Grenland tone i "beži" ka severozapadu – posledice otapanja leda sve veće
Komentari
17/10/2025
-07:36
Kako klimatske promene sve brže pogađaju Arktik, Grenland se "smanjuje". Naime, novo istraživanje danskog instituta "DTU Space", objavljeno u naučnom časopisu, pokazuje da se ovo dansko područje "uvrće, sabija i rasteže", dok se istovremeno polako pomera ka severozapadu.
Fenomen se dešava zbog tektonskih pomeranja i kretanja zemljine kore, koje izaziva topljenje velikih ledenih pokrivača na površini i smanjenje pritiska na podlogu.
Naučnici navode da ova kretanja dovode do toga da se Grenland horizontalno širi i skuplja, što znači da se neki regioni "rastežu" i postaju veći, dok se drugi "sabijaju", prenosi Euronews.
Istraživač DTU Space i glavni autor studije, Danjal Longfors Berg, kaže da sveukupno gledano, to znači da se Grenland smanjuje - ali da bi se to moglo promeniti u budućnosti zbog "ubrzanog topljenja kojem trenutno svedočimo".
Studija, koja je koristila merenja sa 58 GNSS stanica širom Grenlanda, takođe je pokazala da se celo ostrvo u poslednje dve decenije pomerilo ka severozapadu za oko 2 centimetra godišnje.
Da li su klimatske promene krive?
Naučnici kažu da pritisak opada zbog velike količine leda koja se istopila poslednjih godina, a što je direktna posledica klimatskih promena.
profimedia
Tokom 2024. godine, grenlandski ledeni pokrivač (koji postoji već oko tri miliona godina) izgubio je ukupno 90 gigatona mase.
Povezane vesti
Iako je to najmanji godišnji gubitak leda od 2013. godine, ova godina označava već 28. uzastopnu godinu u kojoj je Grenland izgubio više leda nego što ga je stvorio - što predstavlja ozbiljnu pretnju po ljude i prirodne sisteme širom sveta.
Grenlandski ledeni pokrivač je jedan od najvećih izvora slatke vode na planeti i sadrži dovoljno leda da podigne nivo mora globalno za 7,4 metra.
Prema podacima Kopernikus programa, svaki centimetar rasta nivoa mora izlaže oko šest miliona ljudi širom sveta riziku od obalnih poplava.
Međutim, podloga Grenlanda se takođe menja zbog "ogromnih" količina leda koje su se istopile još od vrhunca poslednjeg ledenog doba pre oko 20.000 godina.
"Led koji se istopio tokom poslednjih decenija gurnuo je Grenland prema spolja i izazvao izdizanje terena, tako da je tokom tog perioda njegova površina zapravo postala veća. Istovremeno, primećujemo kretanje u suprotnom smeru, gde se Grenland podiže i skuplja zbog praistorijskih promena u ledenim masama, povezanih sa krajem poslednjeg ledenog doba", dodaje Berg.
Komentari (0)