Igre 
U večnosti sa Lulom: Posmrtni ostaci Bate Živojinovića premešteni u njegovo rodno selo Koraćicu
Komentari30/04/2024
-13:50
Telo proslavljenog srpskog glumca Velimira Bate Živojinovića premešteni su danas iz Aleje zaslužnih građana u selo Koraćica, gde sada počiva pored svoje supruge Julijane Lule Živojinović.
To je bila želja velikana domaćeg pozorišta i filma, a o toj njegovoj odluci svojevremeno je govorio njegov sin Miljko Živojinović.
"To je bila njihova velika želja da budu zajedno i mislim da je potpuno logično da ljudi koji su proveli preko 60 godina zajedničkog života, budu zajedno zauvek. Ja sam onda zamolio prvo našeg oca, Željka Milića, paroha koraćičke Crkve Svete Trojice. On mi je rekao da moram da pitam vladiku Jovana Šumadijskog, pa sam ga pozvao telefonom iz Pariza. On je dao blagoslov i mi smo majku Lulu tu, smestili i ostavili smo jedno grobno mesto gde bi trebalo da bude Bata", ispričao je Miljko jednom prilikom, prenosi Blic.
On je tada dodao i da je neposredno posle toga je krenula korona i da dve godine nisu mogli da ga prebace, kao i da je sve potrebne dozvole dobio još 2020. godine.
"Posle par meseci od majčine smrti i kada je prošla korona, mi smo počeli sa radovima, sa otkopavanjem i onda se ispostavilo da se tu nalazi vodovod od sela Koraćice. Morali da dovedemo bager koji je izmestio taj vodovod za nekih pet metara i sačekamo bar godinu dana da se ta zemlja slegne i da prođu sva četiri godišnja doba. I kada je to sve prošlo, evo sad smo ušli u tu proceduru – radili smo usek i veliki spomenik od belog mermera. Očekujemo 30. aprila u 12 sati da će doći svi naši prijatelji i da će se konačno Bata i Lula opet spojiti, za večnost", rekao je Miljko.
Tanjug/Jadranka Ilić
Velimir Bata Živojinović preminuo je 22. maja 2016. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana u Beogradu.
Valter, Stole, Mirta, Trokrilni, Gvozden... Bile su to neke od njegovih nezaboravnih uloga, a odigrao ih je oko 300 na filmu i televiziji, najviše od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije.
Povezane vesti
Partizanske filmove, socijalne drame, crni talas i komedije, sve je igrao i sve je mogao. Nije odbijao uloge i uvek je bio profesionalan, radio je i najteže scene sam, bez kaskadera. Plenio je prirodnošću i specifičnim šarmom, uvek srdačan, neposredan, skroman...
Rođen je u Koraćici, kojoj se uvek rado vraćao, a u Beogradu je godine i decenije života proveo na Crvenom krstu. Baš u blizini Beogradskog dramskog pozorišta, gde je prvo statirao, a zatim dobijao manje uloge.
Filmski debi imao je 1955. u filmu "Pesma sa Kumbare" reditelja R. Novakovića. U tom filmu nije progovarao, a onda su usledile uloge u "Vlaku bez voznog reda" (1959) i "Ratu" (1960) Veljka Bulajića.
Za ulogu u filmu "Kozara" (1962) Veljka Bulajića, Živojinović je dobio Srebrnu arenu na Filmskom festivalu u Puli.
"Bitku na Neretvi" snimao je 18 meseci sa svetskim zvezdama, poput Jula Brinera, Orsona Velsa i Sergeja Bondarčuka, a "Valter brani Sarajevo" (1972) biće prvi inostrani film koji je prikazan u Kini posle kulturne revolucije. Viiše stotina miliona ljudi videlo je ovo ostvarenje, a Bata postaje ne samo najpopularnija filmska zvezda u bivšoj Jugoslaviji, već i mega zvezda u Kini.
Muzej Valter brani Sarajevo, posvećen istoimenom filmu režisera Hajrudina Šibe Krvavca otvoren je u prostoru Filmskog centra Sarajevo.
Skoro za rubriku verovali ili ne, ali Živojinović je na Kanskom festivalu učestovao sa sedam filmova, među kojima su "Skupljači perja" (1967), "Grupni portret s damom" (1977) i "Poseban tretman" (1980).
Povezane vesti
Tri puta je poneo Zlatnu arenu iz Pule, a dobitnik je i niza drugih nagrada na domaćim i stranim festivalima. Festival evropskog filma na Paliću dodelio mu je nagradu "Aleksandar Lifka" za ukupan doprinos evropskoj kinematografiji, a Jugoslovenska kinoteka svoje najviše priznanje Zlatni pečat za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti.
Komentari (0)