Igre 
Neobične priče o najpoznatijim slikama velikih umetnika
Komentari17/10/2021
-08:25
Svaki potez četkice i svaka kap boje, predstavlja po jednu reč ispisanu na platnu nekog umetničkog dela. Ipak, nekada ni hiljade reči nisu dovoljne da ispričaju priču koja stoji iza nekih slika.
Neka od dela velikih umetnika bila su dovoljno intrigantna, da su inspirisala pisanje romana, a onda i filmove po njihovim motivima.
Predstavljamo vam deset takvih interesantnih priča o delima poznatih slikara:
1. "Devojka sa bisernom minđušom" (Vermer, 1665)
Remek-delo Zlatnog doba Holandije, "Devojka sa bisernom minđušom" važi za jedno od najvažnijih dela u Evropi 17. veka, ali se malo toga zna o devojci koja je inspirisala slikara da je naslika. Njena izmaštana biografija tako je tako postala tema istoimene knjige Trejsi Ševalje, koji je i ekranizovan.
Pixabay
Slika je prvi put privukla pažnju istoričara umetnosti u 19. veku, a od tada se i promenila. Naime, Vermer nije ostavio praznu pozadinu iza devojke - on je naslikao zelenu draperju koja je vremenom izbledela.
Slika se čuva u muzeju "Mauricijus" u Hagu.
2. "Američka gotika" (Grant Vud, 1930)
Grant Vud je bio američki slikar koji je mnogo godina proveo u Evropi u potrazi za inspiracijom. Međutim, delo koje ga je proslavilo naslikao je nakon povratka u domovinu. Iako mnogi misle da prikazuje muža i ženu, slikar je želeo da predstavi oca i ćerku, a pozirali su mu njegov stomatolog Bajron Mekibi i njegova rođena sestra Nan Vud Graham.
Wikipedia/Google Cultural Institute
Povezane vesti
Vud je bio inspirisan flamanskom renesansnom umetnošću koju je intenzivno proučavao tokom boravka u Evropi.
3. "Doručak na travi" (Eduar Mane, 1853)
"Doručak na travi" Eduara Manea skandalizovao je javnost Pariza, ne zbog golotinje, nego zbog toga što je prekinula dugu tradiciju slikanja aktova u klasičnom okruženju. Pariski salon odbio je sliku proglašivši je "opscenom".
Wikipedia/Google Cultural Institute
Smatralo se da je naga žena koja gleda pravo u posmatrača neka lokalna prostitutka, a zapravo je reč o Viktorini Luizi Meran, traženim modelom, koja je i sama bila uspešna slikarka.
4. "Oluja na Galilejskom moru (Stišavanje bure)" (Rembrant, 1633)
Slika koju je 1898. godine otkupila Izabel Stjuart Gardner jedino je delo na kom je Rembrant slikao more. Ona je zauzimala važno delo u bostonskom muzeju koji je Izabel osnovala sve do 18. marta 1990. kada je ukradena zajedno sa još desetak radova vrednosti približno pola milijarde dolara.
Wikipedia/gardnermuseum.org
Iako se sumnjalo da ju je ukrao kriminalac Vajti Baldžer, to nikad nije dokazano, a i dan danas je nepoznato gde su slike završile.
5. "Vrisak" (Edvard Munk, 1893)
Slika koja je svuda u svetu poznata kao "Vrisak", zapravo je originalnonazvana "Krik prirode". Ta slika koja se povezuje sa pritiscima modernog života je Munkov autoportret, a umetnik je ovako opisao njen nastanak:
profimedia
"Jedne večeri dok sam šetao duž staze, grad je bio s jedne, a fjord s druge strane. Osećao sam se umorno i bolesno. Zastao sam i pogledao preko fjorda - sunce je zalazilo, a oblaci su postajali krvavo crveni. Osetio sam da kroz prirodu prolazi krik, učinilo mi se da sam čuo vrisak. Naslikao sam ovu sliku, slikajući oblake kao pravu krv. Boja je vrištala".
Povezane vesti
Legendarna slika ukradena je iz Nacionalne galerije u Oslu 1994. godine, ali je počinilac uhvaćen, a slika vraćena nekoliko meseci kasnije. Zanimljivo je da je verzija iste slike iz 1910. u sred bela dana ukradena iz Munkovog muzeja 2004. godine i takođe kasnije vraćena.
6. "Portret Adele Bloh Bauer" (Gustav Klimt, 1907)
Jedna od nekoliko slika koje su konfiskovali Nacisti iz porodične kuće Ferdinanda Bloha Bauera je blistavi portret supruge bečkog "kralja šećera", ljubiteljke umetnosti i organizatorke najboljih zabava u visokom društvu, Adele Bloh Bauer.
Nakon rata portret je pronađen u državnoj Galeriji Belvedere. Adelina nećaka Marija Altman godinama se borila za povratak slike i konačno dobila spor na sudu 2006. godine. Neverovatna priča o ovoj slici pretočena je u film "Žena u zlatnom" u kom glavnu ulogu igra Helen Miren.
7. Neimenovana slika (Žan-Mišel Baskijat, 1982)
Meteorski uspon Žan-Mišela Baskijata od bruklinskog crtača grafita do svetski priznatog slikara sama po sebi je vredna filma. Mladi neoekspresionista živeo je burnim životom i skončao u 27. godini života od predoziranja heroinom.
EPA/ ETIENNE LAURENT
U decembru 2018. godine jedan od njegovih neimenovanih radova oborio je rekord aukcijske kuće "Sotbi" nakon što je prodat za 110,5 miliona dolara. Neverovatna cena podstakla je vlasnika drugih Baskijatovih slika da proveri autentičnost, a tokom analize, ultraljubičasta svetlost otkrila je da je slika uključivala i elemente naslikane nevidljiim mastilom.
8. "Devojčica sa balonom" (Benksi, 2006)
Slika devojčice koja poseže za crvenim helijumskim balonom u obliku srca osvanuo je jednog dana na stepeništu koje vodi do Vaterlo mosta u Londonu. Pripisana misterioznom umetniku Benksiju, pojavila se u još nekoliko verzija širom britanske prestonice, a jedna od njih, naslikana 2006. godine prodata je na "Sotbi" aukciji za 1,4 miliona dolara. Baš u trenutku kada je anonimni kupac iz Evrope dao pobedničku ponudu, sečivo koje je Benksi sakrio u ramu pocepalo je platno. Tanjug/AP/Dominic Lipinski
Iz aukcijske kuće Sotbi opisali su ga kao "ultimativno Benksijevo umetničko delo", a tako iscepano, dobilo je novi naziv - "Ljubav u kanti za smeće".
Nedavno je ponovo prodato na aukciji, a ovog puta dostiglo je cenu od 22 miliona evra, najvišu ikada izdvojenu za neko Benksijevo delo.
9. "Nevesta vetra" (Oskar Kokoška, 1914)
Ljubavno pismo Kokoškinoj ljubavnici pod nazivom "Nevesta vetra" prikazuje slikara u ljubavnom zanosu sa njegovom muzom Almom Maler, udovicom kompozitora Gustava Malera.
Wikipedia/Oskar Kokoschka
Čuveni ekspresionista toliko je voleo Almu, da je nakon njihovog raskida poručio lutku u prirodnoj veličini s njenim likom, a ova slika predstavlja svu njegovu tugu nakon što ju je izgubio.
10. "Konzerve Kembel supe" (Endi Vorhol, 1962)
Umetničko delo sačinjeno od 32 platna sa naslikanim konzervama Kembel supe, postalo je trenutni hit, nakon što je prvi put izloženo u Ferus galeriji u Los Anđelesu. Vlasnik Irving Blum prodao je pet komada, pre nego što je shvatio da bi kompletan set bio daleko veće vrednosti od zbira pojedinačnih primeraka.
profimedia
Zato se dao u potragu za slikama (od kojih je jedna bila u vlasništvu glumca Denisa Hopera) i ponovo ih otkupio.
Inače, autor Endi Vorhol je prilikom stvaranja ove kompozicije želeo da oponaša izloženost robe u supermarketima. U to vreme, proizvođač konzervirane hrane Kembel prodavao je 32 vrste supe, a svaki od ukusa Vorhol je predstavio na po jednom platnu.
Iako slike podsećaju na masovno proizvedene štampane reklame, svaka od njih ručno je oslikana.
"Imao sam običaj da ih jedem. Jeo sam isti ručak svakog dana dvadeset godina, ja mislim, istu stvar iznova i iznova", rekao je Vorhol o ovim supama.
Komentari (0)