Holandija vraća skitsko blago u Ukrajinu: Rusija tvrdi da polaže prava na neprocenjive zlatne artefakte

Drevni predmeti od čistog zlata iz Ukrajine koji su bili pozajmljeni Muzeju u Amsterdamu 2014. u vreme ruske aneksije Krima, vraćeni su u Kijev nakon gotovo deceniju dugih rasprava o tome kome zapravo pripadaju.

Među artefaktima je skitski zlatni šlem iz 4. veka pre nove ere i raskošna zlatna ogrlica iz 2. veka nove ere, teška više od jednog kilograma.

Predmeti koji su u Holandiji bili na izložbi pod nazivom "Krim - zlato i tajne Crnog mora" postali su predmet međunarodnog spora, jer su Rusi tvrdili da oni polažu pravo na njih, a Ukrajinci zahtevali njihov povratak u drugu lokaciju. Vrhovni sud Holandije u junu je odlučio da zlato ipak pripadne Ukrajini, umesto da se vrate u četiri muzeja na Krimu iz kojih su prvobitno potekla, čime je potvrđena presuda nižeg suda da je reč o baštini Ukrajine.

Tanjug/ AP Photo/Peter Dejong

"Ovo je specijalan slučaj u kom je kulturno nasleđe postalo žrtva geopolitičkog razvoja situacije", kaže Els Van der Plas, direktor Istorijskog muzeja "Alard Pirson".

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 27. novembra potvrdio stav Rusije da blago, među kojima je i drevno oružje od bronze i raznovrsan nakit, treba da se vrati na Krim.

"Pripada Krimu i tamo treba i da bude", rekao je Peskov novinarima, prenosi Euronews.

Ko su bili Skiti?

Skiti koji su napravili sporne predmete od zlata izvanredne lepote bili su nomadski narod iranskog porekla, koji je u 8. i 7. veku pre nove ere migrirao iz centralne Azije na teritoriju današnje Ukrajine. Tu su osnovali Skitsko kraljevstvo koje se protezalo od Dunava na Zapadu, pa sve do granica Kine na istoku.

Tanjug/ AP Photo/Peter Dejong

Bili su vešti konjanici i ratnici, ali su u 3. veku nove ere ipak poraženi od gotskih plemena, a do perioda srednjeg veka bili su najvećim delom asimilovani među slovenske narode.