Nikad dosta morbidnosti i groteske: Kako naučna fantastika, horor i "skupi treš" preuzimaju Filmski festival u Kanu
Komentari
17/05/2026
-14:56
Dve godine nakon što je groteskna feministička fantazija Korali Farže "Supstanca" šokirala Kroazetu, i godinu dana nakon što su se horor Žilije Dukurno "Alfa" i paranoidni vestern-triler Arija Astera "Eddington" borili za glavnu festivalsku nagradu, ovogodišnji program prepun je žanrovskih naslova.
U različitim festivalskim sekcijama, 79. izdanje Kana donosi više od deset filmova koji zalaze u oblasti naučne fantastike, natprirodnog, treša visokog kvaliteta i eksplicitnog nasilja, piše Variety.
U glavnoj konkurenciji, za Oskara nominovani reditelj filma "Shoplifters" Hirokazu Kore-eda, predstavlja svoju naučnofantastičnu dramu "Sheep in the Box", smeštenu u blisku budućnost, dok se južnokorejski majstor horora Na Hong-Džin takmiči sa naučno-fantastičnim trilerom "Hope".
Sekcija "Un Certain Regard" počela je, u međuvremenu, spektakularno provokativno slešerom Džejn Šonbrun "Teenage Sex and Death at Camp Miasma", dok reditelj filma "Sanctuary" Zakari Vigon, predstavlja natprirodni horor "Victorian Psycho", smešten u 19. vek.
Pre nego što otkrijemo zašto se najuticajniji svetski arbitar filmskog ukusa odjednom toliko raduje odvratnom i grotesknom, vredi istražiti zašto se toliko reditelja uopšte okreće žanrovskom filmu.
Horor, naučna fantastika i drugi filmski žanrovi oduvek su reagovali na šire društvene promene, bilo da je reč o geopolitičkim tenzijama, društvenim previranjima ili pojavi zastrašujućih novih tehnologija.
Dovoljno je setiti se kako je egzistencijalni strah izazvan atomskom bombom doveo do nastanka "Godzile", reptilskog čudovišta probuđenog nuklearnim testiranjima i čitavog talasa naučno-fantastičnih filmova tokom pedesetih godina prošlog veka.
Povezane vesti
Danas može delovati kao da nema potrebe žuriti u bioskop zbog jeze i strave, jer su zastrašujuće vesti iz stvarnog života dostupne na jedan klik, ocenjuje filmska kritičarka Ana Boguckaja, programska urednica i autorka knjige "Feeding the Monster: Why Horror Has a Hold on Us".
"Postoji ogromna količina anksioznosti i neizvesnosti na globalnom nivou koji je gotovo nezamisliv", kaže Boguckaja.
Zato nije čudno što su današnji filmski autori podjednako uplašeni kao i svi ostali, niti što se njihov strah preliva u sve više scenarija.
Priča o smislu života upakovana u horor
Dobitnik "Zlatne palme" Kore-eda inspiraciju za "Sheep in the Box" pronašao je u distopijskim naslovima o kineskim kompanijama koje koriste AI avatare kako bi "oživljavale" mrtve.
Isto važi i za katalonsku rediteljku Mariju Martinez Bajonu, čiji debitantski film "The End of It", prikazan u sekciji "Un Certain Regard", sa Rebekom Hol i Gaelom Garsijom Bernalom u glavnim ulogama, koristi procvat industrije dugovečnosti kao polaznu tačku za zamišljanje sveta u kojem njegovi stanovnici - ili makar privilegovana manjina - mogu da izbegnu smrt.
Za ove i mnoge druge autore, žanrovski film predstavlja "drugačiji način da se publici podvale duboko emotivne i snažne priče", primećuje producent filma "Victorian Psycho" Den Kagan (poznat po još jednom hororu "Longlegs").
Film Marije Martinez Bajone postavlja drevna pitanja o smrtnosti i smislu života.
Universal Pictures - Working Tit / AFP / Profimedia
Povezane vesti
"Šta se dešava ako smrt izbacimo iz jednačine? Šta se onda dešava sa životom? Šta nas zapravo tera da se osećamo živima?", pita ona.
U slučaju Kore-ede, bliska budućnost prikazana u filmu "Sheep in the Box" omogućava mu da razmišlja o tome kako živimo u sadašnjosti.
"To je način da razmišljamo o tome šta znači biti čovek", kaže reditelj.
Povezane vesti
To pitanje je, verovatno, u samoj srži razloga zbog kojih pravimo i gledamo filmove, a nijedan festival nije uspeo da se postavi u centar te debate bolje od Kana.
Od "Oldboja" do "Parazita"
Žanrovski film ima bogatu istoriju na Azurnoj obali: od premijere filma Sema Rejmija "The Evil Dead" 1981. godine do redovnog prisustva pionira telesnog horora Dejvida Kronenberga i meksičkog majstora Giljerma del Tora na crvenom tepihu.
Južnokorejski reditelj Park Čan-vuk, predsednik ovogodišnjeg žirija glavnog takmičarskog programa, osvojio je Gran pri 2004. godine za svoje krvavo remek-delo "Oldboy", film za koji direktor festivala Tjeri Fremo tvrdi da je "legitimizovao prisustvo žanrovskog filma u glavnoj konkurenciji".
Ipak, upravo je "Zlatna palma" koju je Bong Džun Ho osvojio 2019. za "Parazita" označila prelomni trenutak.
Odjednom su otvoreno žanrovski filmovi mogli da budu slavljeni na istom nivou kao socijalno-realistične drame.
Dve godine kasnije, Žulija Dukurno trijumfovala je sa "Titanom", koji je kritičar Variety-ja Piter Debridž opisao kao "telesni horor-šoker koji nema šta da izgubi" i koji se "usuđuje da izazove granice seksualnosti i ukusa".
Više nema pravila
Nagrade i priznanja kojima su obasuti ovakvi "uzdignuti" žanrovski eksperimenti dodatno olakšavaju budućim festivalskim selektorima odluku da ih uključuju u program, kaže Pablo Gvisa Koestinger, izvršni direktor žanrovski orijentisanog "Fantastic Paviliona" pri filmskom marketu Marché du Film.
"To selektorima daje dozvolu, ili možda osećaj sigurnosti, da bez oklevanja podrže ove filmove, čak i ako neće uvek priznati da zapravo prikazuju čist žanrovski film", kaže Koestinger.
Zasluge za to pripadaju i marketu "Marché du Film", koji je žanrovski film postavio u središte pažnje još od pokretanja uticajne platforme "Frontières" 2017. godine i osnivanja "Fantastic Pavilion"-a tri godine kasnije.
"Žanr više nije sporedna tema razgovora u Kanu - postao je stub festivala", kaže Koestinger.
"Marché je shvatio koliko je to važno, ne samo za publiku, već i za kupce i producente", dodaje izvršna direktorka "Frontières"-a, Anik Maner.
Youtube/MUBI/Screenshot
Džilijan Anderson u filmu "Teenage Sex and Death at Camp Miasma"
Tržište to potvrđuje. Horor je, na primer, gotovo neuništiv na bioskopskim blagajnama, nudeći stalan niz filmova koji su "uzbudljivi, sveži, mladi i puni energije", kaže Kagan, "ali i dalje mogu da se snime sa budžetom koji deluje razumno i lakše ga je finansirati".
Ovogodišnji Marché prepun je horor i naučno-fantastičnih projekata koji povezuju vrhunske autore sa najvećim svetskim zvezdama, što pokazuje da je žanrovski film postao univerzalni jezik svetske kinematografije.
"To je prevazišlo okvire specijalizovane publike i fanova", kaže Boguckaja. "Sada je to nešto što je nemoguće ignorisati."
Danas su odvratno, groteskno, krvavo i morbidno postali podjednako zaštitni znak Kana kao crveni tepisi i roze vino, dok se masovni odlasci publike sa najekstremnijih projekcija prate gotovo jednako pažljivo kao i višeminutne ovacije za cenjene autore.
Ali, da li bi to ikoga zaista trebalo da čudi, pita Variety.
Kan se oduvek ponosio otkrivanjem i negovanjem novih talenata, ali i pomeranjem granica onoga što film jeste i šta može da bude.
Kako kaže Kagan: "Kan je oduvek bio izgrađen na duhu pobune." A šta može biti buntovnije od toga da čitava sala ozbiljnih filmofila vrišteći pobegne ka izlazu?
"Pronađite mi nove Semove Rejmije koji prave potpuno lude stvari. Kako ćemo to prikazati? Kako ćemo se izvući s tim?", kaže Boguckaja.
"Možete da se izvučete s tim, jer ste Kan", zaključuje filmska kritičarka.
Komentari (0)