Goran Bare u jednom od poslednjih intervjua: "Život je i tuga i plač, i smeh i glad, i sitost i debljina"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Goran Bare, frontmen grupe Majke, koji je preminuo u 62. godni života, jedan od poslednjih intervjua u životu dao je za hrvatski portal Index.
U razgovoru objavljenom 1. septembra, nedugo nakon svog rođendana, govorio je o muzici, potrebi za stvaranjem, bendu koji mu je obeležio život i sopstvenim greškama.
Bare je tada priznao da nije očekivao da će doživeti te godine, ali je istovremeno istakao da mu nikada nije bilo lepše.
Najveće zadovoljstvo pronalazio je u izlasku na scenu, izvođenju pesama i stvaranju nove muzike.
Najavio je tada dve nove pesme, "Noć je moj dan" i "Praiskonski plamen", koje je bend pripremao za novi album. U povratku pisanju pesama pomogao mu je i klavir koji je nabavio nakon višegodišnje pauze.
Svoje pesme često je gradio kroz slike i metafore, a slušaocima ostavljao prostor da ih tumače na sopstveni način. Kao autore koji su mu bliski po tom pristupu izdvojio je Peti Smit i NikaKejva.
"Ja mogu imati nešto što me vodi u glavi, ali ja ne mogu to opisivati teškim rečima. Želim da ljudi shvate pesmu koju napišem", rekao je tada.
Bare je u tom periodu slušao blugras i folk sa kantri elementima, a posebno mu se dopadao kanadski sastav The Dead South. Smatrao je da i u Hrvatskoj ima mnogo dobrih bendova, ali da im nedostaje prostor za predstavljanje široj publici.
Majke su mu bile najveća podrška
Govoreći o bendu, Bare je posebno naglasio koliko su mu ostali članovi značili i kao muzičari i kao prijatelji.
"Da nema njih, ne bi bilo ni mene. Ne vidim nikakvo veselje bez njih. Oni su mi najbolji prijatelji i ljudi koji me jedini razumeju. Ja priznajem da sam bio đubre, bio sam grozan čovek. Oni su me trpeli 20 godina pijanog, odvratnog i groznog", rekao je Bare.
Njihov odnos uporedio je sa brakom, ističući da jedni bez drugih teško mogu.
"Ja bez njih ne mogu, kao što muž ne može bez žene ili žena bez muža. Ili dečko bez dečka, svejedno je. Oni su meni sve, oni su mi jedini prijatelji. Ja kažem da su najbolji bend na svetu jer to zaista jesu", rekao je muzičar.
Prisetiо se i nastupa u londonskom klubu Dingwalls, gde su svirali dve godine ranije. Nastup u prostoru poznatom po brojnim velikim muzičkim imenima ostao mu je u lepom sećanju, a posebno ga je obradovala reakcija publike na energiju i kvalitet svirke.
Ipak, kada je govorio o koncertima, lakše se prisećao onih najgorih. Priznao je da je u nekim periodima života bio izrazito autodestruktivan, što je uticalo i na njegove nastupe. Jednom prilikom u Ljubljani završio je u bolnici, gde su morali da ga šiju.
"Sve je to život i ne treba se ničega stideti"
Osvrćući se na prošlost, Bare je nakratko rekao da mu je žao što je protraćio deo života i što je možda mogao više da pruži. Ipak, odmah je ublažio tu ocenu, objašnjavajući da ne želi da se odriče iskustava kroz koja je prošao, koliko god ona bila teška.
"Ma zapravo, izvinjavam se, nije meni ničega žao. Mislim, ne bih želeo nikome da doživi stvari koje sam ja doživeo, ali i to je život. On je i tuga i plač, i smeh i glad, i sitost i debljina. Sve je to život i ne treba se ničega stideti", rekao je Bare.
Povezane vesti
Komentari (0)