Od "Boja na Kosovu" do "Zone Zamfirove": Najveća ostvarenja Zdravka Šotre

Zdravko Šotra, reditelj koji je preminuo juče u 93. godini života, u svojoj bogatoj karijeri dugoj više od pola veka, potpisao je neka od najvećih ostvarenja domaće kinematografije.

Od kultne emisije "Obraz uz obraz" do njegovog poslednjeg projekta "Aleksandar od Jugoslavije", ostavio je Srbiji više od 130 naslova, od kojih se mnogi ubrajaju u najgledanije u istoriji domaće televizije i filma.

Poslednji film koji je planirao da snim pod nazivom "Milena" trebalo je da prati život slikarke Milene Pavlović Barili, ali nije dobio sredstva Filmskog centra Srbije.

Predstavljamo vam neke od najvažnijih projekata u raskošnoj karijeri Zdravka Šotre:

"Obraz uz obraz" (1972-1974)

"Obraz uz obraz" bio je  jedan od najgledanijih jugoslovenskih šou programa u produkciji RTV Beograd, čiji su domaćini bili glumci Milena Dravić i Dragan Nikolić. Šou je bio koncipiran kao kombinacija skečeva i muzičkih numera, a u njemu su učestvovali mnoge u to vreme popularne ličnosti kao što su Miodrag Petrović Čkalja, Đuza Stoiljković, Josipa Lisac, Sedmorica mladih, Leo Martin, Arsen Dedić i mnogi drugi.

Šotra je režirao svih 18 epizoda i sprijateljio se s mnogim slavnim imenima koji su gostovali u programu, a kasnije je često sarađivao sa Milenom Dravić i Draganom Nikolićem. 

"Više od igre" (1977)

Šotrina komedija "Više od igre" odvija se u izmišljenoj varošici Gradina, u periodu od 1931. do 1941. godine. Govori o životima i problemima naizgled malih običnih ljudi. Krize, preporod, sudar sa fašizmom, ljubav dvoje mladih teme su filma. Ipak tu je i prikazana i ljubav ljudi prema fudbalu, te veliko rivalstvo između Građanskog i Radničkog.

"Boj na Kosovu" (1989)

Šotra se 1989. odvažio da ekranizuje jednu od najvažnijih istorijskih bitaka za srpski narod "Boj na Kosovu" uprkos skromnom budžetu.

Film je imao premijeru u godini obeležavanja 600 godina od bitke. Sva nedaća srpskog naroda, odbijanje kneza Lazara Hrebeljanovića da se pokori sultanu Muratu, mit o izdaji Vuka Brankovića, junaštvo Miloša Obića prikazao je u fimu Boj na Kosovu – boju koji je završen bez pobednika, ali nakon kojeg je srpska država pala u ropstvo.

U filmu su nezaboravne uloge ostvarili Miloš Žutić, Žarko Laušević, Petar Božović, Predrag Laković, Voja Brajović i mnogi drugi.

"Lajanje na Zvezde" (1998)

Komedija "Lajanje na zvezde" koja je obeležila odrastanje mnogih generacija, rađena je prema istoimenoj komediji Milorada Vitezovića. 

Junaci priče su profesori i đaci sa svim svojim problemima, vrlinama i manama poznatim svima nama.

Čuveno IV/2 koje ima sve u svojim redovima od Filozofa, Malera, Boksera... 

Upravo u ovom Šotrinom filmu svoju poslednju ulogu odigrao je legendarni Mića Tomić.

"Zona Zamfirova" (2002)

Možda i najveći Šotrin film - "Zona Zamfirova" - najgledaniji je domaći film u bioskopima od 2000. godine do danas, pokazali su podaci FIlmskog centra Srbije.

Šotrino ostvarenje odgledalo je više od 1.080.857 gledalaca, a poređenja radi, drugi je "Toma" sa 675.319 gledalaca.

Ekranizacija dela Stevana Sremca oslikala je ljubav dvoje mladih iz različitih društvenih slojeva u Nišu s kraja 19. veka.

Šotra je majstorski prikazao život čaršije, običnih znatiželjnih ljudi, ljudi iz višeg staleža i u centru dvoje mladih koji su se uprkos svim zabranama zavoleli. 

"Ranjeni orao" (2009)

Šotra je otvorio vrata ekranizaciji čuvenih ljubavnih romana spisateljice Mir Jam filmom "Ranjeni orao", koji je kasnije pretočio i u seriju.

"Ranjeni orao" prikazuje život glavne junakinje Anđelke Bojanić, ali i specifične uslove u kojima su živele žene tog vremena u varošici Trebinju.

I film i serija stekli su ogromnu popularnost, a Šotra je režirao još dve serije zasnovane na romanima Mir Jam -  "Greh njene majke" i "Nepobedivo srce".

"Šešir profesora Koste Vujića" (2012)

"Šešir profesora Koste Vujića" još jedno je delo Milovana Vitezovića koje je Zdravko Šotra režirao. Govori o profesoru nemačkog jezika Prve muške gimnazije i njegovoj poslednjoj generaciji đaka, od kojih su mnogi kasnije postali slavni u različitim sferama života.

Njegovi đaci su bili: Mihailo Petrović Alas, Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Ljubomir Stojanović, Pera Todorović, Pavle Popović i Milorad Mitrović.

"Ivkova slava" (2005)

Posle "Zone Zamfirove", Šotra je ekranizovao još jednu Sremčevu priču iz Niša, takođe s kraja 19. veka. U pitanju je film "Ivkova slava". Centralna figura jeste jorgandžija Ivko Mijalković koji samo želi da proslavi krsnu slavu Đurđevdan. Zaplet nastaje kada mu u goste, posle uglednih i običnih ljudi, dođu najbolji prijatelji. Oni od slave prave totalni cirkus i tri dana ne izbijaju domaćinu iz kuće, a sve to izaziva veliku pažnju kod žitelja Niša…

"Santa Maria della Salute" (2016)

"Santa Maria della Salute" prikazuje život čuvenog pesnika Laze Kostića i njegovu jedinu veliku ljubav Lenku Dunđerski.

Pomalo čudni pesnik u 50. godini svog života zaljubljuje se u 21-godišnju Lenku, ćerku njegovog prijatelja Lazara Dunđerskog. Svestan da je ta ljubav nemoguća i neprihvaćena od okoline, Kostić se ženi Julkom Palanački. Skrhana bolom, Lenka umire na svoj 25. rođendan. Film prate stihovi ljubavne pesme "Santa Maria della Salute".

Film je sniman na više od 150 lokacija u Veneciji, Beogradu, Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Cetinju, Baru, Kotoru, Somboru, Vršcu.

"Aleksandar od Jugoslavije" (2021)

Poslednji Šotrin film "Aleksandar od Jugoslavije" predstavlja adaptaciju istoimenog romana Vuka Draškovića.

Radnja filma obuhvata period od ulaska kralja Aleksandra u oslobođeni Beograd po završetku Prvog svetskog rata, pa sve do atentata na njega u Marseju.

Film je kasnije adaptiran u seriju. 

"Aleksandar je tema koja se tiče svih nas, čitavog područja bivše Jugoslavije, svi smo umešani u taj deo istorije. On je sa 24 godine preuzeo od bolesnog oca sva kraljevska ovlašćenja, bio vrhovni komadant u Prvom balkanskom ratu, usledio je Drugi balkanski rat, pa Prvi svetski rat. Vojevao je vrlo teške i odlučujuće bitke koje su zadivile svet i još se prihvatio poduhvata da stvori državu u kojoj zajedno žive narodi različite vere i nacionalnosti. To je jedna užasna sudbina koja je zadesila čoveka u kratkom životnom veku od 46 godina", ispričao je tada Šotra.