Igre 
Izostanak "političkih teškaša" na koje smo navikli i "veliki derbi" za cenzus: Neočekivani momenti izborne kampanje
Komentari15/03/2022
-11:01
Rok za predaju kandidatura i izbornih lista za predsedničke i parlamentarne izbore u Srbiji je istekao i sada se može govoriti o tome kakav će da bude konačan izgled biračkih listića - na predsedičkim izborima biće najverovatnije osam kandidata, a na parlamentarnim će učestvovati duplo više lista – 16. Od izgleda listića, međutim, važniji su sadržaj kampanje koja je zbog odustajanja određenih kandidata i zbog rata u Ukrajini dobila nešto drugačije obrise, ali i sastav budućeg parlamenta za koji analitičari očekuju da ovog puta bude reprezentativniji.
Na početku kampanje očekivalo se da će fokus biti na predsedničkim izborima, posebno se puno govorilo o mogućnostima drugog kruga, ali lista kandidata je na kraju, ipak, kraća nego na prošlim izborima i to ima i svoje posledice. Okolnosti su se promenile i zbog odluke pojedinih kandidata da ne ulaze u trku – neki su to i ranije najavili, a neki su odustali u poslednjim trenucima.
Na stratnoj poziciji u prvom krugu naći će se najverovatnije njih osmoro – Aleksandar Vučić, Zdravko Ponoš, Miloš Jovanović, MIlica Đurđević Stamenkovski, Biljana Stojković, Boško Obradović, Branka Stamenković i Miša Vacić. Redosled kandidata na listiću biće određen žrebom, a za mnoge opozicione partije značajan domet bi bilo i to da se u finišu prvog kruga čuje zvonce koje označava da će se trčati i drugi. Šanse za to su, međutim, kako cene analitičari, umanjile ne samo promenjene okolnosti, već i podrška Ivice Dačića Aleksandru Vučiću, kao i nekandidovanje Vojislava Šešelja.
Trka za "useljenje" u republički parlament vodiće se paralelno, ali sa duplo većim brojem lista jer će birači odlučivati između 16 opcija. To daje mnogo raznovrsnije mogućnosti za sastav nove Skupštine, jer istraživanja predviđaju da ima više liste koje će se boriti da "preskoče" cenzus od tri odsto. Analitičarima je upalo u oči to što su stranke desnice propustile šansu da "trče zajedno" i da naprave značajniji rezultat.
O tome šta sve može da se očekuje na izborima, koji će biti održani za nešto više od pola meseca, za Euronews Srbija govorili su Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus i glavni urednik Demostata Zoran Panović .
Šta znači manji broj kandidata na predsedničkim izborima?
Iako je broj kandidata na predsedničkim izborima manji nego na prošlim, Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus za Euronews Srbija ističe da je to "solidan" broj. On navodi da je besmisleno da neko učestvuje na izborima, a da ima manji broj glasova nego što ima potpisa podrške jer na taj način kompromituje sebe i onog ko ga je predložio.
"S druge strane, u prvom krugu nije realno da imamo dva ili tri kandidata, tako da sad ne postoji neko pravilo, ali bi ispod pet kandidata bilo isuviše malo. Bilo je ranije i više, ali mislim da se sada malo uozbiljilo i da se više ne kandiduju samo da bi uzeli delić slave, već da imaju druge ambicije, da li da prođu u drugi krug ili da promovišu stranku ili listu koja ih predlaže. To su sad neki različiti motivi", rekao je Pejić.
Povezane vesti
Socijalistička partija Srbija odlučila je da na ovim izborima nema predsedničkog kandidata već da podrži Aleksandra Vučića. Za Pejića je to donekle iznenađenje, kao i to što SRS na ovim izborima nema svog kandidata, iako ga je na svim prethodnim imala.
"Šešelj deluje umorno, a poznavajući hijerahiju u stranci, verovatno on nije našao nekog drugog ko bi bio adekvatna zamena, odnosno smatrao je da ne može da generiše taj broj glasova, koji bi bili odgovarajući njegovoj popularnosti i snazi", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Odustajanja posle zagrevanja
Očekivao se duži spisak predsedničkih kandidata, ali neki su ipak odustali u poslednjem trenutku. Prvi je kandidaturu najavio Srđan Škoro, ali je odustao jer, kako je rekao, nije želeo da bude deo "dogovorene izborne predstave u kojoj se unapred znaju pobednici".
Pažnju javnosti je privuklo i to što je stranka Borisa Tadića ostala bez svog kandidata, i to samo dan nakon što je SDS saopštio da će ih u predsedničkoj trci predstavljati profesor Dragoslav Šumarac. Njegova kandidatura je povučena, kako piše u saopštenju, "zbog iznuđenog roka u kom je doneta odluka o kandidatu i nakon ponovnih konsultacija sa koalicionim partnerima".
Pejić smatra da je za Tadića imalo smisla da on bude kandidat, a da je sve ostalo nerealno. Kaže da je on verovatno procenio da bi kao bivši predsednik države i kao neko ko uživa određeni ugled u političkoj i široj javnosti ostvario rezultat koji možda ne bi odgovarao njegovom renomeu.
"Usled toga je verovatno odlučio da se ne kandiduje, a sve ostalo bi bilo ne samo bleda kopija, nego verovatno i promašaj. Što se tiče gospodina Škora, on od početka nije imao neke velike šanse, što ne znači da nije trebalo da se kandiduje, ali kandidatura za predsednika osim što ovako lepo zvuči i što nije loše za nečiji CV, zahteva i određena sredstva i podršku. On to verovatno nije imao i može da proba neki drugi put", navodi Pejić.
Iako su izostali neki "politički teškaši" na koje smo navikli, glavni urednik Demostata Zoran Panović kaže da se ne može reći da nema za koga da se glasa. I za njega je vrlo indikativno što nema kandidature Dačića i Šešelja, a kaže da su oni to uradili "vrlo korektno prema Aleksandru Vučiću".
Povezane vesti
"Dačić je dobar kandidat za predsednika u smislu da on ne bi pobedio, ali bi mogao da pravi velike komplikacije Vučiću da mu spreči pobedu u prvom krugu. Zbog toga takođe fale, na primer, gospodin Radulović, lider Suverenista, iako ima veći rejting nego njegova stranačka koleginica. Takođe se za predsednika nije kandidovao ni dr Nestorović, koji je po našem istraživanju takođe imao dobar rejting, tako da je jedna slagalica da se Vučić što bolje probije, da pobedi u prvom krugu", navodi Panović.
Dodaje da je opozicija pogrešila jer nije insistirala na hrvatskom medijskom modelu za izbore, a do je da imaju TV duel pred prvi krug. "Mislim da je Kolinda Grabar Kitanović počela da gubi rejing kada je stajala sa svim kandidatima i bilo bi interesantno videti sve kandidate na jednom mestu..i Vučić i Ponoš i svi ostali, to bi bilo zanimljivo", rekao je Panović i naglasio da misli da je Vučiću važno da pobedi u prvom krugu.
Kakav ćemo parlament dobiti
Za parlamentarne izbore se prijavilo 16 lista, a Panović kaže da je dobro što će Srbija, iako uslovi nisu demokratski u punom kapacitetu, dobiti parlament koji će na neki način biti reprezentativan u odnosu na dosadašnji za koji je rekao da je "skandalozan".
Povezane vesti
Ističe i da je za SPS dobro to što nema jedinstvene liste sa SNS jer Dačić ima kapacitet da bude i premijer, i ministar spoljnih poslova i predsednik Skupštine. "Sigurno što mogu da kažem, ako se napravi ta vlada ponovo, SPS će moći da ima sigurno jedno ministarstvo više, ali to ćemo videti", naveo je i dodao da su izbori bitni zbog jačanja partijske snage.
"Određeni kandidati imaju tu bitnu pozociju. Kada pogledamo jedini kapital koji imaju u celim ovim izborima kompletni, to su Ne davimo Beograd sa neke liberalne građanske levice i Dveri, sa neke nacionalne domaćinske desnice - koji zaista nikada nisu bili na vlasti i imaju taj jedan kapital, moralni veliki, koji može da im bude prednost na ovim izborima za razliku od nekih drugih političkih opcija", rekao je Panović.
Govoreći o ideološkim pozicijama, on kaže da misli da su u Srbiji svi na neki način desnica manje-više - "ako nisu nacionalistička, onda su kapitalistička desnica".
"Tu postoje određeni elementi tih građansko-liberalnih struja koje mogu da se podvedu pod levicu, uslovno rečeno, ali tu je veliki spektar desnice, ali ne postoje velike razlike - od neke mejnstrim desnice, od radikalne desnice ekstremne do one domaćinske kakva je desnica Boška Obradovića. Postoji Vučićev ‘keč ol’ koji zahvata veliki spektar političkog polja, kao što i SPS, koju zovem slavska levica, imaju sasvim drugo poreklo", kaže Panović.
Dodaje da je na desnici gužva oko censuza i to naziva "velikim derbijem". Međutim, kaže da je teško da će sve proći.
I Vladimir Pejić primećuje da postoji čitav niz nacionalno opredeljenih stranaka, koje gravitiraju na oko tri odsto, i dodaje da bi za njih najbolje bilo da su se ujedinili, jer bi onda bili druga ili treća politička snaga u Srbiji i mogli bi značajno da utiču na političke događaje.
"Međutim, očigledno je ili da ih ima puno ili da tu ima mnogo ljudi koji su možda ranije sarađivali, a sada više iz nekih drugih, ličnih razloga ne sarađuju, tako da verovatno tu nije bilo minimum prostora za sradanju. Mislim da to nije dobro ni za njih. Ispod tri im se ne isplati, to je potpuni promašaj. Oni koji budu prošli cenzus videće to kao svoju pobedu, a oni koji ne prođu, mogu samo da žale što nije došlo do ujedinjenja", smatra Pejić.
Koje teme najviše zanimaju građane?
U značajnoj meri senku na političku kampanju u Srbiji bacio je rat u Ukrajini. Kako kaže Pejić, neke teme su pale u drugi plan i donekle se više priča o tome nego o izborima. On kaže da to donekle ne odgovara opoziciji, ali i da se ne može preceniti uticaj tog rata, jer su slični odnosi snaga bili i pre mesec dana.
"Na prethodnim izborima je bila korona, pre toga migranti i uvek nešto ima, ali ovdašnji učesnici na političkoj sceni uvek imaju najveću zaslugu", rekao je Pejić.
Kako je dodao, u kriznim vreemnima građani biraju stabilnost i mir, ali teme koje su od značaja ne samo za ove izbore su ekonomija, nezaposlenost, socijalna pitanja i borba protiv kriminal i korupcije.
"Imamo ponekad neke teme koje iskoče, odnosno tog trenutka imaju malo veći značaj, a to su pre svega pitanje Kosova i Metohije, Republike Srpske, donekle i neka regionalna pitanja, kao i ona o ulasku Srbije u EU. Ove teme imaju svoje pikove, pa padnu u drugi plan, ali ekonomske i socijalne teme i životne stvari, pored mira i stabilnosti su nešto što je konstanta i što građane najviše zanima", ističe Pejić.
Preporuka za vas
Komentari (0)