Igre 
Miloš Biković za Euronews Srbija: Došao sam iz Rusije dan nakon početka sukoba, strepnja se odavno uvukla u narod
Komentari02/03/2022
-20:27
Može se reći da Miloš Biković ima podjednako uspešnu domaću i inostranu karijeru. Pored toga što je ostvario brojne zapažene uloge u nekim od domaćih filmova sa najvećom zaradom na blagajnama, pokazao se kao uspešan producent, koji je uspeo da pronađe novac za film Slobodana Šijana "Budi bog s nama", ali i da u Srbiju dovede italijanski studio Iervolino.
Poznato je i to da je poslednjih godina njegov poslovni angažman u velikoj meri vezan i za Rusiju. Ostvario je glavnu ulogu u ostvarenju "Sluga", najgledanijem filmu ruske kinematografije svih vremena, a protekle nedelje tamo je boravio povodom premijere serije "Telki" i filma "Hoću muža".
Budući da ste se zatekli u Moksvi u momentu kada je došlo do eskalacije krize između Rusije i Ukrajine, možete li nam preneti deo atmosfere koju ste osetili da vlada?
Ja sam u Beograd iz Rusije došao praktično dan posle eksalacije sukoba, ali ne iz Moskve već iz Kaljingrada, gde smo, uprkos vanrednim okolnostima održali premijeru filma "Hoću muža". Naime, dobar deo filma sniman je upravo u tom lepom gradu, pa je odlučeno da startujemo tu. Bilo je dileme da li odložiti premijeru, ali pošto su karte već bile rasprodate i to skoro mesec dana pre premijere, odlučili smo se da se to ipak desi. Ocena svih bila je da u toj opštoj tenziji i napetosti, tih dva sata filmske priče o veri u ljubav uprkos svemu, ne da ne može da škodi, već može svima, makar na kratko, olakšati stanje opšte zabrinutosti, strepnje i tuge.
Doduše, ta atmosfera strepnje i napetosti nije od juče. Ona se u narod počela uvlačiti mnogo ranije, rekao bih, još od dešavanja na Majdanu, a kako je vreme odmicalo i situacija se komplikovala njen intenzitet se pojačavao, do ovog što imamo danas.
Šta o svemu kažu vaše kolege s kojima ste imali priliku da razgovarate? Očekujete li da će se sukob završiti ipak ubrzo i to diplomatskim putem?
Brojne kolege i prijatelji, poznanici u Rusiji, baš kao i ljudi ovde i širom sveta, sa kojima sam u kontaktu, žele, naravno, da to sve odmah stane, jer koji normalan čovek ne bi to želeo?!
Povezane vesti
Koliko je to realno, ja stvarno ne znam. Ovo je vreme u kojem je mnogo lakše komentarisati nego donositi odluke, kako kažu i politički analitičari, a ni oni sami ne daju nikakve prognoze.
Ono što je sigurno je da treba biti oprezan u donošenju sudova, jer rat informacijama bukti paralelno sa oružanim sukobima. Koliko je to nekad dovedeno do apsurda, govore i pojedine objave gde se čak i inserti iz naših filmova koriste kao ilustracije za situaciju tamo. Baš sam juče dobio fotografiju na kojoj je kolega Okanović prikazan kao ukrajinski heroj.
Aleksandar Letić
Iza vas su uloge u nekim od najgledanijih filmova, ali sada ste se našli u jednoj novoj - predsednik ste žirija jubilarnog Festa. Hoće li biti teže ocenjivati kolege, mnogo više nego što je to bilo snimanje u ponekad nemogućim uslovima?
Kada je taj poziv stigao bio sam pre svega počastvovan, zbog samog značaja Festa za celokupni kulturni život naše zajednice već 50 godina.
Ulogu u žiriju, u kojem sam samo prvi među jednakima, prvenstveno sam shvatio kao deo razmene argumenata sa kolegama, kao proces učenja i od samih filmskih autora, ali i od drugih članova žirija, te kao ozbiljnu posvećenost onom što kao deo takmičarskog programa ocenjujemo i komentarišemo. Nisam toliko razmišljao o svemu tome kao "procesu suđenja" odnosno konkretnog nagrađivanja, kao što mi se ovih dana često kroz pitanja novinara sugeriše. Ali evo, dan odluke se bliži i verujem da ćemo usagalašenih stavova izabrati one koji su se kvalitetom ipak izdvojili.
Kako kao glumac, a kako kao gledalac vidite kinematografiju u uslovima pandemije, ali i raznih striming platformi, serijskog programa?
Glad za igranim i animiranim sadržajima u svetu raste, a pandemija je tu vrstu potrebe ili želje dodatno pojačala. Istovremeno, pandemija, iz koje konačno polako izlazimo, proces prelaska na platforme je samo ubrzala. To što platforme preuzimaju dominatnu ulogu, ne vidim kao manu, već nešto što je logično.
Povezane vesti
Gledaocima to sigurno odgovara, jer su im brojni sadržaji i to iz celog sveta dostupniji, a nama koji te sadržaje stvaramo, to istovremeno znači mogućnost da radimo više, kvalitetnije i da to, na kraju, plasiramo van granica zemalja iz kojih dolazimo, tačnije da te granice u potpunosti zanemarimo.
A šta je zapravo bio motiv da uplovite u producentske vode? Koliko pomaže, a koliko odmaže glumačkoj karijeri? I kako birate projekte iza kojih ćete stati?
Kada se glumac vi ste stalno u poziciji da čekate šanse, pozive, nečiju akciju i to sve u projektima koje su drugi birali. To je dosta nezahvalna i neizvesna pozicija. Želja da sam biram projekte koje ću da radim, da realizujem nešto za šta verujem da može biti dobro ili da vredi pokušati da se snimi, okrenula me je u pravcu produkcije.
Povezane vesti
Pomaže u smislu da mogu više da utičem na sam proces stvaranja i projekat u celini, a odmaže jer oduzima mnogo vremena i energije, naročito oko stvari koje nemaju previše veze sa kreativnošću, odnosno umetnošću.
Projekte biram i na osnovu svojih ljudskih i umetničkih preferenci, ali suštinski najviše na osnovu instinkta. To naravno znači da ponekad i pogrešim, ali i to je prirodan deo posla, naučio sam da to prihvatim kao mogućnost.
Kreativnost kao resurs neprocenjiva
Da li je bio veći izazov pronaći novac za Šijanov film "Budi bog s nama" ili pak dovesti studio Iervolino u Srbiju?
Ne znam koliko mogu porediti te dve stvari, ta dva izazova, u mnogome se razlikuju, a opet, s druge strane, kad bolje razmislim, oba kao motiv imaju istu želju, o čemu sam maločas govorio - stvaranje uslova da sa kreativnim, talentovanim ljudima radim i stvaram nešto vredno, da se bavimo umetnošću, da pokrećemo lepe stvari od koji će neke, nadam se, ostati i za budućnost.
U filmu Slobodana Šijana "Budi bog s nama" igram glavnu ulogu i nekako je i taj momenat - da budem deo priče i kao producent, došao spontano, prirodno. Bio je i logičan. Već sam se u producentskom poslu okušao, a o značaju Šijana kao autora za istoriju naše kinematografije ne moram ni govoriti.
Međutim, sve oko Iervolino studija za animaciju za mene je bilo potpuno novo. I ne samo za mene, već i za većinu ljudi ovde, jer ovakav studio do sada nismo imali.
Nemanja Miščević
Animirani igrani sadržaji su kao i video-igrice pravi hit u svetu, a mene je taj čitav trend odavno zainteresovao. Iako na samom početku rađanja ideje nisam jasno video ni sve potencijale niti ograničenja, jako sam verovao u tu ideju studija za animaciju.
Verovao sam da je ta priča izvodljiva, realna, jer sam, pre svega, znao da imamo dovoljno talentovanih, kreativnih, digitalno pismenih mladih ljudi, koji su u toku sa vladajućim trendovima u svetu u toj grani industrije. Zaista mislim da je kreativnost kao resurs neprocenjiva i možda jedna od najvažnijih stvari koje možemo da ponudimo svetu, tačnije da se njome izdvojimo u oštroj konkurenciji na svim poljima, pa i kada je privlačenje stranih investitora u pitanju.
Naravno, to samo po sebi ne bi bilo dovoljno da italijanski i holivudski producent Andrea Iervolino nije verovao i u nas i ideju, ali i da nije naišao na dobre podsticajne zakonom definisane uslove za poslovanje kod nas. Stvari su se poklopile i evo, posle godinu dana možemo da kažemo ne samo da smo ispunili obećano već da smo postavili temelj za dalji razvoj čitavog ovog sektora u Srbiji. Za početak, serijal "Pafini" proizveden u Srbiji gledaće se u celom svetu putem Apple TV, Amazon Prime, Chili TV i drugih brojnih streaming platformi u svetu.
Osim kreativnosti, s kojim adutima još možemo zaigrati pa biti i konkurentniji u odnosu na Hrvatsku ili Mađarsku, a tako i privlačniji za strane produkcije kojih je poslednjih godina svakako bilo mnogo u Srbiji?
Činjenica da je mnogo stranih produkcija ovde snimalo i da i dalje snima već dosta govori o potencijalima i kvalitetima našeg tržišta, a kako ćemo se ubuduće kotirati zavisi od mnogo faktora. Na veliki broj njih ni ne možemo da utičemo. To je sada vrlo dinamična oblast, zemlje se utrkuju u stvaranju atraktivnih uslova za inostrane produkcije.
Naš formalno-pravni okvir daje dobru osnovu, a mislim da odlučujući tas na vagi može biti i stepen motivisanosti za međunarodnu saradnju cele naše filmske industrije i pojedinaca u njoj. Ljudi se vezuju za ljude prvenstveno, i zato mislim da lični kvalitet, predanost i posvećenost poslu naših ljudi, ali i dodatna edukacija zaposlenih u filmskoj industriji u svim sektorima, a u skladu sa svetskim trendovima, mogu imati presudnu ulogu u tom procesu.
I kada je reč o domaćim ostvarenjima, pre svega serijama, čini se, da se nikada nije snimalo kao sada. Ima li Srbija kapacitet, ali i potrebu za tolikom produkcijom?
Kapaciteti se stvaraju kada postoji potražnja, a kao što maločas rekoh, opšti svetski trend je povećana potražnja za igranim sadržajima. Ono što stalno ponavljam je da mi, ne samo u Srbiji, već u regionu, imamo dobar osnov, od bogate istorije i kulturnog nasleđa do kreativnih ljudi, na osnovu kojeg, pre svega, udruživanjem produkcija, možemo prenebregnuti sve mane malog tržišta, uključujući i finansijske izazove, podići produkcijske standarde i vrednost samih serija i filmova, te postati relevantni na međunarodnom tržištu.
Kao predsednik Grupacije za kinematografiju Privredne komore Srbije, u kojim segmentima vidite da bi se moralo još poraditi kao bi se približilo standardima i uslovima o kakvim slušamo da važe na zapadu?
Kao predsednik Grupacije, samo sam jedan od predstavnika branše koju Grupacija okuplja, baš sa ciljem da se oblast naše kinematografije strategijski uredi, razvija i unapređuje, u stalnoj saradnji i komunikaciji sa predstavnicima državnih institucija.
S tim u vezi ne bih isticao neke nasumične predloge, ali mislim da su segmenti na kojima treba raditi uvođenje sistema studija, zatim povezivanje i ujedinjavanje specijalista kad je u pitanju SGI i post-produkcija, ali i već pomenuta edukacija i podizanje standarda u okviru čitave branše na nivo onih koji vladaju u velikim svetskim produkcijama.
Madsen, Boldvin i regionalne zvezde
Kako teku pripreme za snimanje serije "Južni vetar"? Koga ćemo sigurno gledati u nastavku kao bitnije pojačanje već uigranoj i proverenoj ekipi?
Pripreme su u toku, veoma se radujemo početku snimanja, iako smo sada, sa iskustvom snimljenog dva dela filma i prvog serijala, veoma svesni izazova koje nosi samo snimanje i svega onog što prati tako veliki i izuzetno popularan projekat. Ipak, ta vrsta uzbuđenja i te specifične neizvesnosti, makar što se tiče krajnjeg rezultata, odnosno toga kako će sve izgledati na kraju, dobrim delom su i razlog zbog kojeg volim ovaj poziv, i kao glumac i kao producent.
Ono što mogu reći je da će sama radnja u drugom serijalu u odnosu na film "Južni vetar- Ubrzanje" imati mnogo, mnogo novih momenata, koje film nije ni dotakao.
Što se tiče pojačanja, već smo najavili učešće Majka Madsena i Viljema Boldvina, ali biće tu i dosta regionalnih zvezda, koje ne mogu da otkrivam još uvek.
Preporuka za vas
Komentari (0)