Betelgez, supergigantska zvezda puna misterija: Nova posmatranja otkrivaju ključnu tajnu
Komentari
21/01/2026
-18:29
Astronomi već decenijama pokušavaju da otkriju da li se u neposrednoj blizini crvene supergigantske zvezde Betelgez nalazi skrivena pratilja. Sada su došli do novog, snažnog dokaza: uočena je gusta gasna brazda, nalik tragu koji brod ostavlja u vodi, kako se kreće kroz gornje slojeve Betelgezove atmosfere. Naučnici veruju da je taj trag stvorila nevidljiva prateća zvezda.
Betelgez, čiji se crvenkasti sjaj jasno vidi u sazvežđu Oriona, nalazi se oko 650 svetlosnih godina od Zemlje. Toliko je velika da bi u nju moglo stati više od 400 miliona Sunca, a upravo zbog svoje blizine i sjaja predstavlja jednu od najviše proučavanih džinovskih zvezda.
Jedna od njenih najvećih zagonetki je zašto joj se sjaj menja u ciklusima od oko šest godina. Naučnici sumnjaju da je uzrok tome nevidljiva pratilja, nezvanično nazvana "Betelbadi", kojoj je predloženo ime Sivara (Siwarha), što na arapskom znači "njena narukvica".
Nova posmatranja, prikupljana tokom poslednjih osam godina, po prvi put su pokazala direktan efekat te pratilje na Betelgez. Primećen je gust trag gasa koji se kreće kroz spoljašnju atmosferu zvezde, tačno u regionu gde Sivara kruži.
Joel Vaughan/ MEGA / The Mega Agency / Profimedia
"To je pomalo kao brod koji se kreće kroz vodu. Prateća zvezda stvara talasni efekat u Betelgezovoj atmosferi koji možemo da vidimo u podacima", rekla je Andrea Dupri iz Harvard–Smithsonian centra za astrofiziku, vodeća autorka studije prihvaćene za objavljivanje u časopisu Astrophysical Journal.
Astronomi veruju da Sivara obiđe Betelgez jednom u šest godina, što se poklapa sa periodičnim promenama u sjaju veće zvezde. Trag gasa primećen je neposredno nakon što je Sivara, iz perspektive Zemlje, prošla ispred Betelgeza.
Betelgez ima oko 15 puta veću masu od Sunca i prečnik koji je čak 1.400 puta veći. Njena atmosfera je toliko rasprostranjena da se prostire daleko izvan zamišljene "površine" zvezde, zbog čega mala pratilja bukvalno "probija" kroz gusti gas.
Povezane vesti
"Ako biste Betelgez smestili u centar Sunčevog sistema, njegova površina bi dopirala do Jupiterove orbite", objasnila je Dupri.
Tim naučnika je koristio podatke sa svemirskog teleskopa Habl, kao i sa više zemaljskih opservatorija, prateći promene u brzini i smeru kretanja gasova u spoljašnjim slojevima atmosfere. Ti poremećaji, kako navode, predstavljaju jasan potpis prolaska prateće zvezde.
SWNS / SWNS / Profimedia
"Sivara 'uzburkava' proširenu atmosferu Betelgeza dok kruži, ostavljajući za sobom brazdu koja utiče na ono što mi vidimo sa Zemlje", rekao je koautor studije Morgan Maklaud, prenosi CNN.
Ovi nalazi dodatno podržavaju ranija istraživanja koja su ukazivala na postojanje pratilje, i pomažu da se razjasne dugogodišnje nedoumice oko Betelgezovih promena u sjaju. Pored šestogodišnjeg ciklusa, zvezda pokazuje i kraći, oko 416 dana, što je tipično za crvene supergigante.
Praćenje Betelgeza ima širi značaj jer može pomoći astronomima da bolje razumeju i druge udaljene džinovske zvezde. Posebnu pažnju privukao je događaj iz perioda 2019–2020, poznat kao "Veliko tamnjenje", kada je Betelgez naglo potamnela, što je u jednom trenutku podstaklo spekulacije o mogućoj skoroj supernovi. Kasnije je utvrđeno da je uzrok izbacivanje velike količine prašine.
Naučnici sada veruju da prisustvo Sivare igra ključnu ulogu u dugoročnim promenama sjaja.
"Pronalaženje ovog traga znači da sada možemo bolje da razumemo kako se ovakve zvezde razvijaju, kako gube materijal i kako na kraju eksplodiraju kao supernove", rekla je Dupri.
Povezane vesti
Sudbina same Sivare ostaje neizvesna. Prema procenama, gravitacione sile je polako privlače ka Betelgezu, što bi moglo dovesti do njihovog spajanja u narednih oko 9.000 godina.
"Moguće je da se zvezde spoje čak i pre nego što Betelgez eksplodira kao supernova", rekao je Maklaud.
Astronomi očekuju da će Sivara ponovo postati povoljno pozicionirana za posmatranje 2027. godine, a cilj im je da je po prvi put direktno uoče.
"Videti pratilju bio bi konačan dokaz njenog postojanja", poručuju istraživači.
Komentari (0)