"Uređaj je poludeo, zlatnici su počeli da iskaču jedan za drugim": Arheolozi pronašli neverovatno vizantijsko blago

Komentari

Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia - Copyright Gent SHKULLAKU / AFP / Profimedia

Autor: Live Science

30/09/2025

14:49

veličina teksta

Aa Aa

Arheolozi su u blizini Galilejskog jezera otkrili skoro 1.400 godina staro blago sačinjeno od zlatnika i nakita iz doba Vizantije.

Blago sadrži 97 novčića od čistog zlata i desetine komada nakita, uključujući minđuše ukrašene biserima, poludragim kamenjem i staklom. Tim istraživača pronašao je ovo blago tokom iskopavanja antičkog grada Hiposa (poznatog i kao Susita) na padinama Golanske visoravni.

"Ovo je jedno od pet najvećih zlatnih nalazišta iz tog perioda pronađenih u regionu. Dodatak nakita i sitnog novca čini ga još zanimljivijim i numizmatički značajnim. To je prvi takav nalaz u Hiposu do sada", rekao je Majkl Ajzenberg, arheolog sa Univerziteta u Haifi i jedan od vođa iskopavanja, za Live Science.

Do otkrića je došlo zahvaljujući studentkinji arheologije Idi Lipsman, koja je u julu pomoću detektora metala naišla na blago pored jednog velikog kamena i dva antička zida.

"Uređaj je poludeo, nisam mogla da verujem – zlatnici su počeli da iskaču jedan za drugim", rekla je u saopštenju.

Novčići prikazuju različite careve: od vladavine vizantijskog cara Justina I (518–527) pa sve do ranih godina vladavine cara Iraklija (610–613). Na nekima su primećeni ostaci tkanine, što ukazuje da je blago nekada bilo umotano u platno.

Među kovanicama su solidi (veliki novčići sa visokim sadržajem zlata), semisi (vredni pola solida) i tremisi (trećina solida).

"Kada pronađete novčiće i nakit stare gotovo 1.400 godina, a izgledaju kao novi, to je zaista retko iskustvo", rekao je Ajzenberg.

Jedan od tremisa je posebno redak – verovatno je iskovan na Kipru 610. godine od strane vojskovođe Iraklija Starijeg i njegovog sina, koji su tada dizali pobunu protiv cara Foke. Mlađi Iraklije na kraju je pobedio i osnovao vizantijsku Iraklijansku dinastiju, koja je vladala od 610. do 711. godine.

"Ovo je retko otkriće koje dodaje važan sloj našem razumevanju političke i ekonomske istorije tog perioda", rekao je Dani Sion, numizmatičar i član tima iskopavanja.

Nije poznato zašto je blago zakopano, ali istorijski izvori pokazuju da je Hipos bio nemirno mesto tokom VII veka. Godine 614. vojske Sasanidskog carstva (koje je obuhvatalo Iran i delove Bliskog istoka i Centralne Azije) napale su Vizantijsku Palestinu. Stanovnici hrišćanskih gradova, uključujući Hipos, sakrivali su svoje bogatstvo bežeći pred neprijateljskim vojskama.

Region je dugo bio poprište sukoba: Jerusalim je pao 614, Vizantinci su ga povratili oko 15 godina kasnije, a 636. muslimanske vojske ponovo su ga osvojile. Hipos je u tom periodu počeo da propada, a napušten je nakon zemljotresa koji je pogodio Galileju 749. godine.

"Ljudi su bili prestravljeni i ostavljali su dosta blaga, uglavnom u vidu novca", rekao je Ajzenberg za Live Science.

Istraživači planiraju detaljnu analizu blaga – čitanje i proučavanje novčića, dokumentovanje nakita i sveobuhvatna istraživanja kako bi se nalazi stavili u širi regionalni kontekst.