Zabrinjavajuće otkriće o Zemljinoj rotaciji i topljenju leda: Klimatske promene remete čak i računanje vremena

Komentari

Autor: CNN

28/03/2024

17:42

Zabrinjavajuće otkriće o Zemljinoj rotaciji i topljenju leda: Klimatske promene remete čak i računanje vremena - Copyright AP/David Goldman

veličina teksta

Aa Aa

Globalno zagrevanje na najrazličitije načine utiče na našu planetu, ali jedna od promena koju izaziva je nešto što je malo ljudi imalo u vidu. Nova studija pokazala je da topljenje leda na polovima Zemlje menja način na koji se planeta okreće oko svoje ose, a time i na merenje vremena.

Sati i minuti koji diktiraju naše dane utvđeni su Zemljinom rotacijom. Međutim, ta rotacija nije konstantna i u velikoj meri zavisi od onoga šta se dešava na povšini i u jezgru naše planete.

Te male, ali značajne promene povremeno zahtevaju da se časovnicima doda "prestupna sekunda", što zvuči zanemarljivo, ali zapravo ostavlja veliki trag u računarskim sistemima.

Tokom godina dodate su mnoge sekunde, ali nakon dugotrajnog trenda usporavanja Zemljina rotacija sada ponovo ubrzava zbog promena u njenom jezgru, što prvi put stvara potrebu za "oduzimanjem" sekunde.

Tako nešto nikada nije testirano, tako da su problemi koje bi takvo podešavanje vremena moglo da izazove kada je reč o savremenim tehnologijama, potpuno nepredvidljivo.

Stvar dodatno komplikuje globalno zagrevanje, odnosno topljenje leda na Zemljinim polovima koje izaziva promene u Zemljinoj rotaciji, što planirano uvođenje prestupne negativne sekunde pomera sa 2026. na 2029. godinu, pokazalo je novo istraživanje.

Kako topljenje leda utiče na naše dane

Potrebno je mnogo mase da se promeni Zemljina rotacija, a otkriće geofizičara Dankana Egnjua sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu predstavlja tužan podsetnik koliko je ozbiljna klimatska kriza.

Promene u Zemljinoj rotaciji dugoročno su uslovljene trenjem između plime i okeanskog dna, koje usporavaju obrtanje planete oko svoje ose. Međutim, nedavno je i topljenje leda na polovima, koje je izazvano upotrebom fosilnih goriva, postalo značajan faktor. Kako se led topi u okean, voda se preraspoređuje u okeanu od pola ka ekvatoru, što dodatno usporava brzinu Zemljine rotacije.

Naučnici taj proces upoređuju sa klizačicom koja se vrti oko svoje ose sa rukama podignutim iznad glave. Kako spušta ruke, njeno okretanje se usporava.

Topljenje leda na polovima izazvalo je dovoljno primetnu promenu u rotaciji Zemlje, koja je bez presedana, kaže Egnju.

"Meni je činjenica da su ljudi uspeli da promene rotaciju planete na neki način fascinantna", rekao je naučnik za CNN.

Paralelno, na snazi su i druge sile koje utiču na merenje vremena, a to su procesi u Zemljinom jezgru.

Tečno jezgro rotira se nezavisno od čvrstog spoljnog omotača, a ako se jezgro uspori, čvrsti omotač se ubrzava, kako bi održao momentum i to je upravo ono što se trenutno dešava, objašnjava Egnju.

Vrlo malo toga znamo šta se dešava na ubini od 3.000 kilometara ispod površine i zato ne znamo zašto se menja brzina jezgra, ali ono što znamo kada se uračunaju svi postojeći faktori je da se Zemljina rotacija ubrzava.

To je prvi put izazvalo potrebu za oduzimanjem sekunde.

Usklađivanje univerzalnog vremena sa zemljinom rotacijom

Koordinisano univerzalno vreme predstavlja sistem zasnovan na stotinama atomskih časovnika prema kojima se podešavaju svi ostali satovi.

Iako mislimo da jedan dan traje 24 sata, Zemlji zapravo ne treba uvek jednaka količina vremena da napravi pun krug oko svoje ose, a približno je reč o vremenu od 23 sata i 56 minuta. Zato agenti Međunarodne službe za Zemljinu rotaciju i referentne sisteme dodaju sekundu s vremena na vreme, kako bi univerzalno vreme bilo savršeno usklađeno sa međunarodnim atomskim merenjem.

Poslednju "prestupnu" sekundu dobili smo u novogodišnjoj noći, 31. decembra 2016. a ona je solarni dan uskladila sa univerzalnim vremenom.

Međutim, ovog puta javila se potreba za negativnom prestupnom sekundom, jer je 2022. Zemlja imala najkraći dan ikada izmeren.

Novo prilagođavanje brine pojedine stručnjake za tehnologiju, jer mnogi sistemi sada imaju softvere koji mogu da prihvate dodatnu sekundu, ali vrlo malo njih dozvoljava oduzimanje sekunde.

Sistem prestupne sekunde uveden je početkom sedamdesetih, kada je Zemljina rotacija bila najpouzdaniji način merenja vremena. Međutim, to nije slučaj već nekoliko decenija, pa se čak dskutovalo i o tome da se raskine veza između univerzalnog i atomskog vremena. Egnju predlaže da društvo jednostavno više ne dozvoli negativnu prestupnu sekundu, jer će ukoliko ne zauzdamo globalno zagrevanje, prema postojećim procenama, promene u Zemljinoj rotaciji postati sve izraženije.

"Globalno zagrevanje i merenje vremena je neverovatno povezano, a moglo bi da bude još više u budućnosti", zaključuje naučnik.

Njegova otkrića objavljena su u naučnom časopisu "Nature".