Marina Abramović o uticaju porodice na njen rad i o prepisci sa Elenom Ferante

Najpoznatija svetska umetnica performansa Marina Abramović trenutno u Londonu predstavlja svoj filmski prikaz scenskog dela "Sedam smrti Marije Kalas" inspirisanog životom i smrću legendarne operske dive, a tim povodom je za britanski Gardijan iznela svoja gledišta o smrti, duhovnosti i komunizmu, kao i njenim životnim pokretačima.

Abramović, koja će u novembru proslaviti 75. rođendan, rekla je da je od bake koja je živela 103 godine naučila da život u tom dobu može biti neverovatno prijatan. Ipak, ona ističe da to znači da svakodnevno razmišlja o smrti.

"Tek kad razmišljate o smrti, istinski uživate u životu. To znači da ne možete da se zavaravate; sve što nije važno otpada i svesni ste da se smrt može desiti u bilo kom trenutku u bilo koje vreme. Vi ste u poslednjem činu. Morate da razmišljate o tome šta ćete ostaviti društvu: kao umetnik imate tu obavezu. Jer, imate dar i morate njime pažljivo da rukujete. Dar nije dat vama lično, nego vam je dat da ga pružite društvu. Morate pažljivo da razmišljate o tome kako ćete da ostavite smislen rad iza sebe", rekla je Abramović.

Umetnica se, između ostalog dotakla razloga zbog kog nikada nije želela da ima decu.

profimedia

"Imate jednu energiju u svom telu i onog trenutka kada se ta energija podeli između toga da ste umetnik i toga da ste majka, jedno ili drugo pate", ispričala je Abramović, dodavši da je kuma deci mnogih svojih prijatelja i da svoje učenike posmatra kao svoju decu.

Govoreći o stvarima koje su najviše uticale na njen razvojni put, prisetila se svoje bake. 

"Živela sam s bakom do šeste godine života i ona je bila centar mog sveta. Moji roditelji bili su komunisti, ali je moja baka mrzela komuniste. Bila je izuzetno produhovljena - ujutru bi upalila sveću i molila se. S njom je bio osećaj mira i spokoja koji je ostao uz mene dugo vremena. Ali sam od oca i majke dobila sve što se tiče snage volje i hrabrosti, kao i ideje da naš život nije važan: važna je svrha zbog koje naš život postoji. Ta kombinacija duhovnosti i komunizma je ono što me je oblikovalo", ispričala je Abramović.

Prepiska sa Elenom Ferante

Italijanska književnica koja je poznata pod pseudonimom Elena Ferante i Marina Abramović nedavno su razmenile pisma na temu umetnosti koja je objavio "Vikend magazin" u izdanju Financial Times. U njima je Ferante izrazila divljenje prema stvaralaštvu Marine Abramović i priznala da već nekoliko decenija radi na romanu koji je inspirisan njenim performansom iz 1974. koji je izvela u Studiju Mora u Napulju.

"Reći ću ti samo da bi to trebalo da bude priča o mladoj ženi iz Napulja koju stariji čovek odvodi u galeriju u tvoju publiku. I to ti govorim kako bih istakla činjenicu da su tvoji performansi, više nego drugi, osmišljeni tako da se u kotrolisanom prostoru napravi pritisak, iskorak, a zatim postavi pitanje: šta se sada dešava", rekla je Ferante u svojoj prepisci sa Abramović.

Pomenuti performans poznat je pod nazivom "Ritam 0" i u njemu je Abramović punih šest sati ležala u Studiju Mora okružena sa 72 predmeta, a posetioci su dobili instrukcije, da ako to požele, upotrebe bilo koji od njih na njenom telu. Među njima je bila ruža, pero, parfem, med, skalpel, metalna šipka i pištolj sa jednim metkom.

Abramović je odgovorila da se prisetila situacije sa tog performansa o kojoj nikada ranije nije pričala. Naime, među prisutnima u Sudiju Mora svih šest sati bio je jedan stariji čovek koji joj se u nekoliko navrata sasvim približiom ali je nije dodirivao niti aktivno učestvovao.

"Ipak, mogla sam da čujem njegovo disanje i osetim njegov dah na mojoj koži. Verovala ili ne, on je bio jedina osoba u toj prostoriji koje sam se plašila", prisetila se Abramović.