Četvrt veka Međunarodne svemirske stanice: Odskočna daska za putovanja u daleki svemir

Međunarodna svemirska stanica (MSS), istraživačka laboratorija u niskoj orbiti Zemlje, ovog novembra obeležava 25 godina postojanja.

U proteklih četvrt veka stanica je ugostila više od 290 ljudi iz 26 zemalja, većinom profesionalnih astronauta, ali i svemirskih turista, pa čak i filmskih reditelja.

Prema podacima američke NASA-e, svemirska laboratorija bila je domaćin za više od 4.000 eksperimenata koje je sprovelo preko 5.000 istraživača iz 110 zemalja.

Ona je i glavno trenažno okruženje za misije u duboki svemir, a astronauti je koriste za pripreme za predstojeće "Artemis" misije, kojima će se ljudi vratiti na površinu Meseca prvi put posle više od 50 godina i, ako sve bude po planu, krenuti dalje ka Marsu.

Povodom 25 godina trajnog prisustva ljudi u svemiru, Euronews se osvrće na istoriju Međunarodne svemirske stanice.

Kako je nastala MSS?

Prema podacima Nacionalne laboratorije Međunarodne svemirske stanice, ideja je potekla iz istog sna koji i danas pokreće svemirske inovacije – živeti u svemiru.

Još pedesetih godina prošlog veka, američka vlada je započela planove za izgradnju modularne orbitalne stanice, namenjene smeštaju posada i dopuni goriva za letelice koje bi putovale do trajne baze na Mesecu.

Tokom šezdesetih godina i SAD i SSSR razvijali su sopstvene koncepte svemirskih stanica.

Do 1984. godine, projekat MSS-a dobio je odobrenje tadašnjeg predsednika Ronalda Regana, budžet je obezbeđen, a u projekat su se kasnije uključili partneri iz Evrope, Kanade i Japana.

Tadašnji direktor NASA-inog "Johnson Space" Centra, Džordž Ebi, izjavio je povodom 20-godišnjice stanice 2020. godine da su Rusi omogućili Amerikancima da gotovo hiljadu dana borave u orbiti na njihovoj stanici "Mir".

Program Šatl-Mir (1994–1998) "pripremio je teren" za MSS i započeo eru međunarodne saradnje i istraživanja u svemiru, navodi NASA.

Kulminacija višedecenijskog planiranja dostignuta je 31. oktobra 2000. kada je troje astronauta iz Sjedinjenih Država i Rusije poletelo je iz Kazahstana u prvu misiju te vrste u istoriji čovečanstva, s ciljem da provedu četiri meseca u orbiti sastavljajući sisteme za životnu podršku i komunikaciju, potrebne za dugotrajan boravak u svemiru.

Uloga Evrope

Evropska svemirska agencija (ESA) priključila se projektu 1988. godine, kada je potpisala memorandum o saradnji s NASA-om.

Tanjug/AP/Roscosmos space corporation

ESA je izgradila dva ključna segmenta stanice, među kojima je laboratorija Columbus, namenjena istraživanjima u oblasti fizike, nauke o materijalima i bioloških nauka. Agencija je takođe razvila nekoliko Automatizovanih transportnih vozila (ATV), teretnih brodova koji su prevozili do sedam tona opreme, naučnih instrumenata i goriva.

Evropa je dala značajan doprinos i u dizajnu i konstrukciji stanice – više od trećine pritisnutih modula potiče od dobavljača iz evropskog bloka.

Konačan rezultat ove međunarodne saradnje, uključujući i doprinos ESA-e, jeste najveći objekat koji je čovečanstvo ikada postavilo u orbitu.

NASA opisuje MSS kao prostor "veći od kuće sa šestosobne kuće", sa dva kupatila, teretanom i prozorom s kojeg se pruža pogled na Zemlju. Stanica ima zapreminu od 1.005 kubnih metara i masu od skoro 420.000 kilograma.

25 godina uspomena

MSS je bio svedok mnogih istorijskih i ličnih trenutaka. Jedan od prvih astronauta koji je sleteo na stanicu, Rus Jurij Maljenčenko, oženio se 2003. godine svojom verenicom Ekaterinom Dmitrijev dok se nalazio 380 kilometara iznad Zemlje.

Godinu dana kasnije, američki astronaut Majk Fink slušao je s MSS-a kako njegova supruga u Teksasu rađa njihovu ćerku Tarali.

Bilo je i tragičnih trenutaka. Amerikanac Danijel Tani je 2007. godine saznao da mu je majka poginula u saobraćajnoj nesreći, a četiri godine kasnije, Skot Keli je iz svemira čuo da je njegova snaja, kongresmenka Gabrijel Gifords, teško ranjena u pucnjavi.

Jedna od najnezaboravnijih misija odigrala se 2024. godine, kada su Buč Vilmor i Suni Vilijams poleteli ka MSS da testiraju Boeing-ovu kapsulu Starliner. Misija je trebalo da traje samo nedelju dana, ali su astronauti ostali više od devet meseci zbog bezbednosnih problema sa kapsulom. NASA je na kraju angažovala SpaceX Ilona Maska da ih bezbedno vrati na Zemlju.

Tanjug/AP/NASA and SpaceX

Prvi turista u svemiru, milijarder iz Kalifornije Denis Tito, posetio je MSS 2001. godine, uprkos protivljenju NASA-e. Rusi su kasnije nastavili da lete s privatnim klijentima, uključujući i filmsku ekipu koja je 2021. godine snimala na stanici.

MSS je i dalje aktivan: u junu 2025. godine dočekao je prve astronaute iz Indije, Poljske i Mađarske posle više decenija, zajedno sa Pegi Vitson, prvom ženom komandantom stanice.

Na stanici su sprovedene hiljade istraživačkih projekata, a zahvaljujući njima, naučnici su razvili sisteme za održavanje života koji će se koristiti u budućim komercijalnim letovima između svemirskih baza u okviru Artemis misija.

U laboratorijama MSS-a uzgajano je više od 50 vrsta biljaka, uključujući povrće, žitarice i mahunarke, a istraživači proučavaju načine da se uzgoj hrane u svemiru održi bez potrebe za stalnim isporukama sa Zemlje.

Astronauti su takođe napravili prve 3D odštampane alate i rezervne delove direktno u orbiti.

Kraj jedne ere

Međunarodna svemirska stanica se polako približava kraju svog životnog veka, a NASA, Roscosmos i partnerske države planiraju da je bezbedno obore na Zemlju 2030. godine.

SAD će MSS zameniti komercijalnim platformama u orbiti, koje će služiti kao baza za buduće misije na Mesec i Mars.

Stanica će biti spuštena bliže Zemlji, a zatim će posebna misija usmeriti njen ulazak u nenaseljeni deo Tihog okeana.

Prema podacima Associated Pressa, NASA plaća kompaniji SpaceX gotovo milijardu dolara da sprovede ovu operaciju početkom 2031. godine. Kapsula velikog kapaciteta biće lansirana kako bi se spojila sa stanicom i odvela je do planirane tačke pada.

Evropska svemirska agencija najavila je da će nastaviti aktivnosti u niskoj Zemljinoj orbiti kroz program Terrae Novae, koji šalje robote kao prethodnicu ljudskim misijama na Mesec i Mars.

ESA takođe planira da sklopi nove komercijalne ugovore za opremu i istraživanja kako bi evropskim naučnicima omogućila dalji rad u svemiru.