Na protestima tokom krunisanja kralja Čarlsa uhapšene 52 osobe: Kakav je uticaj antimonarhista u britanskom društvu?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/05/2023

09:03

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Čarls Treći zvanično je postao kralj Velike Britanije i 14 zemalja Komonvelta. Ovako veliki i važan događaj nije se desio još od 1953. godine, kada je krunisana kraljica Elizabeta II. Međutim, istraživanje koje je nedavno sproveo BBC pokazuje da skoro polovina ispitanika smatra da Čarls nema dodira sa potrebama i interesima ljudi, ali da ipak žele da zadrže monarhiju.

Čarls treći je čekao 74 godine da mu stave krunu na glavu i dočekao. Ali, Britanija ne samo da ne liči na onu pre sedam decenija već, čini se, gubi obrise statusa monarhije od smrti kraljice Elizabete II. Antimonarhisti smatraju da im više ne trebaju kraljevi jer je Velika Britanija moderna zemlja u modernom svetu.

Iako se ceremonija krunisanja kralja Čarlsa i njegove supruge ne razlikuje od onih u poslednjih 1.000 godina, uoči i tokom svečanosti uhapšene su 52 osobe, koje su, kako se navodi u saopštenju londonske policije, izazivale sukobe i narušavale javni red i mir.

U Britaniji pogođenoj inflacijom, radničkim protestima i nestabilnim vladama, deo naroda nezadovoljan je zbog desetine miliona funti koliko je koštala raskošna ceremonija, koju plaćaju upravo građani.

"Milion dece živi u siromaštvu, letiri miliona ljudi živi od socijalne pomoći. Prošle nedelje je ceremonija koštala 150 miliona. Ali kraljevska porodica sedi na milionima funti", rekla je jedna demonstrantkinja.

Ipak, ne misle svi tako. Laura Najt, stanovnica Londona koja je prisustvovala krunisanju, napominje da su došli da osete atmosferu i da vide dekoraciju.

"Ponosan sam što sam Britanac. London sjajno izgleda. Imamo mnogo sreće što imamo kraljevsku porodicu, mislim da nas ima mnogo koji smo patriotksi nastrojeni", reka oje jeoš jedan građanin.

Helena Ivanov sa Instituta Henri Džekson ističe da je krunisanje kralja Čarlsa pre svega bilo jedan veliki spektakl i tog dana, ali i nakon toga.

"Međutim, bilo je i dosta nezadovoljstva. Neki ljudi su protestvovali i zbog toga su i uhapšeni. Ali bih rekla da je ključni utisak upravo spektakl koji smo videli"; rekla je Ivanov za Euronews Srbija.

Napominje da antimonarhisti imaju važnu ulogu u društvu i da su se u Britaniji vodile velike rasprave povodom hapšenja demonstranata.

"Sa jedne strane, u Britaniji je vrlo važno imati pravo na protest, a sa druge, polcija je tvrdila da su neki od ljudi koji su protestvovali ipak ugrožavali bezbednost tokom krunisanja kralja. Njihova uloga je u suštini da pozivaju na ukidanje monarhije, ali oni mogu da motivišu monarhiju da se dalje modernizuje, da nastavi da se prilagođava kako bi i ostala relevantna u britanskom društvu", istakla je.

Prema istraživanju javnog mnjenja sprovedenom uoči krunisanja 58 odsto Britanaca želi da zadrži monarhiju, dok je 26 odsto protiv, a 16 odsto je reklo da je na to pitanje teško odgovoriti.

Međutim, interesantno je da se samo trećina mladih izjasnila u prilog monarhiji, dok su ostali odgovorili da ih kraljevska porodica uopšte ne zanima.

Na pitanje da li antimonarhisti jačaju i zašto su se "probudili" sada, jer nismo navikli na takve skupove za vreme kraljice Elizabete, Ivanov je rekla da su oni uvek postojali u društvu.

"Postojalo je mnogo ljudi koji su i u ranijim danima protestvovali protiv monarhije. S jedne strane su smatrali da monarhija nema funkciju, a sa druge da je to veliki trošak. Kraljica Elizabeta kao najduži monarh je uživala jednu vrstu poštovanja koje je jako teško imati ako niste bili na vlasti 70 godina. Verujem da je njena smrt, koja je smatrana krajem jedne ere u Velikoj Britaniji, možda delovala kao dobar trenutak da se oni koji su inače protiv monarhije probude i vide da li je ovo momentum u kojem mogu druge ljude da motivišu da ih podrže", zaključila je Helena Ivanov.