Klod Mone glavna zvezda najavljene aukcije u Njujorku: Baštovan koliko i slikar, kome su opsesija bili lokvanji

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/11/2021

08:12

Klod Mone glavna zvezda najavljene aukcije u Njujorku: Baštovan koliko i slikar, kome su opsesija bili lokvanji

profimedia, AP/Richard Drew - Copyright profimedia, AP/Richard Drew

veličina teksta

Aa Aa

Remek-delo Kloda Monea (1840-1926), slika "Ugao jezera lokvanja" (Coin Le Bassin aux Nymphéas), posle 25 godina ponovo će se naći na aukciji, i to 16. novembra u Njujorku, objavila je aukcijska kuća "Sotbi".

Francuski i jedan od najpoznatijih svetskih impresionista (pravac je i dobio naziv po slici Monea "Impresija, rađanje sunca" iz 1874. godine) naslikao je mnogo puta "Nimfeje", kako se na francuskom zovu lokvanji, sedeći u svojoj bašti u Živerniju, seocetu koje je udaljeno sedamdesetak kilometara od Pariza.

Pored pomenutog remek-dela, pod čekić 16. novembra ide još nekoliko Moneovih slika sa zavodljnivim pejzažima Francuske. Početne cene njegovih radova su po više desetina miliona dolara.

Podsetimo, verzija čuvenih lokvanja iz kolekcije Dejvida Rokfelera prodata je na aukciji 2018. godine za 84 miliona dolara, a ovog maja na aukciji u "Sotbiju" prodata je slika na kojoj je francuski impresionista radio između 1917. i 1919. godine. U pitanju je delo "Jezero lokvanja" (Le Bassin aux nymphéas), koje je kupljeno za nešto više od 70 miliona dolara.

"Trebalo mi je vremena da razumem moje lokvanje. Posadio sam ih iz zadovoljstva, uzgajao ih ne razmišljajući da ću da ih slikam. Da bi vam se neki predeo uvukao pod kožu potrebno je da prođe više od jednog dana. I onda, odjednom, doživeo sam otkrovenje. Koliko je moje jezerce čarobno! I dohvatio sam se palete", objašnjavao je Mone svoju opsednutost lokvanjima.

Upečatljivi prizori vodenih ljiljana, plastova sena, topola i katedrala čine značajan deo Moneovog opusa i više puta su se ovi motivi ponavljali u njegovom stvaralaštvu, a glavni razlog bio je taj što je Mone neprekidno pokušavao da uhvati različite efekte koje svetlost i atmosferski uslovi imaju na boje koje je on pokušavao da prenese na platno.

Smatrao je da osoba može da doživi isti pejzaž na hiljade različitih načina, a na njemu je bilo da sva ta iskustva ovekoveči na platnu.

Cveće krivo što je postao slikar

Bašta u Živerniju je bila njegova opsesija, izvor inspiracije i mesto u koje se povukao tokom Prvog svetskog rata. Mone je inače zapošljavao nekoliko baštovana, a jedan od njih bio je zadužen samo za negu i insceniranje lokvanja. Danas čuvene "Nimfeje", Mone je počeo da slika 1890-ih, a ostaće to motiv koji će ga zaokupljati sve do smrti 1926. godine.

"Možda je cveće krivo što sam postao slikar", govorio je Mone i u poznom dobu komentarisao da je ponosniji na svoju baštu nego na svoju umetnost.

Slikao bi više slika istovremeno dok bi sedeo pored jezerca, tako što bi postavio više štafelaja jedan pored drugog i slikao kao "na pokretnoj traci".

Crtao karikature, izlagao u izlozima dućana

Još od detinjstva, Oskar-Klod Mone je znao da je umetnost njegov poziv. Crtao je karikature svojih nastavnika i komšija i izlagao ih u izlozima dućana, a za portrete rađene u uglju već od tinejdžerskih dana je nalazio kupce.

Mladi Mone nije mario ni za očevu trgovinu ni za školu, a kada mu je preminula majka, preselio se kod tetke i upisao studije slikarstva. Međutim, nije bio zadovoljan akademskim umetničkim obrazovanjem. Želeo je da izađe napolje, pod nebeski svod i sunčeve zrake.

"Za mene, predmet je od sekundarnog značaja: Ja želim da otkrijem šta leži između mene i predmeta", reči su koje upućuju na suštinu Moneove umetnosti.

Ali u početku su ga odbacivali, zbog čega je mnogo patio i čak je pokušao da izvrši samoubistvo. Tragedija je izbegnuta, a ubrzo će početi sasvim nova faza, kako u njegovom životu, tako i u umetnosti.

Boje - opsesija, radost, ali i muka

Klod Mone je često govorio koliko su boje značajne za njega i da ne može da ih ne primeti, kao ni da odoli tome da boje koje uoči prenese na platno i stvori novo umetničko delo. Govorio je da su boje njegova svakodnevna opsesija, radost, ali i muka.

I dok je njegova prva supruga Kamil bila na samrti, nije mogao a da ne primeti različite nijanse ljubičaste i plave koje su se otkrivale na njenom licu. Tako je i nastala čuvena slika iz 1879. godine, "Kamil na smrtnoj postelji".

Posmatrajući katedralu u Ruanu, beležio je boje, oblike i svoje impresije pod osvetljenjem koje se menjalo u skladu sa dobom dana, pa je iz takozvane Ruanske serije, umetnik izdvojio 20 dela i prvi put izložio u Parizu 1895.

"Ružičasta ruanska katedrala" je jedna od njih, a u Narodnom muzeju u Beogradu se nalazi od 1939. kada je za Muzej kneza Pavla na licitaciji u Parizu kupljena novcem od prodatih ulaznica. Tadašnji direktor Milan Kašanin tvrdio je da je ovim otkupom muzej dobio najznačajniju sliku u svojoj kolekciji.

Mone je pred kraj života imao ozbiljnih problema sa vidom. Preminuo je u Živerniju 1926, u svojoj 86. godini, a sahranjen je nedaleko od svoje kuće u dvorištu lokalne crkve. Slikarevo imanje će pripasti državi i prerasti u muzejski kompleks, a Moneov sin Mišel će porodičnu kolekciju ostaviti francuskoj Akademiji lepih umetnosti i njenom Muzeju Marmotan-Mone.

U poslednje vreme, veliku pažnju privlači impresivna izložba "Claude Monet, The Immersive Experience", koja gostuje po svetskim metropolama, a predstavlja spoj vrhunske tehnologije i animacije, kao i teatarskog pripovedanja. Više od 300 slika i crteža čuvenog francuskog umetnika je digitalizovano, a posetioci imaju utisak da su okruženi Moneovim svetom sa svih strana i da doslovno "uranjaju" u njegova remek-dela.