Palestinac mogući predstavnik Islanda na Evroviziji: Učešće ove zemlje na takmičenju pod znakom pitanja zbog Izraela Otkazan koncert Kolje i Grobovlasnika u Beogradu

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Aktuelno iz kulture

Rešenje za "pijane šume" i "ožiljke tla": Vinča – arheološki dragulj koji čeka da zablista

Komentari

Autor: Sonja Šulović

17/01/2022

21:22

Rešenje za "pijane šume" i "ožiljke tla": Vinča – arheološki dragulj koji čeka da zablista - Copyright Vinča arhiva

veličina teksta

Aa Aa

Sanacija klizišta već decenijama predstavlja prvu veliku prepreku koju treba premositi ka viziji onoga što lokalitet Vinča Belo brdo treba da postane - a to je centar arheoloških istraživanja i širenja znanja o neolitu i praistoriji.

Ove 2022. godine se konačno očekuje realizacija prve faze stabilizacije tla, a u maju i rešenje za budući arheološki park Belo brdo, kako bi jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi postalo svetski prepoznato kao mesto promocije nauke i inspiracije za novu generaciju inovatora.

Kada je početkom 20. veka profesor Miloje Vasić definisao novu kulturu, koja se odlikovala vrhunskim umetničko-zanatskim artefaktima, nije mogao ni da sanja koliko će njegovo otkriće biti značajno.

Vinčanska kultura se bez premca pokazala kao blistava faza u razvitku ljudskih društava, a Vinča Belo brdo, nadomak današnjeg Beograda, pre sedam milenijuma bila je metropola neolitske Evrope, trgovački centar, mesto razmena ideja i robe, centar razvoja poljoprivrede i vrhunskog zanatstva koji je "iznedrio" i prve tehnološke revolucije i prve gradove.

Promene koje su oblikovale put čovečanstva

"Kada bih morao da izdvojim dva nalaza sa Belog brda, to bi definitivno bio sam lokalitet, kako je zahvaljujući otkriću Belog brda otkrivena jedna od najznačajnijih kultura mlađeg kamenog doba ne samo na Balkanu, već i u mnogo širem kontekstu. Sada samo na prostoru Srbije imamo preko 600 lokaliteta ove zajednice, u kojoj su se dogodile neke od najznačajnijih promena koje su oblikovale put kojim su ljudske zajednice išle nakon neolita", ističe dr Miroslav Kočić, istraživač pripravnik Arheološkog intituta SANU.

Dr Miroslav Kočić: Zahvaljujući otkriću Belog brda otkrivena je jedna od najznačajnijih kultura mlađeg kamenog doba

Iako postoje desetine fantastičnih materijalnih nalaza, prema rečima dr Kočića, ne može se izdvojiti neki od njih kao poseban, jer svaki od tih nalaza priča svoju specifičnu priču, o ljudima koji stoje iz njega i koji su ga napravili.

"Mnoštvo vrhunskih umetničkih dela poput Hajd vaze ili statue Vidovdanke, ali i svakodnevnih objekata, poput posuda koje predstavljaju umetnička dela samo svedoče o tome koliko je estetski princip bio bitan u vinčanskoj kulturi, što svedoči o veoma visokoj kulturi življenja. Drugi nalaz koji bih izdvojio sa lokaliteta Belo brdo su upravo ostaci arhitekture, to jest velikih pravougaonih kuća koje su bila građene u redovima na veoma malom razmaku, što svedoči o tome da je svakodnevna komunikacija i rešavanje sporova do kojih je nesumnjivo dolazilo bilo nešto što je ugrađeno u svakodnevno funkcionisanje društva", izdvaja arheolog za Euronews Srbija.

Dr Kočić: Postoje desetine fantastičnih materijalnih nalaza i svaki od njih priča svoju specifičnu priču o ljudima koji stoje iz njega i koji su ga napravili

Dr Kočić podseća i na dve najbitnije lekcije koje možemo i koje bi trebalo da naučimo od populacija iz prošlosti: "Optimizam u ljudsku snalažljivost i prilagodljivost, ali i lekciju opreza, jer ne zaboravimo, neolitska društva prolaze kroz period kolapsa, čije uzroke tek treba da detaljno istražimo".

Vinčanska kultura je trajala preko osam stotina godina i suočavala se sa mnogo težim izazovima od onih koje srećemo danas jer je u pitanju populacija koja stvara nove, do tada nepoznate obrazce.

"Tehnološka revolucija koja se dešava u neolitu nepovratno menja put čovečanstva, sa novim modalitetima proizvodnje hrane, i prvim kapljicama metala koje su potekle na Balkanu. To u mnogome podseća na trenutnu situaciju gde je čovečanstvo zagazilo duboko u potpuno nepoznat svet digitalne revolucije, gde iako smo mi ti koji stvaramo sve te aparate, pišemo kod za algoritme, još uvek ne možemo da sagledamo konačne rezultate te revolucije, baš kao što ni neolitski farmer nisu mogli da predvide da pripitomljavanje životinje, biljaka i život u velikim zajednicama trasiraju put čovečanstva u smeru svega što danas znamo", dodaje dr Kočić.

Kamen spoticanja i klizište i nelegalna gradnja, ali i podela nadležnosti

Iako je Vinča prepoznata kao dragulj civilizacije, arheološko nalazište nadomak srpske prestonice ostajalo je decenijama ugroženo. Šta je sve bio kamen spoticanja na putu da se nalazište adekvatno zaštiti, i u fizičkom i u pravnom smislu?

"S obzirom na kompleksnost i nemerljiv značaj lokaliteta, neophodno je dalji razvoj posmatrati integrativno u smislu da prezentacija i zaštita kulturnog nasleđa idu ruku do ruku sa kulturnim turizmom i naučnim istraživanjima. Klizište jeste svakako jedan od direktnih ugrožavajućih faktora. Međutim, dugoročno gledano, glavni kamen spoticanja za kulturno-turistički i infrastrukturni razvoj lokaliteta jeste podela nadležnosti između više institucija", ističe Bojana Višekruna, savetnica predsednice Vlade za kreativne industrije, nauku i turizam.

Bojana Višekruna: Rešavati zatečene probleme, jednako graditi budućnost Vinče kao nezaobilazne stanice na kulturno-turističkoj i naučnoj mapi Evrope

Višekruna za Euronews Srbija kaže da se planira osnivanje upravljačkog tela koje će imati kapacitete da, pre svega, reši već zatečene probleme, kao što su klizište, imovinsko-pravni odnosi, nelegalna gradnja i slično, ali i da jednako gradi budućnost Vinče kao nezaobilazne stanice na kulturno-turističkoj i naučnoj mapi Evrope.

Pogledaj galeriju

Prema rečima direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prof. dr Dubravke Đukanović, od početka implementacije projekta "Istraživanje, zaštita i prezentacija arheološkog nalazišta Belo brdo u Vični" paralelno se realizuje više aktivnosti.

"Republički zavod je od maja 2021. godine, kada su mu preneta investitorska prava, raspisao šest tendera za realizaciju poslova vezanih za sanaciju klizišta, arhitektonsko-urbanističko uređenje budućeg arheoparka, proglašnje turističkog prostora šireg lokaliteta i nastavak radova na sprovođenju arheoloških iskopavanja i istraživanja. Radi se i na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, a urađena je i revizija projektno-tehničke dokumentacije izrađene 2020. i ishodovana dozvola za izvođenje sanacionih radova", navodi prof. dr Đukanović.

Pomenuta prva faza sanacije klizišta podrazumeva izradu "zavese potpornih šipova na obaloutvrdi i kontra-tega od armirane zemlje", kao i Studiju zaštite arheološkog nalazišta od štetnog dejstva vode. Ova studija, prema rečima direktorke Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, daće rešenje za sprečavanje nekontrolisanog priliva atmosferski i fekalnih voda u zonu lokaliteta, što je i prepoznato kao glavni potencijalni uzročnik pokretanja klizišta.

"Na osnovu praćenja pomaka i deformacija tla tokom i nakon realizacije Faze I sanacije klizišta, koja je planirana za realizaciju u 2022. godini i izrade drenažnog sistema i fekalne kanalizacije, odlučiće se o potrebi izvođenja Faze II - druge zavese šipova", kaže sagovornica Euronews Srbija.

"Pijane šume" i ožiljci tla posledica klizišta

Ne postoje precizni podaci o tome koliko je do sada upravo zbog klizišta nepovratno izgubljeno od lokaliteta.

"Na lokalitetu vidne vertikalne pukotine, `pijane šume` i ožiljci tla, koji ukazuju na postojanje klizišta znatnih dimenzija. Prema navodima starosedelaca klizište se aktiviralo još pre Drugog svetskog rata. Sve do 1984. godine, kada je izgrađena obaloutvrda, Dunav je direktno podlokavao tlo i rečna erozija je uticala da se u Vinči formira jedno od brojnih klizišta nastalih u tom periodu na desnoj dolinskoj strani Dunava. U zoni arheološkog nalazišta je vidan čeoni ožiljak klizišta koji se završava strmim vertikalnim odsekom visine 5-10m, odakle je radom rečne erozije odneta `nožica` klizišta, ali i nepovratno nestao deo arheološkog nalazišta", objašnjava prof. dr Đukanović.

Direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture prof. dr Dubravke Đukanović: Obratili smo se i Uneskovom Centru za svetsku baštinu

Svesni da bi planirani radovi negativno mogli da utiču na očuvanje autentičnosti i integriteta lokaliteta, Republički zavod se obratio i Uneskovom Centru za svetsku baštinu s molbom da imenuje nezavisnog eksperta u oblasti zaštite i očuvanja spomeničkog nasleđa kako bi se uradila kontrola uticaja planiranih intervencija na zaštitu kulturnog nasleđa.

Konkurs za budući arheopark u Vinči

S druge strane, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije raspisiće međunarodni konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje budućeg arheoparka u Vinči.

"Na osnovu rezultata konkursa čiji se završetak očekuju u maju 2022. pristupiće se izradi planske i projektno-tehničke dokumetnacije, kako bi se u narednim godinama fazno realizovalo uređenje arheološkog parka i obaloutvrda uz Dunav i Bolečicu, infrastrukturno opremio prostor i izgradili objekti Centra za posetioce, Naučno istraživačkog centra neolita i niz pratećih, mobilnih objekata privremenog karaktera", navodi direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

Vizija onoga što arheološko nalazište nadomak Beograda treba da postane je Belo brdo kao centar mreže neolitskih lokaliteta i simbol zajedništva, kreativnosti i inovativnosti koju su nam Vinčanci ostavili u nasleđe.

"Vinčanska avantura počinje od stare škole koja postaje naučno-istraživački centar za multidisciplinarna istraživanja u oblasti arheologije. Zatim, zelenim koridorom duž reke Bolečice pa do Dunava, posetioci stižu do arheo parka za decu i centra za posetioce sa pratećom turističkom infrastrukturom. Područje od najviše zaštite postaje svojevrsni muzej na otvorenom gde posetioci mogu da gledaju i učestvuju u samim iskopavanjima. Ovako osmišljen prostor seže niz Dunav skroz do peščare i posetiocima nudi različite vrste kulturno-turističkog sadržaja" opisuje Bojana Višekruna.

Na konkursu se traži rešenje za budući arheopark Vinča Belo brdo

Prema njenim rečima, na proleće se očekuje proglašenje ovog prostora za turističko područje, da bi se nakon detaljnog arhitektonsko-urbanističkog rešenja, krenulo i u izradu projektne dokumentacije.

"Jedan od naših glavnih ciljeva jeste razvoj lokaliteta, ali i rast i osnaživanje lokalne zajednice, te planiramo i niz aktivnosti za podsticanje njihovog ekonomskog i socijalnog napretka", dodaje Višekruna.

Dečji otici prstiju i alatke od vulkanskog stakla

A kojim se još odgovorima možemo nadati da dobijemo od Vinčanaca?

"Pitanja koja su najbitnija za čovečanstvo danas su upravo ona koja su nam trenutno na redu na mnogobrojnim istraživačkim projektima. Pitanja koja se tiču svakodnevnog života su važna životna lekcija o kreativnosti, inovativnosti i snalažljivosti ljudskog duha. Pomoću geohemisjkih analiza materijala, možemo saznati mnoge zanimljive priče, od toga kako su se znanja prenosila sa jedne generacije na drugu, što pokazuju dečiji otisci prstiju na minijaturnim keramičkim posudama, gde su deca učila kako da od gline stvaraju nove oblike i materijale, do analiza materijala sa veoma udaljenih lokacija, koje nam pokazuju veoma razgranatu i živahnu trgovinsku mrežu uspostavljenu već u neolitu. Nakit poreklom iz Egejskog mora je redovno stizao u Belo brdo u Vinči, a alatke od vulkanskog stakla sa Karpata i Melosa su bili veoma tražena roba", navodi dr Kočić.

Pogledaj galeriju

Arheolog dodaje i pitanja koja se tiču "procesa na velikoj skali" mogu pomoći razumevanju neke od današnjih problema.

"Upotreba resursa koji su do tada nepoznati, unos vektora za epidemije, su sve stvari koje su se već desile i gde nam Vinča može poslužiti kao inspiracija i udžbenik iz prošlosti za bolje sutra", zaključuje sagovornik Euronews Srbija.