Čudesni svet biljaka mesožderki: Cvetovi koji "love" bube, a "leče" ljude mogu da se nađu i u Srbiji

Ako vam je fikus u uglu dnevne sobe sinonim za dosadan ukras, a preteranim zalivanjem ste ubili i najotpornije kaktuse, možda je pravi trenutak da se oprobate u gajenju biljaka mesožderki.

Ovaj zanimljiv hobi, koji ima sve više poklonika u Srbiji, podrazumeva negovanje biljaka koje se hrane insektima i drugim sitnim životinjama, od kojih uzimaju sve potrebne nutrijente. 

Odakle potiču biljke mesožderke

Biljke mesožderke žive na različitim staništima, ali najčešće u močvarnim područjima ili na peskovitom i kamenitom tlu. 

Unsplash

Zbog slabe hranljivosti zemljišta u tim područjima, one su evoluirale tako da su razvile različite sposobnosti privlačenja, hvatanja i varenja insekata i drugih sitnih organizama, kako bi došle do hranljivih materija. Nauci je do sada poznato oko 630 vrsta biljaka mesožderki, a nalaze se u prirodi na svim kontinentima, sem na Antarktiku.

Iako većina ovih biljaka hvata insekte, veće vrste mogu da svare i reptile ili male sisare. Najmanje vrste specijalizovane su za jednoćelijske organizme, poput bakterija i protozoa, dok vodene biljke mesožderke hvataju i račiće, larve komaraca pa čak i male ribe.

Ipak, iako im plen daje dodatne hranljive materije, on ne zamenjuje fotosintezu ni korenski sistem, nego samo pomaže biljkama da iskoriste sve raspoložive resurse u svom okruženju.

Kako mesožderke privlače plen

Biljke mesožderke koriste razne strategije da namame plen u svoje zamke. Neke proizvode nektar jakog mirisa i imaju intenzivne boje koje imitiraju cvetove.

Drugi se savršeno kamufliraju u svom okruženju, tako da plen nesvesno zaluta u njihove zamke. Intenzivna boja organa za hvatanje može stvoriti utisak da su cvetovi, iako su u stvari maštovito prilagođeni listovi.

Unsplash

Interesantno je da razdvajaju plen od korisnih oprašivača tako što svoje prave cvetove drže na dugim stabljikama, koje cvetaju što dalje od primamljivih i smrtonosnih "mamaca".

Kako izgleda "lov" na insekte

Prema načinu lova, biljke mesožderke možemo podeliti na "aktivne" i "pasivne", pri čemu jedne imaju aktivnu klokpku koja se pomera, kako bi uhvatila plen, dok pasivne privlače insekte opojnim mirisima, a zatim im onemogućavaju da ih napuste specifičnim oblikom svojih cvetova.

Primera radi, biljke poput Darlingtonia californica i Nepenthes x ventrata imaju zamke u obliku vrča ispunjene nektarom i sa klizavim obodima uz koje insekt kasnije ne može da se popne. 

Tu su i "lepljive" zamke, kod biljaka kao što je Pinguicula, koje su potpuno obložene lepljivim filmom koji parališe insekte i istovremeno ih zadržava. 

Neke vrste lepljivih zamki aktivno uvijaju svoje lepljive pipke oko plena. 

Ipak, najpoznatije su mesožderke sa klopkama koje se naglo zatvaraju, a koje su napravljene od modigikovanih listova. Mehanizam počiva na elektrofiziološkom impulsu, koji se aktivira kada insekt dotakne osetljive dlačice u listovima, a nakon što ga biljka uhvati, luči sokove za varenje koji razgrađuju proteinske materije.

Unsplash

U njih se ubraja i najpopularnija mesožderka za uzgoj u kućnim uslovima Venerina muholovka (Dionaea muscipula).

Mesožderka koja raste i u Srbiji

Godine 1875, Čarls Darvin je objavio monografiju na 400 strana o biljkama mesožderkama koja je uzdrmala naučnu zajednicu. Naročitu pažnju posvetio je okrugolisnoj rosulji (Drosera rotundifolia) koju je hranio amonijakom, belancetom, pa čak i malim komadima sira, pre nego što je opisao njihove digestivne sisteme i prvi put dokazao da mesožderi postoji i u biljnom svetu.

Unsplash

Zanimljivo je da ova neobična biljka raste i u Srbiji, a kao prirodna retkost nalazi se pod zaštitom.
Najčešće se sreće oko Vlasinskog jezera, u podnožju vodopada Kopren na Staroj planini, Mlačištu i Pavličini u Crnoj Travi.

Ona navodno ima i lekovita svojstva, a u narodu je korištena protiv zapaljenja i grčeva. 

Više o biljkama mesožderkama i načinima da ih gajite u svom domu saznaćete od Strahinje Mladenovića, odgajivača retkih biljaka, iz priloženog videa.