Zlato iz jezgra Zemlje curi na površinu: Ima ga dovoljno da prekrije celo kopno slojem od 50 centimetara
Komentari
31/05/2025
-19:45
Jezgro Zemlje bogato je zlatom, koje "curi" kroz plašt i dospeva u Zemljinu koru, pokazalo je novo geološko istraživanje.
Studija izotopa pronađenih u vulkanskoj steni koja je iscurila iz dubina ispod litosfere otkrila je dragocene metale u Zemljinoj kori, uključujući zlato, koji su prvobitno procurili iz jezgra pre nego što su započeli veoma dug put ka površini, nošeni konvekcijskom magmom, prenosi Science alert studiju iz zbornika naučnih radova Nature.
"Kada su stigli prvi rezultati, shvatili smo da smo doslovno 'pogodili zlato'! Naši podaci potvrdili su da materijal iz jezgra, uključujući zlato i druge dragocene metale, curi u Zemljin plašt iznad" kaže geohemičar Nils Mesling sa Univerziteta u Getingenu u Nemačkoj.
Iako je moguće pristupiti zlatu u Zemljinoj kori, procenjuje se da je količina tamo samo sićušni deo ukupne količine koju naša planeta poseduje. Poput zmaja iz bajki, Zemlja čuva većinu svog zlata, istraživanja sugerišu da je više od 99 odsto u njenom metalnom jezgru. To je dovoljno da prekrije sve Zemljine kopnene površine zlatom debljine 50 centimetara.
Inače spoljno jezgro Zemlje počinje na oko 2.900 kilometara dubine, dok je centar planete u proseku udaljen oko 6.400 kilometra od površine.
Dok se naša planeta još formirala, teži elementi potonuli su kroz mekano unutrašnje jezgro planete i završili zarobljeni u diferenciranom jezgru, u procesu poznatom kao "gvozdena katastrofa". Kasnije je meteorska kiša donela još zlata i teških metala u koru.
Iako postoje jaki dokazi da primordijalni helijum i izotopi teškog gvožđa cure iz Zemljinog jezgra, nije bilo jasno koliko teških metala koje nalazimo na površini potiče iz jezgra, a koliko iz svemira.
Povezane vesti
Međutim, postoje metodi da se to istraži: izotopi dragocenog teškog metala zvanog rutenijum. To su varijacije istog elementa sa različitim brojem neutrona.
Izotopi rutenijuma u Zemljinom jezgru malo se razlikuju od rutenijuma na površini. Ta razlika bila je premala da bi se zaista otkrila, ali Mesling i njegove kolege razvili su nove tehnike analize koje su im omogućile da ih razdvoje.
Koristili su ih za proučavanje rutenijuma izvađenog iz vulkanskih stena na Havajskim ostrvima i otkrili značajno veću količinu rutenijuma-100 nego što se može naći u okolnom plaštu. To je izotop rutenijuma koji potiče iz Zemljinog jezgra.
Ovo otkriće sugeriše da svi siderofilni elementi, oni koji su "potonuli" u jezgro kada je Zemlja bila mlada i potpuno rastopljena, cure iz jezgra. To uključuje naravno rutenijum, ali i elemente poput paladijuma, rodijuma, platine – i zlata.
Ti elementi se neće pojavljivati posebno velikom brzinom, niti je moguće jednostavno kopati 2.900 kilometara kako bi došli do zlata. Umesto toga, ovo otkriće otkriva nešto novo o našoj planeti, a možda i o drugim stenovitim planetama.
"Naši nalazi ne samo da pokazuju da Zemljino jezgro nije tako izolovano kao što se ranije pretpostavljalo. Sada možemo i dokazati da ogromne količine pregrejanog materijala plašta – nekoliko stotina kvadriliona metričkih tona stena – potiču sa granice jezgra i plašta i dižu se ka Zemljinoj površini kako bi formirali okeanska ostrva poput Havaja", kaže geohemičar Matijas Vilbold sa Univerziteta u Getingenu.
Komentari (0)