončanje rata u Ukrajini.
Tanjug/Sergei Karpukhin, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, File
"Pozicija Kine prema ruskoj invaziji u Ukrajini neće zavisiti od Evrope, već će biti onakva kakva budu smatrali da je u najboljem njihovom interesu. Ono što je urađeno do sada jeste kineski plan koji je prilično široko definisan i iznet od strane kineskog lidera Sija Đinpinga, nekih 12 tačaka koje su vrlo široko definisale potencijalnu kinesku ulogu kao medijatora", istakao je Vladisavljev.
"Tu nastaje problem u perspektivi mnogih transatlantskih partnera, dakle i EU ali i SAD, što ono za šta bi se Kina zalagala kao za konačni mir nije nužno isto kao ono što bi voleli zapadni partneri", dodao je on.
"Ukoliko bi Kina u ovom trenutku ušla u rešavanje sukoba kao medijator i u ovom zatečenom stanju postigla mir, to ne bi bilo dovoljno dobro", smatra Vladisavljev, "jer bi taj mir obuhvatao i teritorije istočne Ukrajine koje bi i dalje ostale pod ruskom upravom".
"To apsolutno nije prihvatljivo za transatlantske partnere. Zato se i dalje sa podozrenjem gleda na potencijalno aktivniju ulogu Kine u rešavanju ovog sukoba", zaključio je Vladisavljev u razgovoru za Euronews Srbija.
Komentari (0)