Stvorenja iz Resavske pećine privukla pažnju svetske naučne zajednice: Šta se krije u mraku najlepše pećine u Srbiji

Resavska pećina spada među najveće i najlepše u Srbiji. Pre samo nekoliko decenija ova pećina bila je poznata jedino čobanima koji su se u nju sklanjali od nevremena sa stadima ovaca, ali najnovija istraživanja pokazuju da je baš tu siguran dom pronašlo više od 100 vrsta kopnenih zglavkara.

Istraživanje o raznovrsnosti zglavkara Resavske pećine koja predstavlja spomenik prirode i koja je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Srbiji, trajalo je pune tri godine. Istraživački tim predvođen biolozima sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je tokom trogodišnjeg istraživanja otkrio da postoi najmanje 107 vrsta kopnenih zglavkara na tom mestu, po čemu je Resavska prva pećina u Srbiji po broju vrsta zglavkara koji se mogu naći na jednom mestu.

Stručnjaci su otkrili da su najbrojniji stanovnici ove pećine pauci, stonoge i razne vrste insekata.

Euronews/Nepoznata evropa

"Najbrojnija je grupa trčuljaka, (latinski naziv Carabidae) sa nekoliko desetina vrsta. Najkrupniji od njih pripadaju rodu Carabus, a čak pet vrsta ovog roda smo pronašli u pećini i nešto više od toga u okruženju pećine. Skoro čitav diverzitet ovog područja, skupljen je u ulaznu dvoranu pećine čija je veličina jedan od razloga velike raznovrsnosti ovog speleološkog objekta", kaže za Euronews Srbija, jedan od istraživača uključenih u ovo istraživanje prof. dr Srećko Ćurčić.

Kako se istražuje živi svet pećina

Životinje u pećinama možemo prema stepenu morfološke i fiziološke prilagođenosti podeliti u tri kategorije: trogloksene, koji pećine upotrebljavaju kao sklonište, ali zavise od njihovog okruženja zbog hrane, zatim, troglofile, površinske životinje koje su delimično prilagođene životu u podzemlju, ali mogu da izlaze na površinu i na posletku, troglobionte, koji su se u potpunosti prilagodile pećinskom životu i u najvećem broju slučajeva, izvan njih ne mogu da prežive.

Do njihovih staništa ponekad je teško doći, zato biospeleolozi, istraživači u pećinama, pre svakog odlaska na teren prave detaljan plan istraživanja. Zbog godišnjeg variranja vlage, pećinu obilaze nekoliko puta u toku godine.

"Koristimo aktivne i pasivne metode uzorkovanja. Aktivne podrazumevaju aktivnu pretragu stena, komada drveta odnosno ručnu pretragu organizama. Za pasivnu pretragu koristimo barberove klopke. To su plastične čaše koje stavljamo na pod ili u zidove, a kada klopke postavimo, obilazimo ih na nekoliko meseci i konstatujemo šta je u njima ulovljeno", kaže Ćurčić.

Euronews/Nepoznata evropa

Biospeleološka istraživanja, ona koja se odvijaju u pećinama, veoma su naporna i teža od standardnih biloških istraživanja i rada na terenu. Ono na šta je istraživačima najteže da se prilagode jesu niske temperature tokom cele godine i mrak.

Dr Nikola Vesović naučni saradnik u oblasti morfologije, sistematike i filogenije životinja, kaže da rad na terenu zahteva nošenje zaštitne opreme, na prvom mestu kacige.

"I pećini je naša koordinacija blago izmenjena, pa kada se recimo zavučemo u neke uže prostore i zaboravimo gde smo kada neko vreme provedemo tu, prilikom ustajanja možemo ozbiljno da povredimo glavu. Takođe, lampa se uvek nosi i pravilo speleologije je da se nikad ne ide sam na teren i da uvek imamo više od jedne lampe", ističe Vesović.

Organizmi koje speleolozi traže nekad nisu veći od jednog do dva milimetra, ali zahvaljujući lampama sa moćnim osvetljenjem, taj posao im je olakšan.

Osim posebne opreme koja je neophodna za rad na ovakvoj vrsti terena, veoma je važan način uzorkovanja primeraka i čuvanje do odlaska u laboratoriju u kojoj se vrše dalja istraživanja. Ključnu ulogu igraju obične plastične čaše od 200 ml u koje do jedne trećine sipaju sirće.

"Sirće je odličan konzervans, a sa druge strane i atraktant. Njihovim mirisom organizmi bivaju privučeni i upadaju, a ne mogu da pobegnu", objašnjava dr Ćurčić. 

Da bi namamili insekte, istraživači ponekad dodaju i po neki atraktivan zalogaj za pećinske bube - komad slanine, smrdljiv sir, a nekad čak i eurokrem. 

"Insekti jako vole takve mirise tako da su oni privučeni em mirisom mesa, em mirisom sirćeta. Upadaju unutra i nakon određenog vremenskog perioda, - najbolje 4-5 meseci - možemo videti da li su primerci upali unutra ili ne", kaže naš sagovornik.

Kada se na terenu ispoštuje procedura, rad u laboratoriji Biološkog fakulteta postaje pravo zadovoljstvo. Tu stručnjaci pristupaju identifikaciji organizama.

Duvalius petrovici - endemska vrsta Resavske pećine

Pećinske vrste obično ne liče na svoje srodnike koji žive na drugim staništima. One su se prilagodile životu u potpunom mraku i uslovima koji su neretko surovi.

Euronews/Nepoznata evropa

Zbog svega ovoga ovakva istraživanja izazov su za naučnike. Prvi koji je ovde kročio bio je dr Jovan Petrović koji je otkrio najveće biološko bogatstvo ove pećine  novu vrstu insketa. U pitanju je stenoendemit - insekt koji živi jedino u Resavskoj pećini i ni na jednom drugom lokalitetu na svetu.

Dr Srećko Ćurčić poveo je ekipu Euronews Srbija u obilazak Menze, najmanje dvorane u Resavskoj pećini gde otkriven takozvani Petrovićev duvalius, odnosno Duvalius petrovici.

"Redovnim monitoringom svake godine utvrđujemo prisustvo te vrste. Ona je sitna, depigmentisana sa jako dugačkim nogama, antenama i nema oči. Karakteriše se predatorskom ishranom, konzumira uglavnom sitnije organizme od nje", kaže naš vodič.

Novo istraživanje naučnika Biološkog fakulteta, koji su sarađivali sa Institutom za nizijsko šumarstvo u Novom Sadu kao i kolegama iz Bugarske završilo je na naslovnoj strani prestižnog naučnog časopisa. 

"Rad je objavljen prošlog meseca u svesci međunarodnog istaknutog časopisa 'Diversity', jako je dobro prihvaćeno u naučnoj i stručnoj javnosti, a čak je data i cela sveska o našem naučnom radu u prilog čega govori i naslovna strana čitave sveske koja je preuzeta iz naše naučne publikacije", kaže prof. dr Srećko Ćurčić. 

Zglavkare koji su tema naučnog istraživanja posetioci mogu videti uživo i njima to, biolozi tvrde, nimalo ne smeta. Resavka pećina je detaljno istražena u dužini od 2.830 m, a za posetioce je uređeno oko 800m. Godišnje ovu turističku atrakciju obiđe oko 50.000 ljudi.