Taoci zavisnosti od nafte: Kada će čovečanstvo uspeti da se oslobodi fosilnih goriva
Komentari
21/03/2026
-18:41
Dok cela planeta pomno prati dešavanja na Bliskom istoku i rast cena goriva usled prekida isporuka sirove nafte kroz ključnu pomorsku rutu Ormuski moreuz, postaje očigledno koliko je čovečanstvo i dalje zavisno od "crnog zlata".
Pa ipak, mada je danas teško zamisliti svet u kom je eksploatacija nafte relikt prošlosti, takvo vreme će jednom ipak doći.
Već smo veliki deo kućne potrošnje energije preusmerili sa nafte na druge izvore. Kako klimatske promene pojačavaju pritisak da se ta tranzicija ubrza, razvijaju se nove tehnologije koje će svetu omogućiti da sve brže napusti zavisnost od nafte, piše Live Science.
U pojedinim industrijama - poput pomorskog transporta i proizvodnje plastike - ostaci davno uginulih organizama još nisu našli adekvatnu zamenu, ali je i to pitanje trenutka.
Tanjug/AP/Michael Probst
"Industrija lova na kitove je veoma dobra analogija", kaže Dejvid Mekdonald, profesor naftne geologije na Univerzitetu u Aberdinu. "Na vrhuncu moći, bila je ogromna, ali je tokom decenija, kaže, usledio neumitan pad".
I zaista, krvavi proces koji je podrazumevao skidanje slojeva sala sa veličanstvenih stvorenja, a zatim njegovo kuvanje i ceđenje, gotovo je istrebio plave, grbave i severnoatlantske kitove.
Ulje, poznato i kao tran, koristilo se za sve - od uljanih lampi do industrijskih maziva.
Povezane vesti
Pa ipak, kada su pronađeni drugi, isplativiji materijali, lov na kitove gotovo u potpunosti zabranjen, a populacije najvećih morskih sisara donekle su se oporavile.
Slična velika promena očekuje se i u svetu nafte - iako je i dalje veoma neizvesno kada i kako će se ta tranzicija odigrati.
Poreklo nafte
Ljudi koriste naftu već hiljadama godina. Pre oko 40.000 godina ljudi na području današnje Sirije koristili su bitumen, nusproizvod sirove nafte, da pričvrste drške za svoje alate. Oko 5.000 godina kasnije stanovnici Mesopotamije su istu lepljivu supstancu koristili za hidroizolaciju svojih čamaca. Vavilonci su je koristili u izgradnji čuvenih Semiramidinih visećih vrtova, a Egipćani za balzamovanje mumija.
U Kini su sirovu naftu i gas koristili za grejanje i osvetljenje već oko 500. godine pre nove ere. Do 4. veka nove ere već su bušili izvore i transportovali resurse kroz cevi od bambusa.
Međutim, tek 1859. godine, kada je Edvin Drejk pronašao naftu u Pensilvaniji, počela je masovna eksploatacija. Koristeći tehniku bušenja sličnu onoj koja se u Kini koristila više od 1.500 godina ranije, Drejk je pogodio rezervoar na dubini od 21 metra i tako je rođena američka naftna industrija.
HAGLEY MUSEUM AND ARCHIVE / Sciencephoto / Profimedia
Sirova nafta, sastavljena od jednostavnih lanaca ugljenika i vodonika, nastaje od ostataka biljaka i životinja koje su potonule na dno močvara, jezera i okeana. Tokom miliona godina prekrili su ih slojevi peska i stena, a visoka temperatura i pritisak pretvorili su te ostatke u naftu i prirodni gas. Oni su potom zarobljeni u podzemnim rezervoarima - neki blizu površine, drugi hiljadama metara duboko - pri čemu gas leži iznad "jezera" nafte.
U poslednjih 165 godina sirova nafta je promenila gotovo svaki aspekt ljudskog društva.
Povezane vesti
Kada bi nafta nestala preko noći, globalna trgovina bi se raspala jer bi brodski i avionski saobraćaj stali. Bez nafte za industrijsku poljoprivredu i ambalažu koja čuva hranu, bezbednost snabdevanja hranom bila bi ozbiljno ugrožena. Zdravstveni sistemi bi nazadovali generacijama bez sterilne opreme za bolnice. Čak bi i projekti obnovljive energije bili zaustavljeni bez komponenti potrebnih za proizvodnju solarnih panela i vetroturbina.
Budućnost saobraćaja
Naravno, prelazak sa nafte na druge izvore energije neće biti tako nagao.
Već smo u velikoj meri prestali da koristimo naftu za proizvodnju električne energije, a izveštaj Međunarodne agencije za energiju objavljen prošlog oktobra procenjuje da će globalna potražnja za naftom dostići vrhunac tokom ove decenije, posle čega će doći do pada.
Tanjug/AP/Yuki Iwamura
Povezane vesti
Uspon električnih vozila doneće sledeći veliki pad potrošnje nafte. Trenutno drumski saobraćaj troši skoro 50 posto svetske sirove nafte, prema podacima Međunarodne agencije za energiju. Međutim, taj udeo će u narednim decenijama naglo opasti. Procene govore da će električni automobili do 2030. činiti više od dve trećine globalnog tržišta novih vozila.
U narednih 50 godina veliki deo potrošnje nafte povezane sa automobilima mogao bi da nestane.
Tanjug/AP/Erin Hooley
Avijacija takođe u velikoj meri zavisi od nafte. Avioni traju decenijama i koštaju desetine ili stotine miliona dolara. Ipak, tehnologija napreduje brzo. Novi avioni troše znatno manje goriva nego oni od pre 40 godina, a industrija ima cilj da do 2050. dostigne neto nulte emisije.
Ključnu ulogu imaće održiva avionska goriva (SAF). Ova biogoriva proizvode se od otpada, biomase, korišćenog ulja za kuvanje i životinjskih masti. Mogu se mešati sa tradicionalnim avionskim gorivom do 50 posto i koristiti u postojećim motorima.
Kompanija Boeing planira da svi njeni komercijalni avioni do 2030. mogu da lete na ova goriva, a do 2050. ona bi mogla da čine između 30 i 45 procenata goriva u avijaciji.
Tvrd orah: brodski transport
Pomorski transport predstavlja mnogo veći izazov. Brodovi rade na naftu. Kao i avioni, izuzetno su skupi i traju decenijama, pa ih je teško brzo zameniti. Oko 90 posto svetske trgovine odvija se morem, a više od 105.000 trgovačkih brodova danas plovi okeanima i troši oko pet procenata globalne nafte.
Tanjug/AP/Rafiq Maqbool
Bez brodova koji prevoze robu širom sveta, "polovina sveta bi gladovala, a druga bi se smrzavala", navodi Međunarodna komora za brodarstvo.
Vodonik se često pominje kao alternativa. Brodovi bi mogli da koriste gorivne ćelije na vodonik, ali taj pristup ima brojne probleme: gorivo mora da se skladišti na ekstremno niskim temperaturama, ima malu energetsku gustinu i veoma je eksplozivno.
Prvi trajekti i manji brodovi na vodonik tek se testiraju, dok su veliki teretni brodovi na vodonik još u fazi projektovanja.
Profesor Džej Apt sa Univerziteta Karnegi Melon smatra da će pomorski transport još decenijama ostati veliki potrošač nafte.
"Ako bih morao da gledam u mutnu kristalnu kuglu, rekao bih da će dugolinijski pomorski transport i dalje biti veliki korisnik nafte i za sto godina", rekao je.
Plastika - skriveni problem
Plastika za jednokratnu upotrebu preplavljuje planetu u sve većim količinama. Potrebne su stotine godina da se razgradi, a potom prelazi u mikroplastiku koja zagađuje okeane, vrhove planina i čak naša tela.
"Upotreba plastike je na mnogo načina opasniji deo naftne industrije od samog sagorevanja ugljovodonika", kaže Mekdonald.
Sintetička plastika proizvodi se iz nafte i izuzetno je jeftina.
Unsplash/runda choo
Danas oko 12 posto svetske nafte odlazi u petrohemijsku industriju koja proizvodi plastiku, đubriva, odeću, medicinsku opremu, deterdžente i gume.
Prema procenama OECD-a, ako se trenutne politike ne promene, globalna potrošnja plastike mogla bi da se utrostruči do 2060.
U zdravstvu je plastiku posebno teško zameniti: špricevi, infuzione kese, kateteri, rukavice i mnogi drugi medicinski proizvodi zavise od nje. Plastika je jeftina, izdržljiva, prilagodljiva - i sterilna, što pomaže u sprečavanju infekcija.
Početak kraja nafte
"Naftna industrija neće propasti zato što ćemo ostati bez nafte - ima je još mnogo", kaže Mekdonald.
Ali u jednom trenutku čista energija postaće toliko jeftina da se bušenje nafte više neće isplatiti.
Prvo će nestati takozvano "divlje" istražno bušenje u područjima gde nije dokazano da postoje rezerve. Takva istraživanja su izuzetno rizična i skupa. Čak i bušenje u već poznatim poljima košta desetine ili stotine miliona dolara.
Naftne kompanije ulažu ogroman novac pre nego što uopšte počnu da ostvaruju profit.
Ipak, naftne bušotine u Saudijskoj Arabiji verovatno će raditi još decenijama, dok će proizvodnja u SAD ostati visoka barem do 2050.
Neki istraživači procenjuju da bi globalna potrošnja nafte mogla da padne za 95 procenata do 2065. godine, pri čemu bi avijacija i pomorski transport ostali poslednja velika uporišta.
Drugi predviđaju sporiji pad, ali pritisak da se smanje emisije ugljenika znači da će nafta jednog dana postati samo kratka epizoda u istoriji čovečanstva. Poput industrijskog lova na kitove, naša zavisnost od nje postepeno će nestati, dok će u manjoj upotrebi ostati u specifičnim manjim industrijama.
Za 50 do 100 godina naftne platforme i bušotine u SAD možda će ličiti na napuštene rudnike i "gradove duhova" iz vremena zlatne groznice - turističke atrakcije koje svedoče o izgubljenom načinu života i ekonomiji koja je stvar prošlosti, zaključuje Live Science.
Komentari (0)