Evropa stari sporije: Pet država sa najdužim očekivanim životnim vekom
Komentari
18/10/2025
-18:42
Istraživači pozivaju na veću pažnju zbog "zabrinjavajućih trendova" koji podstiču nejednakosti u zdravlju širom sveta. Globalni životni vek vratio se na nivo pre pandemije, ali velike razlike među regionima i dalje postoje, pokazuje novo sveobuhvatno istraživanje.
Kada je pandemija COVID-19 zahvatila ceo svet 2020. godine, virus je brzo postao vodeći uzrok smrti na planeti, značajno smanjujući prosečan životni vek. Ljudi rođeni 2021. mogli su da očekuju da će u proseku živeti 71,7 godina.
Međutim, već do 2023. godine, COVID-19 je pao na 20. mesto među vodećim uzrocima smrti, iza brojnih hroničnih bolesti, Alchajmerove bolesti i poremećaja kod novorođenčadi. Globalni životni vek se oporavio i porastao na 73,8 godina.
Hronične bolesti sada čine skoro dve trećine svih smrti i oboljenja u svetu, a na vrhu liste su bolesti srca, moždani udar i dijabetes, pokazuje istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu The Lancet.
Faktori rizika poput gojaznosti, pušenja i zagađenja vazduha igraju ključnu ulogu u razvoju hroničnih bolesti - a kada bi se na njima radilo, gotovo polovina svih smrti i invaliditeta u svetu mogla bi da se spreči, procenjuju istraživači.
"Brz porast broja starijih ljudi u svetu, zajedno s promenljivim faktorima rizika, uveo nas je u novu eru globalnih zdravstvenih izazova", rekao je dr Kristofer Marej, direktor američkog Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME), koji je predvodio ovo istraživanje.
profimedia
U saradnji sa stručnjacima iz celog sveta, Marejev tim analizirao je podatke o 375 bolesti i povreda, kao i 88 faktora rizika, u 204 zemlje i teritorije, u periodu od 1990. do 2023. godine.
Povezane vesti
Posebno su izdvojeni podaci za pet velikih evropskih zemalja: Francusku, Nemačku, Italiju, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. Srčana oboljenja bila su vodeći uzrok smrti u svim tim državama tokom 2023. godine - osim u Francuskoj, gde je na prvom mestu bio rak pluća.
Očekivani životni vek bio je znatno viši u ovih pet evropskih zemalja u odnosu na ostatak sveta, krećući se od 80,9 godina u Nemačkoj do 83,2 godine u Španiji.
Istraživači su takođe izrazili zabrinutost zbog rastuće stope smrtnosti među tinejdžerima i mladim odraslima u Severnoj i Latinskoj Americi, usled samoubistva i zloupotrebe droga i alkohola, kao i u podsaharskoj Africi zbog zaraznih bolesti i nesreća.
Rezultati istraživanja trebalo bi da budu "poziv na buđenje" za vlade i zdravstvene lidere da "brzo i strateški reaguju na zabrinjavajuće trendove koji menjaju potrebe javnog zdravlja", izjavio je Marej.
Komentari (0)