Nauka

Uspeh naučnika NASA: Sonda Džuno omogućila prvi 3D prikaz atmosfere Jupitera

Komentari

Autor: Aleksandar Todorović

01/11/2021

-

23:05

Uspeh naučnika NASA: Sonda Džuno omogućila prvi 3D prikaz atmosfere Jupitera
Jupiter - Copyright Tanjug/AP/NASA/JPL-Caltech/SwRI/MSSS;Kevin M. Gill;Gemini Observatory

veličina teksta

Aa Aa

Nova saznanja do kojih je NASA došla uz pomoć sonde koja orbitira oko Jupitera omogućila su noviju i potpuniju sliku planetine atmosfere kao i procesa koji se događaju ispod njenih oblaka. 
"Ranije nas je Džuno iznenadio saznanjima da postoji više fenomena koji se dešavaju u njegovoj atmosferi", objašnjava Skot Bolton, vodeći autor naučnog rada objavljenog o Jupiteru.

On je naveo da su sada počeli da sastavljaju brojne sakupljene podatke i da su prvi put došli do saznanja koja su im omogućila da naprave 3D format kako Jupiterova predivna i surova atmosfera funkcioniše, prenosi NASA.

"Najnoviji podaci koje je sakupila sonda Džuno doneli su nam obilje informacija o ovoj veoma zanimljivoj planeti" istakao je Lori Glejz, direktor za Planetarnu nauku u Američkoj svemirskoj agenciji.

Džuno je ušao u orbitu Jupitera pre pet godina. Dosad je obavio 37 orbitalnih letova  i svaki put je uz pomoć specijalnih instrumenta sakupljao vredne podatke.

Instrument, radiotalasni radiometar kojim je opremljen Džuno, omogućio je naučnicima da zavire ispod oblaka Jupitera i da prikupe podatke o strukturi mnogobrojnih vorteksa (vrtložnih oluja) kojima obiluje planeta. Najpoznatija od ovih oluja je anticiklon poznatiji kao Velika crvena tačka (ili Grimizni vorteks), veličine tri Zemlje, koja hara Jupiterom više od 300 godina. Grimizni vorteks intrigira naučnike od njegovog otkrića pre gotovo dva veka. 

Najnoviji rezultati pokazali su da su cikloni topliji na vrhu, sa manjom atmosferskom gustinom, dok se hladniji nalaze pri dnu atmosfere, i gušća im je struktura.  Anticikloni, koji se rotiraju u suprotnom pravcu, hladniji su pri vrhu, ali topliji na dnu. 

Oluje znatno veće nego što se mislilo pre

Ova otkrića pokazala su da su ove oluje mnogo veće nego što smo očekivali, neke se prostiru na površini i do 100 kilometara ispod vrhova oblaka, dok se druge, među kojima je i Velika crvena tačka, protežu i na 250 kilometara. To pokazuje da se vrtlozi prostiru na područja koja su izvan dela gde se voda kondenzuje i nastaju oblaci, u delu gde sunčeva svetlost zagreva atmosferu. 

Veličina Velike crvene tačke nagoveštava da koncentracija atmosferske mase unutar oluje eventualno može da se detektuje instrumentima koji proučavaju gravitaciono polje Jupitera. 
Dok je Džuno putovao nisko nad oblacima Jupitera brzinom od oko 209.000 kilometara na sat, naučnici su bili u mogućnosti da precizno izmere promene brzine oluje koristeći specijalnu antenu za praćenje (Deep Space Network tracking antenna) koja radi sa udaljenosti od 650 miliona kilometara od Jupitera. Podaci do kojih su došli pomogli su da se ogranici dubina Velike crvene tačke na oko 500 kilometara ispod vrhova oblaka. 

Pixabay

 

Osim po ciklonima i anticiklonima, Jupiter je poznat i po prepoznatljivim pojasevima i zonama – belim i crvenkastim grupama oblaka koji okružuju planetu. Jaki istočni i zapadni vetrovi pomeraju se u suprotnim pravcima i odvajaju oblake.  

Džuno 2016. godine ušao u orbitu Jupitera

Sonda "Džuno" ušla je u orbitu Jupitera 2016. godine, u sklopu misije za istraživanje porekla Sunčevog sistema. Letelica vredna 1.1 milijardi dolara, lansirana je 2011. iz Kejp Kanaverala na Floridi. 

Letelica je putovala brzinom od 209.200 kilometara na sat a onda je usporila motore dovoljno da bi ušla u orbitu Jupitera. Time je počeo glavni deo misije, tokom koje se naučnici nadaju da će otkriti više o tome koliko vode ima na Jupiteru, kao i sastav njegovog jezgra, kako bi došli do podatka kako se ta planeta formirala pre više milijardi godina.

 

 

Plinoviti Jupiter najveća je planeta Sunčevog sistema, a oko njega kruži 67 prirodnih satelita. Letelica dubinski analizira tu džinovsku planetu. Zbog radioaktivnog zračenja koje je okružuje, elektronika letelice bila bi spržena, zato Džuno ima titanijumsku komoru u kojoj se nalazi sva elektronika gde je potpuno bezbedna. 

Naučnici se nadaju da će tokom misije dobiti dovoljno podataka  kako bi mogli da načine mapu gravitacionih i magnetnih polja Jupitera kako bi se detaljnije utvrdila njegova unutrašnja struktura. 

Preporuka za vas

Komentari (0)

Magazin