"Zdravo prisustvo druge osobe je još uvek nezamenljivo": Usamljenost iza novog evropskog fenomena iznajmljivanja muževa

U nekim evropskim zemljama sa izraženom brojčanom prevlašću žena u populaciji, pojavio se neobičan fenomen iznajmljivanja muževa na sat. Žene, uglavnom neudate, angažuju nepoznate muškarce – mahom oženjene, za obavljanje fizičkih i kućnih poslova. Ova praksa postavlja pitanja: da li je u pitanju samo praktična potreba ili potencijalni atak na instituciju braka? Šta je u tome kontroverzno, a šta opravdano?

Bračni psihoterapeut Nebojša Savić ističe da ovo nije trend, već pojava.

"Ne bih rekao da je trend, već pojava. Da bi postalo trend potrebno je mnogo više", kaže on, dodajući da se radi o marketinškom pristupu. "Vidljivo je da potreba postoji, ali u kojoj meri – ne znamo. Treba definisati za šta se tačno iznajmljuje muž: za fizičke poslove?"

Savić objašnjava da se majstor može naći i preko oglasa, ali da ova usluga iznajmljivanja muža zvuči nesvakidašnje i ohrabrujuće, jer daje privid porodičnog prisustva – da je neko tu.

Psihoterapeut povezuje ovu pojavu sa dubokim psihološkim uticajem, ističući prazninu i usamljenost u savremenom svetu. On pominje sličan, ozbiljniji biznis u Japanu, gde se iznajmljuju prijatelji. Na primer, možete angažovati nekoga da vas sasluša, predstavi roditeljima ili hvali pred poslovnim partnerima.

"To je s psihološke strane interesantno jer govori o nekoj praznini i usamljenosti", navodi Savić.

Teško je poverovati da u Japanu, sa preko 120 miliona stanovnika na nekoliko ostrva, ljudi osećaju usamljenost. Očigledno da nešto u našem svetu ozbiljno ne funkcioniše. Japan, kao tehnološki napredna zemlja, pokazuje da tehnologija nije dovoljna za sve aspekte života.

"Koliko god veštačka inteligencija bila napredna, zdravo prisustvo druge osobe u našim životima je još uvek nezamenljivo i nikada neće biti", upozorava psihoterapeut.

Zašto se ljudi osećaju usamljeno? Ako mislimo da nas niko ne voli, ne razume i da nismo važni, onda smatramo da nikome nismo potrebni i da smo manje vredni. To dovodi do zatvaranja i izolacije. Postoje studije o zdravlju koje pokazuju da osobe sa takvim osećajem razmišljanja često zanemaruju sopstveno zdravlje. Takav način razmišljanja utiče na druge aspekte života – slika o sebi je bitna, ali i slika o drugima i svetu koji nas okružuje.

"Kada je sve to u ravnoteži, možemo reći da imamo dobar i izbalansiran život", dodaje Savić.

Ovaj fenomen otvara debatu o usamljenosti u modernom društvu, gde praktične usluge poput iznajmljivanja muževa ili prijatelja popunjavaju emotivne praznine. Iako kontroverzan zbog mogućeg uticaja na brak, on ukazuje na duboke društvene probleme koje tehnologija ne može rešiti. Potreba za ljudskim kontaktom ostaje ključna.