David Albahari dobitnik nagrade "Aleksandar Tišma" za roman "Danas je sreda"

Ovogodišnji dobitnik Međunarodne nagrade za književnost "Aleksandar Tišma" je David Albahari za roman "Danas je sreda", objavljen na nemačkom jeziku. Većinom glasova, međunarodni žiri u sastavu: Peter Handke, Ilma Rakuza, Laslo Marton, Vladislava Gordić Petković i Matijas Enar, odlučio se za roman Davida Albaharija.

U saopštenju žirija, koje potpisuje Vladislava Gordić Petković, navodi se:

"Albahari obrađuje i mučne teme rata i zločina,  nastojeći da predoči stradanja i patnje u vrtlogu istorije svih onih običnih, malih junakinja i junaka koje odlikuju stoicizam i skrušenost. Tokom devedesetih godina, sastavni deo njegovog proznog opusa postaju, i od tada su stalno prisutni, motivi istorije, izbeglištva, rekonstrukcije individualnog sećanja, konflikti i suočavanja privatnog osećanja sveta i istorijske realnosti.

U svetu Albaharijeve proze pripovedna igra svetla i senke neretko čitalačku pažnju usmerava na tišinu i beznađe. Međutim, osećaj teskobe uvek se pretopi u savršenstvo sročene reči koja želi da dočara detalj, spoznaju i preokret. To savršenstvo nije ništa drugo do marljivo i predano ispunjavanje postulata i normi književne proze".

profimedia

U nagrađenom romanu "Danas je sreda" (Heute ist Mittwoch, Schoffling & Co, 2022.) Albahari govori o danas aktuelnim temama bolesti, starenja, pamćenja i zaborava. Motiv brige o bolesniku koristi se da bi se razvio narativ na temu odnosa pojedinca prema istoriji, oproštaja i pokajanja kao uslova da se duša i um spasu od ništavila.

"Nadmoćnom većinom glasova, žiri za dodelu nagrade 'Aleksandar Tišma' odlučio se za roman 'Danas je sreda', u prevodu na nemački Mirjane i Klausa Vitmana, uveren da David Albahari zavređuje ovo priznanje ne samo zbog toka i opsega svog delovanja u literaturi i kulturi, već i zbog visokog umetničkog dometa  uzbudljivog, raznolikog, čujnog i uticajnog književnog dela koje ostavlja trajan trag u imaginaciji  njegovih čitalaca i poetici njegovih književnih sledbenika", dodaje se u obrazloženju žirija.

Međunarodnu nagradu "Aleksandar Tišma" za književno-umetničko delo koje je pored maternjeg jezika pisca, objavljeno na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku dodeljuje svake druge godine Fondacija "Aleksandar Tišma".

Povezane vesti

Aktuelno iz kulture

Knjiga koja izaziva vrtoglavicu: Predstavljen roman "Pogovor" Davida Albaharija

Novi roman Davida Albaharija "Pogovor" se našao i u najužem izboru za ovogodišnju Ninovu nagradu.

15/03/2022

10:33

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/40947/knjiga-koja-izaziva-vrtoglavicu-predstavljen-roman-pogovor-davida-albaharija/vest

pročitaj celu vest

Aktuelno iz kulture

David Albahari: Afrika bi mogla da bude primer istrošenoj Evropi

U intervjuu za Politiku nagrađivani pisac pojašnjava motive za nastajanje njegovog romana "Pogovor" koji je bio kandidat za Ninovu nagradu.

24/01/2022

14:36

https://www.euronews.rs/kultura/aktuelno-iz-kulture/34384/david-albahari-afrika-bi-mogla-da-bude-primer-istrosenoj-evropi/vest

pročitaj celu vest

Nagrada se sastoji od novčanog iznosa (10.000 evra) i diplome koju potpisuje predsednik Upravnog odbora Fondacije i predsednik žirija. Nagradu ovogodišnjem dobitniku Davidu Albahariju će uručiti predsednica žirija Ilma Rakuza 24. juna, na svečanosti u Matici srpskoj u Novom Sadu.

David Albahari autor je trinaest knjiga priča, četrnaest romana i pet zbirki eseja. Na književnoj sceni prisutan je od 1973, kad mu je objavljena prva zbirka priča "Porodično vreme". Laureat je Andrićeve nagrade za knjigu "Opis smrti" (1982), NIN-ove nagrade za roman "Mamac" (1995), nagrade "Balkanika" (1998), prevodilačke nagrade "Brücke Berlin" (2006), nagrade "Stefan Mitrov Ljubiša" (2011) i nagrade "Todor Manojlović" (2015).

Do danas je prevođen na šesnaest stranih jezika, a šest njegovih proznih knjiga objavljeno je na engleskom jeziku. Albahari je značajan i kao prevodilac, urednik književne periodike i antologičar. Njegovom predanom posredovanju između kultura dugujemo prve prevode Vladimira Nabokova, Sola Beloua, Tomasa Pinčona, Margaret Atvud, Džona Apdajka, Sema Šeparda, Rejmonda Karvera i mnogih drugih značajnih pisaca svetske književnosti.