Pisac Slaviša Pavlović o Nobelovoj nagradi za književnost: "Finansijska elita proglasila je sebe kulturnom"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
En Karson, kanadska pesnikinja, esejistkinja i prevoditeljka čije stvaralaštvo spaja antičku tradiciju i savremene književne forme, dobitnica je ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost. Njeno ime, međutim, nije široko poznato čitalačkoj publici u Srbiji, a odluka Švedske akademije ponovo je otvorila pitanje kriterijuma prema kojima se bira dobitnik jednog od najprestižnijih priznanja u svetu književnosti.
Da li presuđuju književna vrednost, inovativnost i uticaj na svetsku literaturu ili na odluku utiču i političke, kulturne i ideološke okolnosti? Zašto se pojedini laureati suočavaju sa oštrim kritikama, dok neki od najčitanijih pisaca sveta godinama ostaju bez ovog priznanja?
Pisac Slaviša Pavlović za Euronews Srbija kaže da su književne nagrade danas često povezane sa politikom i interesima onih koji ih dodeljuju.
"Čitaoci u Srbiji En Karson uglavnom ne poznaju, jer su kod nas prevedene svega dve njene knjige, koje više nisu u prodaji. Tiraži su bili mali, a izdanja su rasprodata ili podeljena. Tako da, za nas ova Nobelova nagrada ne samo što je iznenađenje, nego ju je verovatno nezahvalno i komentarisati", ističe pisac.
Euronews/Niklas Halle'n/Pool via AP
Ipak, smatra da slabo poznavanje ovogodišnje laureatkinje ne treba pripisivati nedostatku čitalačkih navika u Srbiji.
"Mi nismo zemlja koja nema čitaoce. U Srbiji ljudi čitaju knjige. Sama činjenica da imamo veliki broj izdavača i da je nekada Beogradski sajam knjiga bio najposećenija manifestacija te vrste u Evropi otvara pitanje kako je moguće da nijedan od velikih izdavača nije preveo knjige sadašnje nobelovke", rekao je Pavlović.
Upravo u tome vidi jedan od razloga za preispitivanje načina na koji se Nobelova nagrada dodeljuje.
Govoreći o Karson, Pavlović je naglasio da ne misli da je ona do priznanja došla političkim lobiranjem, već da je moguće da je Akademija izabrala autorku čija će nagrada izazvati najmanje polemika i kontroverzi.
Prestiž važniji od novca
Pavlović je podsetio da Nobelova nagrada povremeno privlači veliku pažnju javnosti, navodeći kao primer Boba Dilana, kome je priznanje dodeljeno 2016. godine. Odluka da se nagrada uruči kantautoru izazvala je brojne rasprave, a Dilan je u početku ignorisao priznanje.
Ipak, Dilan je kasnije održao govor potreban za preuzimanje novčane nagrade.
Prema Pavlovićevom mišljenju, novac nije presudan motiv za pisce koji su već stekli međunarodno priznanje. Autori koji dođu u situaciju da budu kandidati za Nobelovu nagradu uglavnom su prevedeni na veliki broj jezika, a njihova dela mogu da posluže i kao predlošci za televizijske serije i druge adaptacije.
Andy Kropa/Invision/AP
Zbog toga je, smatra on, Nobel pre svega pitanje prestiža.
Podsetio je i na francuskog filozofa i pisca Žan-Pol Sartra, koji je odbio Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine, između ostalog zato što nije želeo da bude institucionalizovan kao pisac. Pavlović je njegov potez povezao sa shvatanjem da nagrada može da postane i političko priznanje koje se dodeljuje autorima za koje se procenjuje da su zaslužni.
Osvrćući se na novije laureate, izrazio je sumnju da će pojedini dobitnici iz prethodnih godina dugoročno ostati prisutni u čitalačkoj svesti.
"Čini mi se da sada vlada mišljenje u Evropi, da za laureate iz 2022. i 2023. za nekoliko godina više niko neće ni znati ko su", istakao je Pavlović.
"Knjige postoje zbog čitalaca, a ne zbog kritičara"
Govoreći o međunarodnom odjeku ovogodišnje odluke, Pavlović je naveo da se i u stranim književnim kritikama može pronaći stav da se Nobelova nagrada poslednjih godina sve češće dodeljuje nekomercijalnoj književnosti, odnosno delima koja kritičari visoko vrednuju, ali koja ne dopiru do šire publike.
"Zamislite da proizvođači automobila dodeljuju nagradu za najbolji automobil, a ljudi koji voze i kupuju te automobile nemaju nikakva prava. Nije nužno slučaj da je ono što je komercijalno ne valja ili je loše ili je slabije, ali stiče se utisak da se na taj način pravi jedna nova vrsta književnog establišmenta. Dakle, niko ne čita te pisce, a to nije samo slučaj sa Nobelovom nagradom. Međutim, kritičari u tim knjigama vide nešto", kaže naš sagovornik.
Euronews
Suštinska poenta svake knjige jeste da li ona nastavlja da živi nakon nekoliko godina posle dobijanja nagrade ili posle smrti autora, smatra on.
Istorija književnosti pokazuje da postoje nobelovci čije se knjige i danas čitaju, ali i oni čija su dela gotovo nestala iz šireg interesovanja.
Kao primer pisca koji je i dalje popularan u Srbiji Pavlović navodi Isaka Baševisa Singera, iako, kako je rekao, u njegovim knjigama lično nije pronašao ništa epohalno i naročito značajno.
Na pitanje da li je Nobelova nagrada namenjena pre svega kulturnoj eliti, a ne širokoj publici, Pavlović je ukazao na to da nije sasvim jasno ko tu elitu određuje.
"Ja bih pre rekao da je to finansijska elita koja je odlučila da sebe proglasi kulturnom elitom, jer bih ipak dao mesto čitaocima. Oni su konzumenti knjiga. Knjige postoje zbog čitalaca, ne zbog ljudi koji kritikuju", istakao je.
Dodao je da, po njegovom utisku, deo književnih kritičara traži nedostatke u delima autora koji uspevaju da dopru do velikog broja čitalaca. Zbog toga smatra da Stiven King, uprkos velikoj popularnosti i književnom uticaju, verovatno nikada neće dobiti Nobelovu nagradu.
Sličan odnos, prema njegovoj proceni, postoji i prema japanskom piscu Harukiju Murakamiju, koji se godinama nalazi među imenima koja se pominju kao mogući dobitnici.
Delo treba odvojiti od autora
Govoreći o kriterijumima za dodelu Nobelove nagrade, Pavlović je ocenio da je važno pronaći ravnotežu između književne vrednosti i popularnosti, ali i da se samo delo mora posmatrati odvojeno od ličnosti autora.
Kao primer naveo je austrijskog pisca Petera Handkea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2019. godine, čije su političke izjave i stavovi o Slobodanu Miloševiću izazvali oštre reakcije, naročito u SAD.
"Kakve veze ima knjiga sa njegovim autorom? Ovde ocenjujemo kvalitet knjige, a ja znam mnogo dobrih pisaca s kojima se ne bih družio, ili obrnuto", rekao je Pavlović.
A kako gleda na izbor Ive Andrića, kao jedinog književnika s naših prostora nagrađenih Nobelovom nagradom, pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)