Istina o migrenama: Zašto nastaju, kako ih prepoznati i šta zaista može da pomogne
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Procenjuje se da od migrena u svetu pati više od milijardu ljudi, ali je ovo iscrpljujuće stanje, sve do poslednjih desetak godina bilo vrlo slabo istraženo.
Migrena se prvi put pominje kao "bolest jedne polovine glave" u Eberusovom papirusu, svitku koji potiče iz sredine 16. veka, a autor teksta preporučivao je kao lek utrljavanje prženog soma u teme.
Galen, rimski lekar iz drugog veka čiji je izraz "hemikranija" vremenom prerastao u savremenu reč "migrena", preporučivao je puštanje krvi, što je, doduše, bio njegov odgovor na mnoge zdravstvene probleme.
Do 20. veka lekari su sugerisali da bi potisnute emocije mogle da budu uzrok, što je dovelo do tvrdnji da su žene, koje mnogo češće pate od migrena nego muškarci, jednostavno previše krhke i neurotične. Još pre samo nekoliko decenija, "vaskularna teorija" - ideja da su širenje i skupljanje krvnih sudova u mozgu odgovorni za migrene - i dalje je bila standardno objašnjenje na mnogim medicinskim fakultetima.
Međutim, tokom poslednjih deset godina naše razumevanje uzroka ovih neuroloških poremećaja, koji tehnički spadaju u podkategoriju glavobolja, izuzetno je napredovalo, kao i mogućnosti njihovog lečenja, piše Guardian.
Jedan od najvećih problema, kao i u prošlim vekovima, jeste nedostatak razumevanja za ljude koji od njih pate. Najveća razlika danas je u tome što zapravo znamo šta se događa u organizmu i zašto.
Dve kategorije glavobolja
Pre nego što se upustimo u nauku o mozgu, korisno je razumeti da se glavobolje, uopšteno govoreći, dele u dve velike kategorije: primarne glavobolje, koje nisu posledica nekog osnovnog strukturnog problema u organizmu, i sekundarne glavobolje, koje mogu biti izazvane bilo čim: od moždanog udara, meningitisa, tumora, pa do krvarenja u mozgu.
Aaron Amat / Alamy / Profimedia
Povezane vesti
Mamurluk, koji nastaje usled više faktora (od kojih su neki povezani sa dehidratacijom), spada u sekundarne glavobolje. Međutim, klaster glavobolja, veoma neprijatno neurološko stanje koje alkohol može da pokrene za svega nekoliko minuta, spada u primarne glavobolje.
Migrene su takođe primarne glavobolje, ali se često pogrešno smatraju sekundarnim, što je jedan od mnogih razloga zbog kojih ljudi koji pate od njih često nisu dobijali odgovarajuću pomoć.
"Nas lekare uče da postavljamo prava pitanja kako bismo utvrdili o kojoj vrsti glavobolje je reč", kaže profesorka neurologije Aleksandra Sinkler sa Univerziteta u Birmingemu i predsednica Britanskog udruženja za proučavanje glavobolje.
"Koristimo klasifikaciju Međunarodnog društva za glavobolju, koja je dostupna na internetu, ali u praksi, za pojedinačnog pacijenta, mnoge glavobolje mogu izgledati veoma slično, pa precizna klasifikacija može biti teška za razumevanje. Uopšteno govoreći, glavobolja koja je umerena do jaka, zbog koje pacijent želi da legne, da se skloni od svetlosti i buke, da miruje, možda oseća mučninu i ima pulsirajući bol, često na jednoj strani glave, najčešće će biti migrena", kaže Sinkler.
Migrene obično prolaze kroz četiri faze
Danas znamo da migrene nastaju usled aktivacije trigemino-vaskularnog sistema, mreže nerava i krvnih sudova koja registruje bol u mozgu.
Osnovu ovog sistema čini najveći i najsloženiji senzorni nerv u glavi: trigeminalni nerv. On obrađuje senzorne informacije, uključujući dodir, bol i temperaturu, ali učestvuje i u kontroli pokreta, poput žvakanja.
Kada nešto pođe po zlu, nervna vlakna u ovom sistemu oslobađaju hemijsku supstancu koja se naziva CGRP (peptid povezan sa genom za kalcitonin). Ona aktivira mrežu za prenos bola u mozgu i izaziva glavobolje koje mogu varirati od umerenih do potpuno onesposobljavajućih.
Povezane vesti
Još nešto što danas bolje razumemo jeste da se migrene obično javljaju kroz četiri faze, uključujući period upozorenja koji može da podrazumeva pojačano zevanje, češće mokrenje ili umor.
U ovoj fazi česta je i neobična želja za određenom hranom.
Irina Shatilova / Alamy / Profimedia
"Istorijski gledano, postojala je ideja: 'Pa, možda ste sami izazvali glavobolju time što ste pojeli komad sira ili čokolade', ali istraživanja su potpuno preokrenula tu pretpostavku. Funkcionalno snimanje mozga pokazuje aktivaciju delova mozga koji mogu da izazovu želju za hranom u periodu od oko 24 sata pre nego što se pojavi pravi bol. Dakle, vi niste izazvali migrenu - migrena je izazvala tu želju", kaže profesorka Sinkler.
Povezane vesti
Nakon ovog perioda, koji se stručno naziva prodrom, oko 30 odsto obolelih doživljava ono što se naziva aura. Ona može uključivati smetnje vida, utrnulost lica, ruku ili nogu, kao i probleme sa govorom.
Zatim dolazi sama migrena, koja obično traje od četiri do 72 sata.
Na kraju sledi postdrom, faza u kojoj osoba može osećati iscrpljenost ili umor čak dva dana. Tek nakon toga, posle nekoliko dana poremećenog funkcionisanja organizma, telo se vraća u normalu.
Migrena možda ima i evolutivnu ulogu
Kao i drugi sistemi u telu, ova mreža osećaja verovatno se razvila sa razlogom.
"Postoje teorije koje kažu da kada dobijete meningitis, povredu glave ili kada se u mozgu događa nešto poput tumora, možda imate veću sklonost ka glavoboljama, što zapravo može biti korisno, jer vas upozorava da se nešto dogodilo u mozgu", kaže profesorka Sinkler.
"Postoje i teorije da biste u vreme pećinskog čoveka, ako ste bili skloni migrenama, bili veoma oprezni prema buci, svetlosti ili pokretima, verovatno ne biste duboko spavali i da su ti geni možda opstali jer su ljudima davali prednost za preživljavanje", dodaje ona.
Neke ljude migrena remeti veći deo meseca
Upravo je to suština problema za ljude koji pate od teških migrena.
Hormonalne promene, način života, pa čak i promene u okruženju mogu uticati na sklonost ka ovoj neurološkoj bolesti. Međutim, moguće je i da osoba ima mozak koji je genetski programiran da bude podložniji glavoboljama.
Danas, naravno, mnogo više ljudi radi u kancelarijama sa fluorescentnim osvetljenjem nego što čuva vatru oko logorskog ognjišta. Ako migrena onemogući nekoga da radi veći deo nedelje, ona više nije evolutivna prednost.
Svetska zdravstvena organizacija, na primer, svrstava migrenu među deset najviše onesposobljavajućih bolesti na svetu.
"To pogađa ogroman broj ljudi tokom godina kada bi trebalo da budu najproduktivniji, najčešće između puberteta i menopauze", kaže profesorka Sinkler.
"Za neke ljude sposobnost normalnog funkcionisanja narušena je tokom većeg dela meseca, a tu je i stigma da to nije 'pravi' problem, zbog čega često bivaju gurnuti na kraj reda kada je reč o medicinskoj pomoći."
Čini se da od migrene pati približno dvostruko više žena nego muškaraca, iz razloga koji uključuju hormonske razlike, ali i različitu osetljivost mozga na hemikalije koje prenose bol.
To bi mogao biti još jedan razlog zbog kojeg se migrena tradicionalno nije shvatala dovoljno ozbiljno.
Šta oboleli mogu da urade?
Postoje stvari koje ljudi sa migrenom mogu da urade kako bi smanjili verovatnoću napada.
Nedostatak sna, previše sna, nagli prestanak unosa kofeina, dehidratacija i veliki stres mogu imati ulogu.
Unsplash/Vitaly Gariev
Kod vremena provedenog pred ekranima slika je manje jasna: osobe sa migrenom često jesu osetljive na svetlost, ali još nije u potpunosti dokazano da postoji direktna veza između korišćenja telefona ili monitora i pojave napada.
Novi lekovi menjaju lečenje migrene
Dobra vest je da je otkrivanje uloge CGRP-a dovelo do brzog razvoja novih terapija protiv migrene, koje su posebno napravljene da blokiraju ovu supstancu odgovornu za prenos bola.
"Imamo grupu lekova koji se obično uzimaju u obliku tableta, a nazivaju se gepanti. Oni deluju tako što blokiraju CGRP receptor. Imamo i monoklonska antitela protiv CGRP-a, često poznata kao MAB lekovi, koja se uglavnom daju putem mesečne injekcije. Zajedno, oni su zaista revolucionisali lečenje glavobolja u poslednje četiri ili pet godina", kaže profesorka Sinkler.
Problem je što su ovi tretmani skupi i često teško dostupni.
"Potrebno nam je više zdravstvenih radnika koji mogu da pruže adekvatno lečenje glavobolja, jednostavniji proces propisivanja terapije, kako bi pacijenti mogli da dobiju pomoć kada im je potrebna i brže se oporave", kaže naučnica.
"Ali moramo i da edukujemo pacijente da potraže pomoć. Efikasno lečenje je od ključnog značaja i ponekad može biti razlika između gubitka posla i njegovog zadržavanja. Mislim da je najvažnije razumeti da su se stvari za ljude koji pate od migrene zaista promenile".
Glavobolje se možda nisu promenile za poslednjih 2.000 godina, ali na sreću više ih ne posmatramo kao odraz karaktera ili lične slabosti, zaključuje Guardian.
Komentari (0)