Burni aplauzi za "Čuvare formule" na beogradskoj premijeri Holivudski glumac Rajan O'Nil preminuo u 83. godini

Top tagovi

Kosovo i Metohija Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Aktuelno iz kulture

Deset velikana kulturne scene koji su nas napustili u 2022. godini

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. R.

01/01/2023

17:05

Deset velikana kulturne scene koji su nas napustili u 2022. godini - Copyright Tanjug/D.Kujundžić,R.Prelić,T.Radovanović FoNet/JDP,FoNeT,E-Stock/twomonthsoff

veličina teksta

Aa Aa

Giganti pozorišta, "mađioničari" pisane reči, ljudi koji su muzikom mogli da dotaknu i najtvrđa srca... U godini koju ispraćamo rastali smo se od brojnih ličnosti koje su ostavile dubok trag na regionalnoj kulturnoj sceni i koje će po njihovim delima pamtiti i mlađe generacije koje nisu bile njihovi savremenici.

Ovo je podsećanje na zaostavštinu nekih od velikana koji su nas napustili u 2022. godini:

Dejan Mijač: Inventivni doajen pozorišta

Dejan Mijač, jedan od najvećih, najznačajnijih, najplodnijih i najoriginalnijih reditelja širom bivše Jugoslavije, preminuo je 5. aprila u 87. godini.

Dejan Mijač je bio rođen u Bijeljini, Bosni i Hercegovini - Republika Srpska, a umro u Beogradu gde je živeo i radio ceo svoj vek.

Režiju je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu.

Bio je redovan reditelj Narodnog pozorišta Tuzle i posebno Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, gde je tokom bogate karijere postavio čak 40 predstava.

Radio je kao profesor pozorišne režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu od 1972. do 1997. godine, a režirao na mnogim scenama u bivšoj Jugoslaviji, izdvajaju se projekti u Beogradu, Zagrebu, Somboru, Nišu.

Poslednja predstava koju je režirao bila je "Višnjik" Antona Pavloviča Čehova pre 11 godina (2011) na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, gde je ostvario mnoge zanimljive režije decenijama unazad ("Pučina", "Mizantrop", "Rodoljupci" - dve verzije, "Lažni car Šćepan Mali", "Troil i Kresida", "Prevođenje", "Mrtve duše", "Garderober", "Skakavci", "Barbelo - o psima i deci", "Pseći valcer", "Banat"...).

Glumac Branko Cvejić, bivši upravnik JDP, koji je nažalost i sam preminuo u julu 2022. bio je jedna od zvanica na Mijačevoj komemoraciji i u svom govoru istakao je da površnost nikada nije mogla da prođe kod Dejana Mijača.

"Publiku nije podcenjivao, a nije joj ni podilazio. Gromoglasna podela za novu predstavu će biti tamo gore gde nam je otišao Mijač", zaključio je Cvejić.

Branko Cvejić: "Veći od vremena, stameniji od imena..."

Samo nekoliko meseci nakon Mijača - 26. jula - preminuo je i Cvejić, u 75. godini života.

On je pripadao generaciji srpskih i jugoslovenskih pozorišnih, filmskih i televizijskih glumaca koja je, krajem šezdesetih godina prošlog veka, osvojila, potpuno preuzela i radikalno izmenila izgled ovdašnjeg glumišta.

Doprinos Branka Cvejića ovoj glumačkoj revoluciji kulminirao je u televizijskoj seriji, kao i kasnijem filmskom nastavku, "Grlom u jagode", autora Srđana Karanovića i Rajka Grlića, u kojoj je ovaj stilski prevrat, najavljen brojnim ranijim ulogama u JDP i Ateljeu 212, kao i na filmu i televiziji, "ozvaničen" i ustoličen.

Uloga Baneta Bumbara u seriji "Grlom u jagode" učinila je Branka Cvejića jednim od vodećih dramskih umetnika svoje generacije i ondašnje Jugoslavije.

Zajedno sa celom novom generacijom glumaca na poziv Bojana Stupice postaje član JDP-a u maju 1967, gde je odigrao preko 50 uloga od kojih su najznačajnije u komadima - "Lepeza ledi Vindermir" Oskara Vajlda, "Zanat gospođe Vorn", "Dundo Maroje" Marina Držića, "Pučina" Branislava Nušića, "Nahod Simeon", "Gospođa ministarka", "Višnjik" Antona Pavloviča Čehova.

Igrao je u više od 40 igranih filmova i ostvario niz značajnih uloga u TV serijama, filmovima i dramama.

Važan trag ostavio je i u upravi JDP-a u kojoj je bio četvrt veka, od čega je u ulozi direktora proveo punih deset godina.

"Kakav je to čovek bio: veći od vremena, stameniji od imena, snažniji od sujete, besniji od vetra, topli od ljubavi, brži od vlasti, kao naivniji od sobarice, pa ipak mudriji od opozicije. Bio je lak kao pero, a nekad težak kao depresija", opisao je Svetozar Cvetković svog preminulog kolegu na komemoraciji posvećenoj Cvejiću.

Kornelije Kovač: Kompozitor nebeskih nota

Čuveni srpski kompozitor Kornelije Kovač preminuo je 13. septembra u 81. godini u Beogradu, ostavio je iza sebe bogato muzičko nasleđe.

Karijeru profesionalnog muzičara počinje 1961. godine kada formira svoju prvu grupu – "BKB" u Sarajevu, koja postaje uvaženi džez trio tog vremena. Godine 1963. sa ovom grupom nastupa na YU džez festivalu na Bledu u Sloveniji.

Posle godina u kojima je vodio različite orkestre u Bosni, Kornelije Kovač se pridružuje najpopularnijoj sarajevskoj pop grupi "Indeksi". Posle ovog velikog profesionalnog iskustva, 1968. godine kada se doselio u Beograd, Kornelije Kovač osniva jednu od najznačajnijih jugoslovenskih grupa svih vremena – "Korni grupu".

Sa "Korni Grupom" nastupa na brojnim muzičkim festivalima u bivšoj Jugoslaviji i Evropi, među kojima od posebnog značaja ima učešće na "Opatijskom festivalu" 1974. Pobeda "Korni grupe" u Opatiji, obezbedila im je učešće na "Pesmi Evrovizije" te godine u Brajtonu. Plasirali su se na 12. mesto, a kasnije te godine Kornelije Kovač odlučuje da grupa prestane sa radom.

Od tada počinje uspešnu solo karijeru. Godine 1980. se seli u Veliku Britaniju, gde sarađuje na mnogim muzičkim projektima i sa zvezdama britanske pop i rok scene kao što su Berni Marsden, gitarista grupe White Snake, Hans Cimer, Pol Džons, bivši pevač grupe Manfred Mann i drugi.

Kornelije Kovač pisao je muziku za pozorište, film i televiziju. Kao kompozitor pop i rok muzike izuzetno je uspešan. Njegove kompozicije objavljuju na brojnim LP pločama u nekadašnjoj Jugoslaviji, Španiji, Francuskoj, SAD, Holandiji, Švedskoj, Finskoj, Norveškoj, Grčkoj itd. Mnoge od njih su sa prefiksom "zlatna" ili "platinasta" ploča u Jugoslaviji. Takođe je pisao muziku, a zajedno sa suprugom Spomenkom i tekstove za mnoge muzičare na našim prostorima.

U mnogim muzičkim projektima u Španiji od 1979. godine Kornelije Kovač se pojavljuje kao producent, kompozitor ili aranžer. Za C.E.A.R. izdaje humanitarni disk za pomoć deci u Bosni i Hercegovini za vreme rata devedesetih godina. U tu akciju uključuju se brojne javne ličnosti, među kojima i tadašnji predsednik Španije, Felipe Gonzales.

Po povratku u Jugoslaviju, okupio je stare i nove muzičke zvezde i u sopstvenom muzičkom studiju nastavlja sa aktivnim radom na mnogim muzičkim projektima.

Napisao je tri knjige sa muzičkom tematikom: "Tamne dirke" (2003), "Falko i druge priče" (2007) i "Fusnota" (2010).

Bio je veliki navijač kluba "Partizan" za koji je komponovao i himnu. Partizanovci su mu na društvenim mrežama, ali i na tribinama uputili poslednji pozdrav: "Komponovao je neke od najlepših numera, među kojima je i ona koju zna svaki Partizanovac. Pridružio se besmrtnoj armiji velikana i nastavlja da piše nebeske note. Od tebe se opraštamo, ali ne i zaboravljamo. Neka ti je večna slava".

Milovan Vitezović: "Jedan od najznačajnijih ključara srpske duhovnosti"

Pisac Milovan Vitezović, preminuo je u Beogradu 22. marta u 78. godini

Bio je dugogodišnji urednik igranog programa TV Beograd i glavni urednik umetničkog programa RTS, profesor filmskog i televizijskog scenarija na katedri Dramaturgije Akademije umetnosti.

Pisao je pesme, romane, drame, filmska i TV scenarija, eseje, kritike i aforizme.

Objavio je više od četrdeset knjiga u preko 180 izdanja.

Autor je 11 romana, koji su svi bili bestseleri. Knjige je objavljivao na nemačkom, engleskom, italijanskom, slovenačkom, ruskom, makedonskom, grčkom, rumunskom i hebrejskom jeziku.

Za televiziju je pisao scenarija za drame "Šešir profesora Koste Vujića", i "Snohvatice I i II"; za igrane televizijske serije "Dimitrije Tucović" (8 epizoda), "Pripovedanje Radoja Domanovića" (8 epizoda) i "Vuk Karadžić" (16 epizoda).

Pisao je scenarija za igrane celovečernje TV filmove: "Mesto susreta Beograd" i "Srebro na Odisejevom putu" za evropske televizije ORF i ZDF.

Sa Zdravkom Šotrom radio je scenarija po svojim romanima "Lajanje na zvezde (nagrada festivala Herceg Novog i Zlatna novosadska arena).

Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i Evropske nagrade za televiziju za seriju "Vuk Karadžić".

Kao spoljni urednik za kapitalna dela Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, učestvovao je u priređivanju dela Pavla Popovića, Bogdana Popovića, Jovana Skerlića, Milana Kašanina i devet tomova Stojana Novakovića.

Bio je predsednik je Udruženja književnika Srbije.

Na komemoraciji u čast velikana, njegov zamenik u Udruženju književnika Srbije Miloš Janković ocenio je da je Vitezović "služio srpskom narodu i njegovoj kulturi i kolektivnoj duši, čineći je knjigama i delima lepšom, boljom, učenijom, širom, nežnijom i bogatijom nego što je sama umela ali i smela".

Janković je rekao da Vitezović nije bio samo kulturni i javni radnik, pisac i književnik, već pre svega "učitelj, prosvetitelj, mitotvorac i mitoprepričavač, čuvar narodnog pamćenja, jezikoznalac, zaštitnik i branitelj ćirilice...i jedan od najznačajnijih ključara srpske duhovnosti".

Gorica Nešović: "Bila i ostala ritam našeg srca"

Novinarka i radio i TV voditeljka Gorica Nešović preminula je 6. oktobra u 58. godini u Beogradu.

Novinarsku i voditeljsku karijeru je započela 1982. godine u omladinskoj emisiji Ritam srca, istovremeno radeći i na Studiju B.

Jedan je od osnivača Radija B92, na kome je punih 10 godina radila i kao urednica, kada je i napravila prvi jutarnji program koji je vodila, i koji ju je proslavio.

Bila je urednica i voditeljka i na Radiju City, kao i na Radiju Laguna. Poslednjih godina je na Radiju S2, vodila čuvenu jutarnju emisiju "Budjenje" s kolegom Draganom Ilićem.

Pored rada na radiju, Gorica Nešović je vodila i brojne televizijske emisije ili radila priloge za njih, na Televiziji B92, Trećem kanalu, Studiju B i TV Prvoj.

Autorka je brojnih kolumni, ali i knjiga od kojih je najviše pažnje izazvala knjiga "Priči nikad kraja", koju je napisala zajedno sa Jelicom Greganović.

Na komemoraciji Gorice Nešović jedan od osnivača radija B92 Saša Mirković je istakao da su Nešović i njen dugogodišnji radijski partner Ilić, sa kojim je sarađivala polovinu svoje 40-godišnje karijere, uspevali da u svojoj radijskoj emisiji slušaocima stvore "opipljivu radost od rane zore".

"Jednom si rekla da bez radija ne možeš. Mi smo to znali i zato si bila i naš glas. Gorice, bila si mladi novi svet, visprena, spontana, duhovita, humana, duhovita, srdačna, nasmejana... Bila si ostala ritam našeg srca", rekao je tada Mirković.

Mladomir Puriša Đorđević: Večiti dečak zaljubljen u film

Legendarni srpski reditelj Mladomir Puriša Đorđević preminuo je u Beogradu 23. novembra u 98. godini života, ostavivši iza sebe neka od kultnih ostvarenja domaće kinematografije.

Njegovi filmovi su prikazivani na najprestižnijim svetskim filmskim festivalima, u Veneciji i Berlinu, i osvojili su i nekoliko "Zlatnih arena" u Puli, krovnom filmskom festivalu u bivšoj Jugoslaviji.

Ðorđević je na filmu proveo najmanje 74 godine i ostvario 18 dugometražnih igranih filmova, pet TV filmova, jednu mini seriju i preko 50 kratkih ostvarenja. Uradio je veliki broj kratkih dokumentarnih filmova, tri drame, deset romana....

Filmovi nastali između 1965. i 1970. učinili su Purišu Ðorđevića poznatim evropskim rediteljem. Iako je stvarao paralelno s autorima crnog talasa, tvrdio je da nije pripadao tom pokretu. On je učvrstio anarhičnu, fragmentarnu dramaturgiju u jugoslovenskoj kinematografiji uspevši da spoji iskustva ruskih filmskih čudotvoraca, Ejzenštajna, Dovženka, Dzige Vertova sa poetikom Godara, Renea, Rob Grijea.

Svoje poslednje ostvarenje "Usta puna zemlje" snimao je tokom leta.

Od Puriše se oprostio i njegov veliki prijatelj Radoslav Zelenović, filmski znalac i nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke.

"Ðorđević je bio moj prijatelj i čovek sa zaraznim entuzijazmom. Napustio nas je filmski stvaralac koji je prvu režiju ostvario 1947. godine kada je snimljen dokumentarac 'Trst'. U najdužu filmsku biografiju stalo je 65 režija i scenarija... Ðorđević je bio i novinar, ali pre svega zaljubljenik u film", kazao je Zelenović.

Masimo Savić: Džentlmen muzičke scene

Čuveni muzičar Masimo Savić preminuo je 23. decembra posle kratke i teške bolesti u Vinogradskoj bolnici u Zagrebu.

Massimo je rođen 6. juna 1962. godine u Puli, a srednju školu završio je u Zagrebu gde je i započeo svoju karijeru. Godine 1983, kao vođa legendarne novotalasne grupe Dorian Gray izdaje prvi album - "Sjaj u tami", a dve godine kasnije drugi album "Za tvoje oči". Grupa se proslavila najviše zahvaljujući fenomenalnoj obradi grupe Walker Brothers "The Sun Ain't Gonna Shine Anymore", ali i upečatljivom glasu Massima Savića.

Počeci muziciranja bili su teški.

"Ja sam teško živeo u to vreme. Moj bubnjar i ja smo delili jednu sobu, široku koliko i jedan krevet. Spavali smo zajedno u tom krevetu, a nismo imali dovoljno ni da je platimo, nego smo cepali drva staroj gospođi. Kopao sam bašte po zagrebu, ne bih li dobio odeću od njihovih mrtvih muževa, koju bih ja kasnije prekrojio, da bih na sceni izgledao elegantno", otkrio je svojevremeno Savić.

Bend se raspao 1986. jer su članovi u Švedskoj potrošili dva i po puta više dana snimanja od onoga što je Jugoton bio spreman da plati. Jugoton je tražio da ostatak potrošenih sati plate iz svoga džepa, što je stvorilo razdor među muzičarima.

Nakon toga Massimo započinje uspešnu solo karijeru i objavljuje četiri albuma u suradnji sa Zrinkom Tutićem. Uzlazna putanja karijere počela je 2002, kad je potpisao ugovor s Aquarius Recordsom koji mu izdaje album "Vještina". Željan povratka u bend polako je okupio ekipu "Alkemičari" s kojom je izveo seriju koncerata i napravio album "Veština II".

Sredinom 2011. godine, Massimo objavljuje ogroman hit "Iz jednog pogleda", koja danas ima preko 15 miliona pregleda na Jutjubu.

Godinu 2013. godinu posvetio je 30-godišnjici karijere, a najveći koncert održao je u Areni Zagreb 5. novembra ove godine.

Poslednji singl koji je Masimo objavio je numera "Zamisli", čiji tekst potpisuje Ivan Dečak.

"Zamisli, jedan od listova sam tih,

Zamisli, jednom ću ovu krošnju napustiti,

Zamisli, vjetar zamrsi planove kao grane

I kao list s drveta padnem".

Dejan Tiago Stanković: Uvek autentičan

Književnik i prevodilac Dejan Tiago Stanković preminuo je u svom domu u Lisabonu 21. decembra u 57. godini života.

Tiago Stanković rođen je u Beogradu 1965. Kako je sam ispisao u svojoj biografiji, u Beogradu je živeo dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.

"Arhitekturom se nikada potom nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog", zabeležio je svojevremeno pisac.

Bio je laureat nagrade "Branko Ćopić", a njegova dela bila su u užem izboru za NIN-ovu nagradu, priznanja "Isidora Sekulić", "Dušan Vasiljev"… Bio je i kolumnista NIN-a i plodan prevodilac. Na portugalski je prevodio dela Andrića, Crnjanskog, Dragoslava Mihailovića, Dušana Kovačevića, a na naš jezik knjige iz pera Saramaga…

U jednom intervjuu, književnik je rekao: "Ja nemam izbora nego da svuda budem ja, jer ako nisi iskren i foliraš se, džaba ti umetnost. Čitaoci časkom provale foliranta. A u privatnom životu ja sam već toliko dugo na ovoj zemlji da mogu da se ponašam kako ja hoću, dokle god se držim u okvirima zakona i bazične pristojnosti, dok mi male ekstravagancije već praštaju, to je jedna od lepih strana kad si umetnik i kad si mator".

Aki Rahimovski: "Prijatelj, saigrač i ljudina"

Pevač grupe "Parni Valjak" Aki Rahimovski preminuo je 22. januara u 67. godini.

Muzikom se bavio skoro celog života. Kao tinejdžer bio je član nekoliko sastava od kojih su neki grupe "Vakuum", "Krvna braća" i "Tor", sa kojom je nastupio na festivalu u Zagrebu 1975. godine.

Iste godine upoznaje gitaristu i kompozitora Huseina Hasanefendića Husa i Juricu Pađena. U saradnji sa menadžerom Vladimirom Mihaljekom Mihom osnivaju prvu postavu "Parnog valjka".

Predvođen harizmatičnim Rahimovskim i gitaristom i autorom Huseinom Hasanefendićem Husom, "Parni Valjak" je tokom svoje izuzetne višedecenijske karijere objavio dvadesetak studijskih albuma. U kolektivnu svest na ovim prostorima urezali su se mnoštvom bezvremenih hitova kakvi su "Lutka za bal", "Stranica dnevnika", "Neda", "Uhvati ritam", "Jesen u meni", "Ugasi me", "Sve još miriše na nju", "Zastave", "Sunčanom stranom"...

Kreativnu moć "Valjak" pokazuje aktuelnim studijskim albumom “Vrijeme” (Croatia Records 2018), na kome se uz pet prethodno neobjavljenih pesama, nalaze i singlovi iz poslednjih nekoliko godina: "Samo ti (Norma Belle)", "Prolazi sve, zar ne?", "Za malo nježnosti", "Opet se smijem", "Ljubav", "Vrijeme", "Kad nemaš kud" feat. Tina Kresnik i "Otkud ti pravo".

Pop pevač Boris Novković je, opraštajući se od Rahimovskog, na svojoj strani napisao: "Neki ljudi svojom energijom odaju večnost, deluje kao da su oduvek bili i da će zauvek biti deo nas. Teško mi je da se oprostim od kolege, prijatelja, saradnika, saigrača, ljudine. Putuj sretno, ovde si napravio i previše za jednog života i ostao zauvek u našim srcima".

Milovan Danojlić: Laureat brojnih priznanja

Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je 23. novembra u Francuskoj gde je godinama živeo.

Paralelno sa novinarskim poslom, Danojlić je pedesetih i šezdesetih godina počeo da piše prozu i poeziju za decu i odrasle.

Za života je objavio preko 70 knjiga beletristike i poezije. Priredio je i preveo veliki broj knjiga za decu, ali i mnoga dela poznatih pisaca pisana na francuskom i engleskom jeziku.

Najpoznatije Danojlićeve knjige su "Neka vrsta cirkusa", "Lične stvari – ogledi o sebi i drugima", "Balada o siromaštvu" i druge.

Od knjiga za decu najpoznatije su mu zbirke pesama "Kako spavaju tramvaji", "Sunce je počelo da se zlati" i "Pesme za vrlo pametnu decu".

Laureat je mnogih nagrada. Neke od njih su Oktobarska nagrada Beograda, Zmajeva nagrada, Nagrada Miloša Đurića, Nagrada Isidore Sekulić, "Neven", "Nin"...

Akademik i pesnik Matija Bećković je nedavno ocenio da je Danojlić strane pisce "svojim ingenioznim prevodima upisao u srpske pisce".

"Kosta Hristić mi je rekao da Klodel u srpskom prevodu bolje zvuči nego u francuskom originalu. O slavnim pesnicima koje je prepevao napisao je eseje od kojih nemamo boljih, a kad sam to rekao Miji Pavloviću , dodao je - ni tačnijih", naveo je Bećković.

U svom govoru kada je na Petrovdan 2022. godine biblioteka u Ljigu nazvana po Danojliću, Bećković je rekao i da će se ta ustanova "kako vreme bude odmicalo više ponositi što je bila prva koja je ponela to slavno ime".

"Niko nije izgledao uznemirenije i nesigurnije, a imao zdraviju i stabilniju rečenicu. Niko nije video toliko stranog sveta, a raskošnije opisao i više video u lokvici kišnice na puteljku u Ivanovcima nego u svim rečnim slivovima, morima i jezerima", rekao je tad Bećković.