Tri meseca od razornih zemljotresa u Turskoj i u Siriji: Traume ne prolaze dok tlo i dalje podrhtava

Tri meseca nakon razornih zemljotresa u Turskoj i Siriji, Euronews je razgovarao sa humanitarnim radnicima u regionu o aktuelnoj situaciji, ali i potrebama preživelih. Činjenica je pak, i da je zemljotres dominantna tema u kampanja kandidata pred izbore u Turskoj 14. maja.

Južnu tursku i pogranične regione u severozapadnoj Siriji 6. februara ove godine pogodila su dva zemljotresa maginute 7,8 i 7,6 Rihtera. Tri meseca kasnije, obe zemlje se i dalje bore sa posledicama.

Prema izveštaju koji je objavila Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA), samo u Turskoj je poginulo više od 50 hiljada ljudi, a više od 100 hiljada je povređeno. Ukupno devet miliona ljudi je pogođeno zemljotresima, od kojih 5,2 miliona zahteva humanitarnu pomoć.

"Postoji više od 2,4 miliona ljudu koji su još uvek u naseljima; 800 hiljada u formalnim naseljima i 1,2 miliona u neformalnim naseljima. Uglavnom su to kontejneri i šatori", kaže za Euronews Regina De Dominikis, predstavnica UNICEF-a u Turskoj.

AP Photo/Emrah Gurel

U Turskoj je srušeno više od 100 hiljada zgrada i domova, zbog čega su raseljene mnoge porodice. Mnogi su za to okrivili aktuelnu vlada koja je izdavala amnestije koje su izvođači radova koristili kako bi zaobišli građevinske propise.

Međutim, tri meseca kasnije teški vremenski uslovi i dalje utiču na osetljiva područja u Turskoj. Sredinom aprila, mnogi šatori i kontejneri su oštećeni i odneti u vazduh nakon što je oluja pogodila oblast Pazarčik u Kahramanmarašu, pa su mnoge porodice opet bile izložene traumi.

AP Photo/Emrah Gurel

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, oko tri miliona Turaka je raseljeno, dok se 20 odsto njih sada vraća u pogođena područja.

"Postoji ta anksioznost zbog želje da se nešto ponovo izgradi, ali ovoga puta bolje. Porodice su izrazile želju da se vrate. Mislim da je to sasvim normalno", kaže De Dominikis.

Ovo naravno, ima ogroman uticaj - posebno na mentalno zdravlje raseljene dece. U Turskoj je trenutno 2,5 miliona ljudi odvojeno od svojih porodica, a neki su ostali bez roditelja. Upravo je zato za UNICEF od vitalnog značaja pružanje psihološke podrške i pristup obrazovanju.

Veći problemi u Siriji

Što se tiče Sirije, nakon više od sedam hiljada mrtvih i 10.400 povređenih u zemljotresu, humanitarni napori su komplikovani zbog tekućeg građanskog rata u zemlji.

Pomoć stiže preko prelaza Bab-al-Hava na granici Turske i Sirije, oko 50 kilometara od Alepa. Međutim, putevi koji vode do i duž graničnog prelaza su teško oštećeni u prirodnoj katastrofi.

"Ono što je zaista ključno jeste da je skoro nemoguće odvojiti potrebe koje su postojale u severozapadnoj Siriji pre zemljotresa i posle zemljotresa", kaže Dženifer Higins, koordinatorka komunikacija pri Međunarodnom komitetu spasavanja u Siriji.

Tanjug AP/Can Ozer

Tako su od januara UN podelile više od 15 miliona evra za oko 500.000 pogođenih Sirijaca u severozapadnim regionima.

Takođe, vodovodna infrastruktura južne Turske i severozapada Sirije i dalje je u kritičnom stanju. A kako je severozapadna Sirija već imala epidemiju kolere, nedostatak pristupa čistoj vodi samo će omogućiti dalje širenje bolesti.

Više psihosocijalne podrške širom sveta

Ono što je najvažnije jeste da mnogi preživeli žive sa psihološkom traumom.

"Procenjuje se da je za oko milion ljudi na severozapadu Sirije potrebna psihološka podrška. A u toj oblasti navodno ima samo 24 psihologa", rekla je Higins.

"Ljudi se više od jedne decenije suočavaju sa stvarnim fizičkim i mentalnim ožiljcima izazvanim sukobima, a sada povrh svega tu je i zemljotres. Sve je to uticalo na sposobnost ljudi da se osećaju bezbedno. Mnogi od njih su izgubili domove, članove porodice, kolege i prijatelje i teško je nositi se sa time", dodaje Higins.

Twitter/@youknownazim

I ne radi se samo o žalosti, već i o činjenici da su u regionu naknadni potresi gotovo svakodnevni.

"Imamo puno iskustva. Znamo da trauma ne prolazi za tri meseca već zahteva više vremena", kaže De Dominikis.

Turska izlazi na birališta 14. maja

Ekonomski izgledi Turske bili su daleko od savršenih i pre zemljotresa. Kriza turske lire i ogromna inflacija potresli su ekonomiju zemlje. Naravno, u međuvremenu je zemljotres postao glavna tema, pa dok sadašnja vlada brani svoju reakciju na prirodnu katastrofu, opozicija tvrdi da je bila prespora.

Aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan došao je na vlast pre 20 godina usred negodovanja javnosti zbog postupanja tadašnje vlade u prethodnom zemljotresu. Sada se čini da su se stvari preokrenule i da je njegova politička budućnost na kocki.

AP Photo/Bernat Armangue

Erdogan će se na predsedničkim izborima suočiti sa opozicionim kandidatom Kemalom Kiličdarogluom, koji je lider socijaldemokratskog SHP-a i podržava ga šestopartijski savez.

Bez obzira na ishod, ko god osvoji vlast biće odgovoran za rekonstrukciju turskih reagiona, kao i za sprovođenje planova za bolju budućnost.