Evropa

Turska politička rivalstva u neočekivanoj areni: Glasači podeljeni i na Baltiku

Komentari

Autor: Euronews

13/05/2023

-

18:16

Turska politička rivalstva u neočekivanoj areni: Glasači podeljeni i na Baltiku
Turska politička rivalstva u neočekivanoj areni: Glasači podeljeni i na Baltiku - Copyright Tanjug/Mustafa Kamaci/Turkish Presidency via AP

veličina teksta

Aa Aa

Glasanje na turskim predsedničkim I parlamentarnim izborima se po prvi put održava i u tri baltičke zemlje, a turske političke tenzije nastavljaju po starom.  

"U idealnom svetu trebalo bi da možemo da verujemo turskoj vladi", rekao je Onur Kan Varoglu. "Moramo da osiguramo bezbedan transfer prebrojanih glasova iz Litvanije do Ankare. Svašta može da se desi ako ne budemo pažljivi". 

Ovaj dvadesetsedmogodišnjak je deo tima nezavisnih volontera posmatračke misije u Litvaniji, u jeku turskih izbora 14. maja. 

Volontirao je na osam izbora, ali ovaj put je poseban. Ovo je prvi put da se turski izbori održavaju u ovim baltičkim zemljama. Do ovogodišnjih izbora su morali da putuju do turske granice da bi obavili svoju demokratsku dužnost.  

Varoglu, koji je uhapšen tokom Gezi protesta 2013, navodi da je zaštita integriteta turskih izbora od vitalnog značaja za očuvanje demokratije za koju veruje da slabi u njegovoj matičnoj zemlji.  

"Dosta smo zaštitnički nastrojeni prema glasanju", rekao je za Euronews. "U Turskoj je veoma teško protestovati i videli smo kako je Bliski Istok završio nakon Arapskog proleća." 

"Mi nemamo nadu u veliki društveni pokret. Naša jedina šansa je za glasačkom kutijom."  

Turski narod je dobio priliku da glasa u Litvaniji po prvi put nakon što je broj Turaka u ovoj zemlji eksponencijalno porastao na više od 2.000 državljana. 

Ipak, sa turskim narodom dolazi i njihovo političko rivalstvo.  

AP/Burhan Ozbilici, Profimedia

 

U Viljnusu, prestonici Litvanije, navodno postoje džamije specijalno namenjene za pristalice Erdogana, ali i za opozicione glasačekao što su Kurdi i Gulenisti, politička grupacija nekada povezana sa turskim predsednikom.  

"Ove političke tenzije su lakše vidljive u inostranstvu jer su tamo ljudi slobodniji da izraze svoja mišljenja i da se bave aktivizmom", kaže Varoglu. "U Turskoj, ako kažete nešto što je previše politički obojeno, završićete u zatvoru." 

Erdogan je povećao represiju disidenata donošenjem kontroverznih zakona koji kriminalizuju vređanje predsednika, ali i širenje dezinformacija na društvenim mrežama. 

Uzrok ovih politička rivalstava bi se mogao potražiti u porodici, navodi Varoglu. "Nije bitno da li dolazite iz Evrope. Ako ste nacionalista, imate islamističku pozadinu ili ste proevropski nastrojeni imigrant, svakako donosite ove vrednosti sa sobom." 

"Turska politika je kao fudbal, na rođenju vam je dodeljen tim za koga navijate i držite se toga bez obzira na sve." 

Zašto su Turci u Litvaniji? 

U prošloj deceniji turska ekonomija je doživela krah, a milioni njenih državljana su pali na ivicu siromaštva zbog rastuće inflacije i kolapsa turske lire.  

U septembru 2021, jedan dolar je vredeo osam turskih lira. Danas za jedan dolar možete kupiti 19,5 lira. 

Ove ekonomske smernice su odlučujuće uticale na to koji turski građani će emigrirati, a koji ne.  

"Jedini ljudi koji ostaju u zemlji su oni koji profitiraju od režima. Ako ste voljni da pratite njihovu agendu I podržavate partiju imaćete svetlu budućnost. Ako ne želite da žrtvujete svoje vrednosti da biste dobili posao, onda ste primorani da bežite", kaže Varoglu. 

"Svetla budućnost u Turskoj je uslovljena." 

Turski imigranti u Litvaniji su mlađi, obrazovaniji i više naginju prema opoziciji od njihovih sunarodnika koji su ostali da žive u ostalim delovima Evrope. Ipak, dosta njih je i dalje za Erdogana.  

"Većina njih su gastarbajteri pridošli nakon Drugog svetskog rata. Nije postojao plan da budu integrisani, pa su sami izgradili zajednicu i ostali zarobljeni u turskoj fantaziji", navodi Varoglu. Ovo je jedan od razloga zašto neki i dalje podržavaju Erdogana.  

"Novije generacije imigranata u mestima kao što je Litvanija su drugačije. Otvoreniji su i više nastrojeni ka Evropi." 

profimedia

 

Na izborima koji su održani 2018, 87 odsto turskih glasača u inostranstvu su bili građani 19 članica Evropske unije, Ujedinjenog kraljevstva, Norveške ili Švajcarske. Polovina ove dijaspore živi u Nemačkoj. 

Značajnu ulogu u izborima ima i mlada Merve Yilmaz. Merve, koja ima nešto više od 20 godina, studira na jednom od najprestižnijih univerziteta u Litvaniji.  

Za nju, ništa nije bitnije od glasanja. Ovo joj je prvi put da glasa, a celog života je znala samo za Erdogana i njegovu stranku AKP, koja vlada zemljom još od 2001. godine.  

Nije sama. Pet miliona mladih ljudi koji će glasati na turskim izborima po prvi put će predstavljati snažnu ulogu u odlučivanju rezultata.  

Kemal Kiličdaroglu, lider opozicione koalicije, je svojim objavama na društvenim mrežama (koje su turske vlasti naknadno skinule) privukao mnoge mlade ljude. Ipak, Erdogan i dalje zadržava snažnu podršku većinske konzervativno-religijske glasačke snage. 

"Za mene je više nego jasno ko bi trebalo da bude lider Turske", navodi Yilmaz. "On, (Kiličdaroglu) je jedina osoba kojoj možemo verovati da podigne našu zemlju iz užasne situacije u kojoj se nalazi." 

"Tražimo promenu za bolju budućnost." 

Erdogan je suočen sa najvećom pretnjom od kad je preuzeo vlast pre dve decenije.  

Njegova podrška opada, kritičari ga optužuju da vodi zemlju u autoritarizam, da uništava privredu i da su njegove loše odluke doprinele katastrofičnim efektima zemljotresa u kome je poginulo više od 50.000 ljudi.  

U svoju odbranu, Erdogan je zemljotres okarakterisao kao božji čin, navodeći da je nemoguće biti pripremljen na prirodnu nepogodu ovakvih razmera.  

Ankete predviđaju rame uz rame rezultate između Erdogana I njegovog protivnika, dok mnogi izbore nazivaju bitkom za sudbinu Turske. 

AP Photo/Hussein Malla

 

Postoje sveprisutni strahovi da Erdogan neće igrati pošteno i da će njegove pristalice odbaciti rezultate u slučaju da izgubi.  

"Imamo dosta nesigurnosti oko toga da li će izbori biti fer",kaže Varoglu. "Imali smo neka loša iskustva u prošlosti, ali tada nismo bili organizovani kao sada." 

Nakon referenduma iz 2017. kada je Erdogan u poslednji trenutak promenio izborna pravila i dozvolio da se izbroji dodatnih 2,5 miliona glasova, opozicija je neuspešno negodovala.  

Varoglu je siguran da mnoštvo stvari zavisi od izbora. 

"Kandidati nude dve različite budućnosti za Tursku. Jedan obećava ograničenja ljudskih prava, više divljeg nacionalizma i kapitalizma. Drugi obećava više ljudskih prava i povratak evropskim vrednostima i normama." 

"Na kraju krajeva, ovo je Turska, sve je moguće."  

Komentari (0)

Evropa