Pokrenuta inicijativa da berlinska tehno scena kao nematerijalno kulturno nasleđe dobije zaštitu Uneska

Komentari

Autor: Guardian

07/12/2021

11:59

Pokrenuta inicijativa da berlinska tehno scena kao nematerijalno kulturno nasleđe dobije zaštitu Uneska - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Berlinska klupska scena ujedinjena je u nastojanju da tehno muziku stavi pod zaštitu Unesko, kao kontrakulturni muzički žanr čiji opstanak vredi zaštititi.

Umetnici okupljeni oko festivala "Love Parade", di-džejevi koji važe za pionire tehna, kao i menadžeri najpoznatijih berlinskih klubova, strahuju da kovid i finansijska nestabilnost prete opstanku "slobodnog, divljeg i kreativnog Berlina".

Tehno muzika nastala je u Detroitu sredinom osamdesetih, a s padom Berlinskog zida stanovnici nemačke prestonice usvojili su taj žanr kao savršenu muzičku podlogu nove epohe. Napušteni bunkeri, elektrane i fabrike na istoku grada bile su preplavljene mladim ljudima željnih provoda, koji su proslavljali svoju slobodu.

Sada su ti klubovi ugroženi.

Klubovi kao spomenici kulture

"Uneskova zaštita bi trebalo da zadrži taj stari duh", smatra Alan Oldhem, jedan od detroitskih didžejeva koji trenutno živi u Berlinu i podržava novu inicijativu.

"Legendarna mesta kao što su 'Tresor' i 'Berghain' trebalo bi da budu zaštićena kao spomenici kulture. Mnogi klubovi su se zatvorili u poslednjih sedam godina koliko živim ovde. U drugim gradovima bi nastupio prirodni ciklus promene kluba, ali je Berlin drugačije mesto, gde su klubovi i kreativna scena, moneta grada", kaže Oldhem za britanski Guardian.

Njegova radio emisija iz osamdesetih bila je prva platforma na kojoj je tehno muzika započela svoj život, a sada je deo lobi grupe koja utiče na nemačke vlasti da apliciraju kod Uneska i obezbede status nematerijalnog kulturnog nasleđa berlinskoj tehno sceni.

Ukoliko bi im to pošlo za rukom, klubovi bi dobili dodatnu zaštitu, a tehno scena finansijsku podršku države.

"Zaštita Uneska mnogo bi pomogla u ustanovljavanju tehno i klupske kulture kao legitimne društvene sile sa istorijskom vrednošću, koja je dostojna podrške države, a ne podrazumeva samo neki hedonizam, potrošnu klupsku muziku i droge", smatra Oldhem, dodajući da bi od toga mogao da ima koristi i njegov rodni Detroit.

Tehno uz ručak

Dimitri Hegeman, osnivač kluba "Tresor", ispod nekadašnje robne kuće u istočnom Berlinu, još jedan je lobista tehno scene.

"Nakon pada Berlinskog zida, tehno je transformisao grad. Sviđao se i istočnoj deci i zapadnoj deci i povezivao ih je. Bila je to šansa da se proba nešto novo, kao što je to bio kul džez u Parizu posle Drugog svetskog rata", smatra Hegeman.

"Ljudi iz istočnih zemalja su 1989. i 1990. godine dolazili u 'Tresor', a nisu govorili engleski. To je nova generacija detroitskog tehna, andergraund otpora koja nije imala reči. Nije bilo glupih poruka - samo muzika uz koju se plesalo", dodao je on.

Didžej Piter Kirn iz Berlina kaže da je tehno i dalje važan deo grada.

"I dalje možete da čujete tu muziku svuda. U drugim gradovima, ljudi ne bi prihvatili muziku koja je toliko 'tvrda', čudna i puna sintisajzera i brutalnih, uvrnutih, ritam mašina. Ne možete je puštati na vrhuncu provoda u klubovima, a kamoli uz ručak, ali to je ovde potpuno prihvatljivo", kaže on.

U početku je bio skeptičan kada je reč o apliciranju za Unesko, ali je promenio mišljenje.

"Shvatio sam da je to isto kao i sa bilo kojom narodnom muzikom - uvek postoji neki sudar između tradicionalnog i eksperimentalnog. Tenzija između te dve stvari vodi nas napred", smatra on.

"Utočište marginalizovanih ljudi"

Umetnici iz Detroita, kao što su Oldham i Huan Atkins, preselili su se u Berlin, jer im je taj grad ponudio veću podršku od one koju su imali u Sjedinjenim Američkim Državama i u pogledu finansiranja umetnika, kao i u pogledu zdravstvene nege. To je takođe centar elektronske muzike u kom su i softverske kuće "Ableton" i "Native Instruments", koje prave programe i instrumente za savremenu muziku.

"Tehno je postao utočište marginalizovanih ljudi i postoji prirodna privlačnost ka Berlinu kao mestu koje je liberalnije. On je na liniji između Zapadne i Istočne Evrope, a iako je veliki fokus na tome šta je to značilo devedesetih, kada je Zid pao, sada je Gruzija u krizi, Poljska je u krizi, Rusija je u krizi, pa ljudi iz svih tih zemalja gledaju na Berlin kao na centar neke vrste radikalnog društvenog odgovora", smatra Kirn.