Aktuelno iz kulture

Filmovi kojih bi se reditelji najradije odrekli: Naslovi zbog kojih žale veliki Kjubrik, Linč, Vudi...

Komentari

Autor: Indepentent

22/01/2022

-

08:15

Filmovi kojih bi se reditelji najradije odrekli: Naslovi zbog kojih žale veliki Kjubrik, Linč, Vudi...
Filmovi kojih bi se reditelji najradije odrekli: Naslovi zbog kojih žale veliki Kjubrik, Linč, Vudi... - Copyright Printscreen YouTube/Den of Geek, Movieclips Trailers, profimedia, AP/Evan Agostini

veličina teksta

Aa Aa

Nema dileme da je snimanje filma teška rabota. Ne samo da pretakanje priče sa papira na veliko platno košta milione (barem u slučaju poznatih glumačkih imena) već zahteva višemesečnu posvećenost čitave ekipe, i ispred i iza kamera, jednom projektu. Iako je svaki film plod velike ljubavi prema profesiji, može da se desi da reditelj - osoba koja najviše vremena provede na njemu - ne bude zadovoljan konačnim rezultatom.

Najčešći krivci su mešanje studija, kreativne nesuglasice sa finansijerima ili situacije kada reditelj biva naprečac ubačen u projekat (recimo, u nastavak neke franšize), zažali zbog neke ranije donesene umetničke odluke ili - kao u slučaju Stivena Soderberga - već u prvih 15 minuta postane svestan da će biti problema, ali ipak nastavi.

Evo nekih filmova kojih bi se njihovi autori najradije odrekli, da mogu, po izboru novinara Independenta.

Sem očekivanih razočaranja u vidu blokbastera o superjunacima (Džoš Trank i "Fantastična četvorka", Džoel Šumaher i "Betmen i Robin", Alan Tejlor i "Tor: Mračni svet", Džos Vidon i "Osvetnici: Era Altrona", Majkl Bej i "Transformersi - Osveta poraženog") na listi su i neka ostvarenja uglednih nezavisnih reditelja.

Dejvid Linč - Dina (Dune, 1984)

Nakon uspeha filmom "Čovek-slon" koji je uzeo Oskara za najbolje ostvarenje, Dejvid Linč je imao sva vrata otvorena, a odabrao je da režira "Dinu" iako prethodno nije pročitao istoimeni roman Frenka Herberta, odbivši, recimo, ponudu za treći nastavak "Ratova zvezda - Povratak džedaja".

Krenuo je da piše scenario prema Herbertovoj knjizi i napravio pet radnih verzija. No, uprkos silnom vremenu untrošenom na pripreme, konačni rezultat bio je, za njega, daleko od zadovoljavajućeg.

"Na 'Dini' sam počeo da se prodajem. Iz ove perspektive, nije ničija krivica, samo moja. Verovatno uopšte nije trebalo da snimim taj film, ali video sam gomilu mogućnosti za stvari koje volim i mislio sam da je to prava struktura da ih ubacim", kazao je Linč. 

Dejvid O. Rasel - Slučajna ljubav (Accidental Love, 2015)

Devid O. Rasel je počeo da radi na filmu "Nailed" 2008, prema istoimenom romanu Alove ćerke Kristin Gor. Zamislio ga je kao romantičnu komediju sa političkim prizvukom, angažovao je Džesiku Bil i Džejka Džilenhala za glavne uloge i dobio budžet od 26 miliona dolara. I pored toga, cela produkcija je protekla u haosu.

Snimanje je, navodno, prekinuto 14 puta jer su se i glumci i tehničari žalili da nisu plaćeni. Na kraju, kako ključne scene nisu bile snimljene tokom regularne produkcije, cela stvar je napuštena.

Kada je Rasel počeo da privlači pažnju javnosti drugim, za Oskara nominovanim ostvarenjima kao što su "Bokser" (Fighter, 2010), "U dobru i u zlu" (Silver Linings Playbook, 2012) i "Američka prevara" (American Hustle, 2013), studio je hteo da se i "Nailed" nađe u bioskopima. Produkcija je nastavljena bez Raselovog učešća; film je preimenovan u "Slučajnu ljubav", rediteljevo ime promenjeno u Stiven Grin i pušten je u dvorane. Kritičari su ga iskasapili. 

Dejvid Finčer - Tuđin 3 (Alien 3, 1992)

Dejvid Finčer imao je samo 28 godina kada su producenti "Tuđina" (Osmog putnika) odlučili da ga angažuju za drugi nastavak originala. Dobivši samo pet nedelja za pripremu, nedovršen scenario i bez velikog hita iza svog imena, Finčer se mučio sa filmom.

"Uf, bilo je naprosto užasno. To je najgora stvar koja mi se desila u životu... Bio sam primoran da radim na njemu dve godine, tri puta sam dobijao otkaz i morao da se tučem za svaku bogovetnu stvar. Niko ga nije mrzeo više od mene i do dana današnjeg niko ne mrzi taj film više od mene", izjavio je 2009. prilikom promocije svog dela "Neobični slučaj Bendžamina Batona" koji mu je doneo tri Oskara iz 13 nominacija. 

Džeri Luis - The Day the Clown Cried (1972)

Ovaj film nikada nije ugledao svetlost dana. Reditelj, scenarista i glavni glumac Džeri Luis, zaključao je film na tavan svoje kuće, odmah pošto ga je završio. On je smatrao da je priča o klovnu uhapšenom u nacističkoj Nemačkoj pošto je, u alkoholisanom stanju, opanjkavao Hitlera a onda zajedno sa jevrejskom decom poslat u smrt, "loš, loš, loš".

Luis je uglavnom odbijao da priča o filmu, uz samo sporadične komentare.

"Bilo me je sramota tog filma i bio sam zahvalan što imam moć da ga sklonim i ne dozvolim ikome da ga ikada vidi. Moglo je to da bude divno ostvarenje, ali sam se sapleo i nisam ga baš uradio kako treba", priznao je 2013. Luis.

Stenli Kjubrik - Strah i želja (Fear and Desire, 1953)

Malo je autora sa besprekornim filmografijama. Stenli Kjubrik je verovao da je mrlja na njegovoj upravo ovaj film - kinematografski debi svetski poznatog perfekcioniste. Kako je njegov ugled reditelja rastao, priča se da je Kjubrik bio sve zgroženiji "Strahom i željom", antiratnim filmom o četvorici vojnika koji su se našli na neprijateljskoj teritoriji.

Šezdesetih godina prošlog veka javili su se izveštaji da je Kjubrik uništio originalni negativ a da se nadao da će uspeti da uništi i sve kopije. On je 1964. nazvao film "ozbiljnim, ali trapavo izvedenim poduhvatom".

Stiven Soderberg - Ispod površine (The Underneath, 1995)

"Mislim da je lep film za gledanje i mislim da je muzika predivna, ali posle 15 sekundi svestan sam da smo u škripcu zbog j***no duge najavne špice. To je nagoveštaj onoga što ne valja sa tim filmom: potpuno vas uspava".

Film o lečenom zavisniku od kocke (Piter Galager) koji pokušava da se pomiri sa porodicom i prijateljima, ali dolazi u iskušenje da se vrati poroku kada se nađe u rascepu između neugašene ljubavi prema bivšoj supruzi (Elizabet Šu) i njenog opasnog novog dečka (Vilijam Fiktner), doživeo je krah na bioskopskim blagajnama. 

"Ne bih mogao reći da ga bilo kome preporučujem, sem da ga pogleda u kontekstu nečije karijere", kazao je Soderberg.

Denis Hoper - Na meti mafije (Catchfire, 1990)

Denis Hoper se 1990. pridružio grupi reditelja koja je svoje filmove objavila pod pseudonimom Alan Smiti (čuveni alijas kada se autori odriču svoga dela).

Originalno nazvan "Catchfire", triler o ženi (Džodi Foster) koja ulazi u program zaštićenih svedoka preimenovan je u "Backtrack", skraćen za 20 minuta i poslat direktno na VHS format. Hoper je retko pričao o filmu; hteo je da se distancira po svaku cenu od njega.

Vudi Alen - "Eni Hol", "Menhetn", "Hana i njene sestre" 

"Eni Hol" (Annie Hall, 1977) se naveliko smatra jednim od najboljih filmova svih vremena. "Hana i njene sestre" (Hannah And Her Sisters, 1986) dobio je Oskara za scenario. "Menhetn" (Manhattan, 1979) se često izdvaja kao humorističko remek-delo. Vudi Alen, međutim, smatra da su njegovi drugi filmovi bolji.

"Iz nekog razloga 'Eni Hol' svi vole. Snimio sam i bolje filmove: 'Završni udarac', 'Ružičasta ruža Kaira', 'Ponoć u Parizu'... 'Ljubav u Barseloni' je isto dobar. Mislim, snimio sam barem jednako dobre filmove, ali iz nekog razloga 'Eni' ostavilja taj neki harizmatični, neobjašnjivi utisak na ljude. 'Menhetn' takođe. Na tom filmu sam omašio ono što mi je bila ideja. Isto je i sa 'Hanom i njenim sestrama'. Ne kažem da je to grozan ili loš film, ali lično smatram da sam omašio. Bio je previše ljigav na kraju, nekako nedovršen", kazao je čuveni reditelj.

Noa Bombak - Highball (1995)

Zahvaljujući filmovima "Lignja i kit", "Franses Ha" ili "Priča o braku" Noa Bombak je danas ugledni i voljeni autor, ali to nije uvek bio slučaj. Reditelj do te mere prezire svoje drugo ostvarenje, "Highball" da je umesto sebe, kao reditelja potpisao Ernija Fuska, a kao scenaristu Džesija Kartera.

"Bio je previše ambiciozan", opisao je jednom prilikom ovaj film o mladom bračnom paru koji je pozvao previše ljudi u svoj stan u Bruklinu na žurku.

"Nismo imali dovoljno vremena, nismo ga završili, nije ispao dobro, bio je to jedan opšti... haos. Nismo mogli da ga privedemo kraju kako smo hteli i imao sam svađu sa producentom. On je napustio projekat a ja nisam imao dovoljno novca da ga završim, da dobijem još možda dva dodatna dana snimanja. Kasnije je prebačen na DVD distribuciju bez moje dozvole", reči su Bombaka.

Toni Kej - Američka istorija iks (American History X, 1998)

Malo je reditelja koji su se toliko potrudili da odgovore ljude od gledanja svog filma kao što je to Toni Kej. Nezadovoljan zbog načina na koji je studio premontirao njegov film "Američka istorija iks", on je objavio nekoliko otvorenih pisama u filmskim časopisima, apelujući na publiku da ne gleda konačnu verziju. Čak je povukao film sa festivala u Torontu.

"Pokušao sam da uklonim svoje ime sa filma i zamenim ga raznim pseudonimima", napisao je Toni u Gardijanu tri godine kasnije, ali Američko udruženje reditelja mu to nije dozvolilo i on je do dan danas ogorčen zbog toga što je doživotno ostao vezan za ovaj, ispostaviće se, kultni film o skinhedu u liku Edvarda Nortona.

Tomas Alfredson - Sneško (The Snowman, 2017)

Iako je njegov prvi filmski izlet u englesko govorno područje "Krpar, krojač, soldat, špijun" dobio tri nominacije za Oskara, naredno ostvarenje švedskog reditelja Tomasa Alfredsona, triler-misteriju "Sneško", kritičari su ocrnili.

"Imali smo premalo vremena za snimanje u Norveškoj. Nismo snimili celu priču i u montaži smo shvatili da mnogo toga nedostaje", otkrio je Alfredson zbivanja iza scene tokom ekranizacije istoimenog romana Jua Nesbea. On je dodao da, uprkos tome što je film bio godinama u pretprodukciji, što je i Martin Skorseze u jednom trenutku bio zainteresovan da ga režira, oko 10-15 odsto scenarija uopšte nije snimljeno.

"To vam je kao kada sklapate veliku slagalicu i nekoliko pazli nedostaje i ne možete da vidite celu sliku", objasnio je Alfredson, kome je švedski krimić "Otvori vrata pravom" (2008) i otvorio vrata Holivuda.  

Matje Kasovic - Misija Vavilon (Babylon AD, 2013)

Još jedan Evropljanin koji je očarao filmofile domaćim ostvarenjima "Mržnja", "Purpurne reke" i "Ubice", francuski autor Matje Kasovic spotakao se već na prvom rediteljskom zadatku u Holivudu. Film "Gotika" (2003), uprkos velikim glumačkim imenima poput Roberta Daunija Džuniora, Hale Beri i Penelope Kruz, nije postigao naročiti uspeh, a onda je, pre nego što je njegov drugi internacionalni film "Misija Vavilon" i stigao do bioskopa, Kasovic pokušao da se distancira od njega.

Reč je o naučno-fantastičnom filmu o plaćeniku (Vin Dizel) koji treba da sprovede jednu ženu (Melani Tjeri) od Rusije do Amerike, ne znajući da je ona domaćica organizmu koji jedna sekta želi da uzgaji kako bi proizvela genetski modifikovanog mesiju. 

"Film bi trebalo da nas nauči da budućnost naše planete leži u obrazovanju naše dece. Sve akcione scene imale su cilj: ili su vođene metafizičkim uglom gledanja ili iskustvom likova... umesto toga, delovi filma podsećaju na lošu epizodu '24'", izjavio je Kasovic, dodavši da je film mešavina "čistog nasilja i gluposti". 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Kultura