Izložba "Slikati muziku": Novi talas i rock scena kroz objektiv Goranke Matić

Postoje fotografi koji beleže događaje i oni koji zabeleže čitavu epohu. Kada govorimo o umetničkoj i muzičkoj sceni 80-ih, nemirnim 90-im ili o licima koja su oblikovala našu kulturu, često ih pamtimo upravo kroz kadar Goranke Matić. Njene fotografije nisu samo svedočanstvo jednog vremena, one su način na koji to vreme vidimo i razumemo.

Izložba "Slikati muziku" i reprezentativna monografija sa gotovo hiljadu fotografija podsećaju nas da je rad Goranke Matić istovremeno umetnost, dokument, lični pogled i kolektivna memorija. O tome kako se njen opus pretvara u kulturnu baštinu, za Euronews Srbija govorio je Nebojša Grujičić, urednik RTS i kourednik pomenute monografije.

"Početkom rada na monografiji imali smo pred sobom 15.000 fotografija koje je trebalo selektovati. Goranka se, nažalost, iznenada razbolela i preminula u januaru prošle godine, pa smo knjigu završili Una Popović i ja, po okviru koji smo dogovorili sa njom", kaže Grujičić.

Izložba nosi naziv "Slikati muziku", a kako objašnjava Grujičić, Goranka je svoj fotografsku karijeru započela u magazinu Džuboks, prateći rock’n’roll scenu i novi muzički talas u Beogradu – Idole, Šarlo Akrobatu, Električni Orgazam i druge. 

"Mnoge ikonične slike tih bendova nastale su u tim prvim godinama i deo su sada izložbe u klubu RTS u Svetogorskoj ulici", dodaje on.

Monografija je uređena hronološki i prati koncept velike retrospektivne izložbe Goranke Matić iz Muzeja savremene umetnosti 2021. godine. 

"U knjizi je više fotografija nego što ih je bilo na izložbi, gotovo hiljadu portreta koji prikazuju muzičare, umetnike, pisce, glumce, političare…", ističe Grujičić.

Euronews Srbija

Grujičić naglašava da Gorankin rad obuhvata period od sredine 70-ih do početka 2000-ih godina, od vremena studentskih pokreta, SKC-a, novog talasa u muzici, pa do političkih promena u Srbiji. 

"Njene fotografije su jedini dokaz da je taj svet zaista postojao. U vremenu velikog brisanja kulturnih tragova, Gorankine slike čuvaju identitet epohe", kaže on.

Na izložbi i u monografiji mogu se prepoznati portreti čuvenih ličnosti, poput Vlade Divljana, Žike Pavlovića, Emira Kusturice, Dušana Makavejeva i Želimira Žilnika. 

"Goranka je kroz fotografiju otvarala lica svojih subjekata na gotovo šamanski način, dajući im najbolju verziju sebe", dodaje Grujičić.
 
Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.