Prvih sto godina Beogradske filharmonije: I klasika i rokenrol

Komentari

Autor: Nevena Petrović, snimatelji: Rade Radivojša, Boško Branković

22/06/2023

07:34

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Beogradska filharmonija ovih dana slavi 100. rođendan, a veliki jubilej obeležavaće tokom cele godine.

Ono što je zajedničko grupi koja je osnovala ovaj orkestar davne 1923. godine na čelu sa Stevanom Hristićem i današnjoj generaciji filharmoničara, jeste nesmanjeni entuzijazam i želja da ime Beogradske filharmonije svetli još puno vekova, baš kao što glasi slogan filharmonijskog jubileja: "Zauvek".

"Kad slavite stoti rođendan, to je prvo veliki ponos naših muzičara, jedno veliko slavlje koje je osetila publika. Mi smo svi jedni drugima čestitali sto godina, tako da je to jedna razmena zbog koje je BGF danas ovako kvalitetan i voljen orkestar, a opet i zbog toga što imamo stvarno jednu publiku koju smo edukovali i koja raste nekako zajedno s nama", objašnjava za Euronews Srbija Jelena Milašinović, menadžerka Filharmonije za odnose s javnošću.

Pre stotinu godina, 13. juna, kompozitor i dirigent Hristić osnovao je Beogradsku filharmoniju. Tada je uspostavljen i pravilnik, štampan 1923. godine u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Šezdesetih godina je stiglo "zlatno doba" - i produžilo se na sedamdesete. Filharmonija je postala moderan orkestar koji je nastupao sa svetskim zvezdama, a uspostavljen je i pretplatnički sistem. Bilo je i drugačijih vremena - ratova i izolacije, a među najteže godine spadaju 1999. i sami početak našeg veka.

"Na kraju smo došli do dve hiljaditih i dolaska Ivana Tasovca, koga često citiramo, jer je on u puno prilika govorio da je tada bilo više ljudi u orkestru nego ljudi u publici. I onda kreće taj preporod tako što se ponovo uspostavio pretplatnički sistem, ali vi ne možete da ga uspostavite dok sa programske i kvalitativne strane ne ponudite vrhunski proizvod. To je BGF iz godine u godinu uspevala, ulažući i u muzičke instrumente i profesionalnost svojih muzičara, što je ono što ponudite svojoj publici da ih vežete za sebe", objašnjava Milašinović.

S Ivanom Tasovcem na čelu, Filharmonija počinje da rasprodaje koncerte, a turneje je vode čak do Amerike. Dirigent Uroš Lajovic bio je važan deo ove renesanse, a filharmoničari su ga na svoj rođendan iznenadili su odlikovanjem - zvanjem počasnog dirigenta.

Rođendan je bio koncertni performans u kom su se pomešali svi žanrovi, od Mocarta, preko kafanskih pesama do Bitlsa. Jedno je sigurno, članovi ovog orkestra se zabavljaju dok sviraju. Isto važi za publiku koja ispunjava salu do poslednjeg mesta i kad nije rođendan.

"Zna da će da bude zaštićena od svega na dva sata i da se prepusti jednom novom svetu, ali će uvek da bude nešto neočekivano. I izlazak van koncertne dvorane takođe onda doprinosi da BGF bude deo zajednice, a ne samo za publiku koja dolazi da bi slušala klasičnu muziku", kaže Milašinović.

Programski iskoraci doneli su Filharmoniji mnogo uspeha. Oborene su sve starosne granice. Na koncertima se prave porodične uspomene, a muzički ukus se formira na vreme. Sve uz humor, naravno.

Proslava se nastavlja koncertom na otvorenom 2. jula, na prostoru buduće nove dvorane na Ušću, čiji je projekat već usvojen.

"Mi već navikavamo publiku polako da se iz starog dela grada prebacuje u novi i naši koncerti na otvorenom, na livadi, koja će još nekoliko godina biti livada ili će uskoro postati građevinski prostor. U svakom slučaju, mi smo pozivali publiku na muzički piknik. Jer i to je ono što je filharmonija, da možemo malo da se odmorimo i od bontona i od klasičnih standarda kad je u pitanju slušanje klasične muzike. Tako da smo već navikli na veliko druženje u velikim brojevima i pamtimo da je poslednji koncert okupio 40 000 ljudi. Ono što je interesantno je što publika sluša u koncentraciji kao da je u koncertnoj dvorani, a u atmosferi potpunog rokenrol koncerta", kaže menadžerka.

Sa šefom dirigentom Gabrijelom Felcom, Beogradska filharmonija nastavlja dalje, i to u stilu – i klasika i rokenrol.