Tatjana Nježić za Euronews Srbija: Nemamo pravo da kulturno nasleđe ne ostavimo pokolenjima koja dolaze

Mala izdvajanja za kulturu u kombinaciji sa uplivom stranačke provinijencije i pritiska, uz cenzuru i autocenzuru, doveli su do vrlo izazovne situacije na kulturnoj sceni Srbije, ocenjuje za Euronews Srbija Tatjana Nježić, novinarka i urednica kulturne rubirke nedeljnika "NIN". 

Ona je prelistavajući današnju štampu, podsetila da su zbog društvene krize otkazani brojni kulturni događaji, uključujući Dane komedije u Jagodini, Pozorišno proleće u Šapcu, a da su kultni Fest i Bitef pomereni za jesenje termine i da još uvek nije poznato u kakvim uslovima će se održati. 

"Istorija nam je pokazala da kultura uspeva da opstane, makar na nivou zrna koja će proklijati. Ali mislim da mi nemamo pravo da se oslanjamo na to. Ako su ljudi koji su pre nas stvarali i kulturu i kulturnu politiku, nama ostavili ovo što su nam ostavili, mi nemamo pravo da to ne ostavimo našim pokolenjima koje dolaze - pa kome se sviđalo, kome se ne sviđalo. Kultura je ključno pitanje identiteta. Nema identiteta ni države, ni naroda, pa ni nacije bez kulture", kaže naša sagovornica. 

Euronews Srbija

Ova sfera u Srbiji se, pored lokalnih turbulencija koje potresaju društvo, suočava sa rastućim problemom diktata tržišta i zakona profita koje pogađa kulturu u svim krajevima sveta. 

"Mi vidimo da zakon profita melje sve pred sobom, a kultura je jedna od retkih stvari - uz možda obrazovanje - koja može da mu bude kontrateg. Zato što prave vrednosti u kulturi same po sebi opstaju uz podršku novca, ali ne i sa ciljem novca. To deluje kao mala razlika, ali je ogromna. Da li vi nešto radite sa idejom da uradite to najbolje moguće, bilo da slikate sliku ili lečite čoveka, ili to radite sa motivom novca? Razlika je drastična. Tako da je sada motiv novca prevladao, a kako će se i šta tu događati, to ćemo videti", kaže Nježić.

Mogu li politika i kultura zajedno?

Prelivanje političke krize u Srbiji u sferu kulture otvorilo je pitanje opravdanosti toga da se kulturni poslenici izjašanjavaju po različitim društvenim pitanjima. Nježić smatra da je politiku i kulturu teško uklopiti, ali da to nije nemoguće.

"Veliko je pitanje motiva i šta i zašto radite.  Recimo, svi danas znamo za veliku Miru Trajlović koja je ostavila zlatan trag u ovdašnjoj kulturi. To je bilo vreme kada je kultura bila bitna državi - danas ona to nije. Ali mi danas ne znamo šta je ona sve morala da uradi da bi napravila to što je napravila. Dakle, ako ćete se vi kao umetnik politikom baviti da biste pomogli kulturi, odnosno podržali nekakve ciljeve i priče u kulturi, to bih još i dopustila. Ali ako su motivi druge vrste, ako neka lukrativnost i koristoljubivost, to ide teško. Ali mi moramo pomenuti još jednu činjenicu - većina ljudi ima svoje građanske stavove, pa zašto ih ne bi imali i ljudi iz kulture?", kaže novinarka kulture. 

Euronews Srbija

Ona smatra da je vrlo sporno ograničavati mogućnosti javnih ličnosti da se politički izraze kao privatna lica. 

"Vi imate situaciju u kojoj puno ljudi iz sveta kulture na svojim ličnim Facebook nalozima ili drugim društvenim mrežama podrže studente, a onda zbog toga izgube ulogu ili imaju ovaj ili onaj problem.

U slučaju da vam treba operacija, da li ćete birati kojoj partiji pripada lekar? Naravno da nećete. Da li taj lekar, pogotovo ako je vrhunski, ima svoje fanove? Naravno da ih ima. Da li on ima pravo na svoj građanski stav? Pa naravno da ga ima. Ja ne znam zašto se toliko licitira sa građanskim opredeljenjem umetnika. Neko će reći: 'Zato što imaju popularnost, pa to onda utiče', ali oni imaju popularnost zato što dobro rade svoj posao", smatra Nježić.

Politički potencijal kulture

Kultura, prema njenom mišljenju, utiče na najsuptilniju nit na ivici svesti i podsvesti, koja opredeljuje čovekovo biće i njegov način mišljenja i u tome leži njen politički potencijal.

"Kultura je u širem smislu pitanje umetničkog stvaralaštva, ali je u suštini pitanje načina mišljenja. Ne morate znati  istoriju slikarstva ili svetsku književnost, iako je lepo znati ponešto iz toga, ali bitan je način mišljenja. U tom smislu kultura može uticati na politiku. Vi recimo imate, poznato je, brojne predstave, romane, knjige koji su imali političku težinu. Ali da bi nešto imalo političku težinu od umetničkih dela, bilo predstava, bilo roman, koje god ostvarenje, ono pre svega mora imati umetnički volumen. Jer ako nema umetnički volumen, a ima pretenzije ka politici, onda je to ili pamflet, ili propaganda, a u svakom slučaju nije kultura", kaže urednica "NIN"-a.

"Politika može nekome dati moć, novac, a marketinškim mašinerijama čak i slavu, ali talenat i postignuće ne", zaključuje naša sagovornica.