Doktorka otkriva šta koža govori o nama: Od zdravstvenih problema do svakodnevnog stresa
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Koža nije samo odraz našeg izgleda, već može da ukaže i na stanje organizma, životne navike i posledice stresa. Dok savremena medicinska estetika sve više povezuje zdravlje, negu i očuvanje vitalnosti, raste i pritisak da koža uvek izgleda besprekorno, otvarajući pitanje gde se završava briga o sebi, a počinje nametnuti ideal lepote.
"Odgovor na pitanje šta nam ten govori o stanju organizma glasi — govori nam izuzetno mnogo“, kaže doktorka Marina Ćirović za Euronews Srbija
"Koža je naš najveći organ, ali i jedini koji je u celosti dostupan golom oku - kako lekaru tokom pregleda, tako i svima sa kojima stupamo u svakodnevni kontakt. Ona formira taj presudni prvi utisak, ali i sve naredne slojeve percepcije u interakciji sa ljudima", kaže ona.
Pritom, ističe, ne smemo zaboraviti da je koža i naš najveći senzorni organ: „ona se ne posmatra samo vizuelno, već se u fizičkom kontaktu doživljava i kroz dodir, čime ostvaruje neprocenjivu ulogu u našoj neverbalnoj komunikaciji i građenju odnosa sa drugima
Koža kao ogledalo zdravlja: Šta nam otkriva o organizmu?
Na površini kože, kao i na njenim adneksima - kosi i noktima, jasno se čitaju tragovi brojnih internističkih stanja.
"Od oboljenja jetre, bubrega i srca, preko autoimunih bolesti, pa sve do posledica prekomernog izlaganja suncu, koža precizno beleži mnoge promene koje se dešavaju na različitim organskim sistemima ali i spoljašnje uticaje kojima smo bili izloženi“, objašnjava doktorka.
Međutim, ona ne priča samo priču o našem fizičkom zdravlju ili bolesti.
"Koža je ujedno i otisak našeg unutrašnjeg, psihološkog sveta. Kroz mimiku, tonus i karakteristične linije na licu, na njoj se oslikavaju naše emocije, dugogodišnje navike i način na koji nosimo svakodnevni stres. Koža otkriva i naš lični odnos prema sebi - koliko ulažemo u negu, odmor i zdravlje", kaže Ćirović-
Zbog toga, kako zaključuje doktorka, izgled kože nije samo površinski pokazatelj, već može da ukaže i na stanje organizma i naše unutrašnje blagostanje.
Sa druge strane, ako se za trenutak odaljimo od medicinskog gledišta na kožu i fokusiramo samo na njenu estetsku funkciju, dolazimo opet do jedne ključne istine:
"Lepa koža je, po svojoj primarnoj definiciji, zdrava i negovana koža. To nije estetski kriterijum novog doba, već pravilo koje važi oduvek.“
Čak i bez invazivnih korekcija, bez menjanja kontura, volumena ili prirodnih facijalnih karakteristika, ističe da "sama zdrava i jedra koža nosi izuzetno visoku estetsku vrednost.“
"Upravo tu leži razlog zbog kog se savremena medicinska estetika danas sve manje posmatra kao površinska nega, a sve više kao neodvojivi deo brige o celokupnom zdravlju i dobrobiti organizma“, naglašava doktorka.
"Pritisak savremenog doba da se postigne i očuva idealno zdravlje, da se ostane vitalan i mladolik, preneo se i na kožu kao ogledalo te vitalnosti. Zahtevi za sveopštim zdravljem postali su neodvojivi od zahteva za zdravom kožom", kaže ona.
Ukoliko se posmatra razvoj ove oblasti kroz decenije, uočava se temeljna promena filozofije rada.
"Nekadašnji fokus estetske medicine bio je dominantno usmeren na kamufliranje nedostataka, hirurško odsecanje viška, zatezanje i ugrađivanje - na jednu vrstu mimikrije koja je stvarala ‘masku’ radi prikrivanja tragova godina ili telesnih nedostataka. U savremenom trenutku, fokus se sa puke korekcije i maskiranja pomerio ka očuvanju i produžavanju prirodne mladolikosti i kvaliteta tkiva", objašnjava Ćirović.
Industrija lepote i zdravlja: Između brige o sebi i pritiska da budemo savršeni
Međutim, danas, dodaje, "ukoliko je čovek fizički fit, zdrav i mlad duhom, a spoljašnji izgled njegove kože to ne prati, opšti utisak vitalnosti ostaje nepotpun".
Prema rečima doktorke, zdrava i negovana koža dolazi kao kruna i potvrda toga kako se odnosimo prema sopstvenom zdravlju i kako doživljavamo sebe i svoj izgled.
"Ova transformacija ima svoje estetske zakonitosti i uzroke jer je zdrava koža jednako lepa koža, no ne smemo zaboraviti ni tržišne uzroke rastućeg pritiska da budemo besprekorno zdravi, mladoliki i lepi“, kaže doktorka i konstatuje:
"Svedoci smo spajanja industrije lepote i industrije zdravlja u jedan širi koncept savremene medicine i wellness-a u kome se težište premestilo iz sfere klasičnog lečenja bolesti u sferu celovitih zdravstvenih i estetskih usluga, i u kome osoba koja nam se obraća prerasta iz statusa pacijenta u osvešćeni profil klijenta koji kontinuirano radi na sebi. Težnja više nije samo prividna mladolikost definisana brojem godina koje bi vam neko dao (nezavisno od vaše stvarne starosti), već ‘stvarna’ dugovečnost, prevencija i očuvanje vitalnosti čitavog organizma.“
Ipak, u svetu u kom vlada stalni imperativ besprekornog izgleda i apsolutnog zdravlja, važno je sačuvati zdravu distancu i samopoštovanje.
"Iskonska potreba da budemo zdravi i da živimo duže u okruženju u kom uživamo potpuno je prirodna. Međutim, moramo paziti da ne upadnemo u zamku permanentnog pritiska koji nametnut od strane tržišta i društva stavlja fizički izgled i fizičko zdravlje kao imperativ iznad našeg unutrašnjeg mira i smisla koji život treba da ima ne bi li bio uistinu vredan življenja", kaže ona.
Na kraju, ona ističe da estetske i zdravstvene usluge treba da služe nama, a ne da postanu nametnuti diktat industrije.
"Nega kože ima svoju punu vrednost samo onda kada je u skladu sa našim autentičnim potrebama i kada izvire iz želje da se osećamo dobro u sopstvenoj koži", zaključila je Ćirović za Euronews Srbija
Povezane vesti
Komentari (0)