Radoš Bajić za Euronews Srbija: Film "Čuvar ikone Svetog Đorđa" treba da pogleda svaki Srbin
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Radoš Bajić, jedan od najznačajnijih autora domaće kinematografije, ovogodišnji je dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, priznanja koje se dodeljuje na Festivalu evropskog filma na Paliću. Upravo na tom festivalu domaća publika je prvi put imala priliku da vidi i njegov novi film "Čuvar ikone Svetog Đorđa", koji se bavi očuvanjem kulturnog i duhovnog nasleđa, identiteta i odgovornosti prema sopstvenim korenima.
Posle više od pet decenija rada kao glumac, scenarista, reditelj i producent, Bajić kaže da će upravo ovo priznanje zauzeti posebno mesto među brojnim nagradama koje je dobio tokom karijere.
"Ja sam u karijeri, a pogotovo u poslednjih dvadesetak godina, dobio veliki broj nagrada, pretpostavljam zasluženo. Među njima se izdvajaju pre svega Vukova nagrada, onda nagrada za životno delo 'Pavle Vuisić', zatim Nagrada za vrhunski doprinos srpskoj kulturi", kaže reditelj za Euronews Srbija.
Ove godine obeležio je pola veka autorskog rada, u koji je zakoračio monodramom "Led" iz 1976. koja je kasnije dobila dve ekranizacije: jednu u produkciji RTS-a, u režiji Savoljuba Stefanovića Ravasa, a drugu kao debitantski film njegove ćerke Jelene Bajić Jočić.
Euronews
Govoreći o svom stvaralaštvu, kaže da ga je tokom cele karijere vodila želja da kroz film i televiziju istakne ono najbolje u srpskom narodu.
"Čitav život tragao sam za najlepšim osobinama ljudi i za onim što krasi srpski narod. Poslednjih tridesetak godina potpuno sam posvećen ovom poslu kao scenarista, reditelj, producent i glumac", kaže Bajić.
Iako smatra da je "Selo gori, a baba se češlja" njegovo kapitalno delo, danas kao vrhunac karijere izdvaja film "Heroji Halijarda" i seriju "Vazdušni most". Veruje da će značajno mesto zauzeti i "Čuvar ikone Svetog Đorđa" koji je režirala njegova ćerka Jelena, a u kom se našao u glavnoj ulozi.
Povezane vesti
Novo ostvarenje već je započelo festivalski život u inostranstvu, nakon svetske premijere na Moskovskom međunarodnom filmskom festivalu, a zatim i na festivalu "Zlatni vitez", takođe u Rusiji, gde je Bajić osvojio nagradu za najbolju mušku ulogu.
"Nisam ni putovao tamo, ali sam bio prijatno iznenađen kada su mi javili da sam dobio nagradu za glavnu mušku ulogu. I Palić je festival evropskog filma, tako da smo zaista lepo krenuli", kaže naš sagovornik.
Film o malom-velikom čoveku sa krajnjeg juga Srbije
Bajić smatra da je jedan od razloga njegovog uspeha to što dugo radi na svojim projektima.
"U Contrast studiju filmove pripremamo veoma dugo. Ako su dobri, onda je to jedan od razloga. Mislim da je problem današnje srpske kinematografije što se scenarijima i pripremama ne posvećuje dovoljno pažnje", kaže on.
Za "Čuvara ikone Svetog Đorđa" pripreme su trajale gotovo pet godina, dok je neposredna produkcija planirana više od godinu i po dana.
"Scenografi, direktori fotografije, cela ekipa obilazili su lokacije desetak ili petnaest puta. Kada se sve temeljno pripremi, onda rezultat ne može da izostane", ističe Bajić.
Film prati život malog-velikog čoveka sa obronaka planine Radan, na krajnjem jugu Srbije, Stanoja Reljića, koji postaje paradigma zlehude čovekove sudbine, prava na život i iskonske borbe za opstanak na pradedovskom ognjištu. Prepušten sam sebi, zaturen i ostavljen, on ne želi da poklekne i braneći krsnu slavu, čast, dostojanstvo i pravo na slobodu, brani univerzalne principe života.
Povezane vesti
Bajić kaže da bi ovaj film svaki Srbin trebalo da pogleda.
"To je prostor gde je Bog bio blagodaran, ali koji je decenijama već veoma ugrožen. Naša prelepa Srbija je amputirana u delu koji se zove Kosovo i Metohija, a koji je kolevka srpskoga naroda. Ja želim da verujem da će se ono što pripada srpskom narodu, nama kad-tad vratiti", kaže filmski stvaralac.
Kako kaže, dugo se bavio problemima sa kojima se suočava tamošnje stanovništvo i a glavnu ulogu trebalo je da igra neki drugi glumac.
Povezane vesti
Međutim, zbog teškoća oko finansiranja projekta, odlučio je da sam prihvati taj zadatak.
"Ponosni smo na "Čuvara ikone", veliki broj pohvala i komplimenata dobijamo. A ima nešto što mi odgovara i ne odgovara: vrlo me raduje kada ljudi govore da je to jedna od najboljih uloga Radoša Bajića. A onda kažem: 'Pa čekaj, zar je onih više od stotinu za 50 godina bile loše?'", kaže Bajić u šali.
Posebno naglašava da je ovog puta ćerki Jeleni Bajić Jočić, koja potpisuje režiju, prepustio potpunu autorsku slobodu.
"Ona je kao reditelj imala potpunu samostalnost. Prepustio sam joj da film napravi onako kako ga oseća. Ja sam na ovom projektu bio samo glumac i mislim da je to bila dobra odluka", kaže laureat brojnih filmskih nagrada.
"Boli me što sela nestaju"
Tema srpskog sela gotovo je neizostavna u svakom projektu Radoša Bajića. Iako je još kao trinaestogodišnjak otišao iz rodnog kraja da se školuje u Nišu, kaže da ga zapravo nikada nije napustio.
Euronews
"To što sam fizički otišao iz sela ne znači da sam ga ostavio. Danas, kada me Beograd, koji volim i u kojem živim, izgužva, dobijem duhovnu i mentalnu reanimaciju, kada odem makar na dan ili dva na svoje selo", kaže reditelj i glumac.
Podseća da su upravo seljaci, kroz gotovo sve ratove koje je Srbija vodila, bili oni koji su "branili zemlju i hranili narod".
"To su ljudi koji čuvaju krsnu slavu, običaje i baštinu srpskog naroda. Zbog toga me posebno boli što sela nestaju", kaže Bajić.
Kao član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, godinama prati demografske promene i smatra da je stanje u selima alarmantno.
"Ogroman posao država je uradila u infrastrukturi, putevima i mnogim drugim oblastima. Ali moralo bi mnogo više da se ulaže u opstanak sela kroz agrarnu politiku i različite podsticaje. Nije problem što brdsko-planinska sela ostaju prazna - ljudi traže bolje uslove i to su ekonomski principi. Ali problem je što u mojoj Moravi, gde dugme da baciš, ono ima da nikne, svaka treća kuća je prazna", upozorava Bajić.
Fenomen "Selo gori, a baba se češlja"
Baš iz tog odnosa prema ljudima na selu nastala je i serija "Selo gori, a baba se češlja", koja je jedan od najvećih televizijskih fenomena u Srbiji.
Bajić kaže da su ga od početka zanimali obični ljudi, njihove sudbine, vrline i mane, mnogo više nego veliki istorijski junaci.
"Trudio sam se da seljaka prikažem onakvim kakav jeste. Kad mu je najteže, on hukne, ali tera dalje. Zna da se našali na sopstveni račun. Na selu postoji jedan oblik solidarnosti, koji je iščilio u gradovima", kaže Bajić.
"Selo gori, a baba se češlja" važi za najgledaniji televizijski program ikada emitovan u Srbiji, ali nastavak serije, uprkos željama publike, više nije moguć.
"Nemoguće je nastaviti, jer nema Dragana Nikolića, nema pokojnog Mande, nema Mirka Babića, nema Milije Vukovića, nema stubova nosača. Oni su otišli u večnost, i tako neka u večnosti ostane i 'Selo gori', a mi krećemo da radimo neke nove projekte, pa da pokušamo da nadomestimo to", kaže Bajić.
Govoreći o domaćoj produkciji, ocenjuje da se danas snima više nego ikada, ali da količina nije uvek donela i kvalitet.
"Veliku zaslugu za razvoj domaće produkcije ima Telekom Srbija. Zahvaljujući tome snimljeni su brojni filmovi i serije, među kojima su i naši projekti 'Junaci srednjeg veka', 'Azbuka našeg života', 'Heroji Halijarda' i 'Vazdušni most'", kaže Bajić.
Posebno ističe da je "Heroji Halijarda" postao prvi srpski film koji se našao na platformi Amazon Prime.
Uz sve te uspehe, posle pedeset godina rada i dalje ga pokreće ista želja - da publici ispriča dobru priču.
A susret s njom očekuje ga 8. septembra u Beogradu, kada će "Čuvar ikone Svetog Đorđa" imati svečanu premijeru u MTS dvorani.
Kompletan razgovor sa našim sagovornikom pogledajte u videu iznad teksta
Komentari (0)