"Armagedon" više nije naučna fantastika: Kineski naučnici otkrili najefikasniji način da se Zemlja spasi od asteroida

Kada je naučnofantastični film "Armagedon" premijerno prikazan u bioskopima 1998. godine, deo naučne zajednice reagovao je na scenario u kojem čovečanstvo izbegava Sudnji dan - asteroid koji preti Zemlji, tako što ga sa nuklearnim oružjem raznese iznutra.

Ovo je, otprilike, bio zaplet. Međutim, skoro tri decenije kasnije, sve deluje mnogo verovatnije, a čovečanstvo je od tada više puta bilo u stanju pripravnosti zbog asteroida koji su se kretali ka našoj planeti.

Suočeni sa ovom pretnjom, kineski stručnjaci su, uz pomoć simulacija, zaključili da ova "luda" i naučnofantastična ideja možda ima dosta elemenata realizma.

Njihov zaključak, objavljen u časopisu "Space: Science & Technology", jeste da nuklearna detonacija bombe zakopane duboko u asteroidu nije samo moguća, već predstavlja i najefikasniji oblik planetarne odbrane. Jedina razlika u odnosu na holivudsku verziju je ta što bi ovu misiju izvršavale besposadne letelice, a ne Brus Vilis i njegov tim naftaša.

TOUCHSTONE PICTURES / Entertainment Pictures / Profimedia

Koristeći kompjuterske simulacije, istraživači su otkrili da bi se asteroid prečnika 50 metara mogao potpuno uništiti bombom od 300 kilotona. To je približno 20 puta jače od "Little Boy" atomske bombe, koja je eksplodirala iznad Hirošime tokom Drugog svetskog rata.

Slanje još veće bombe od tri megatona – 200 puta jače od "Little Boy", moglo bi da razbije asteroid prečnika 100 metara u bezopasne komade. Čak i asteroid "ubica gradova", širok 0,6 milja (jedan kilometar), mogao bi da se bezbedno skrene sa svoje smrtonosne putanje korišćenjem eksplozije takvog intenziteta, pozicionirane na pravom mestu.

Trenutno, naučnicima nije poznato da bilo koja velika svemirska stena preti da udari u Zemlju. Međutim, stručnjaci su zabrinuti da ćemo uskoro otkriti neku koja je na putanji sudara sa planetom.

Od kada su naučnici ozbiljnije počeli da prate asteroide devedesetih godina, astronomi su zabeležili preko 40.000 "objekata blizu Zemlje" koji bi u budućnosti mogli da se približe planeti. Od toga, Planetary Society procenjuje da je 266 dovoljno veliko da uništi grad i da su prošli, ili će proći, bliže Zemlji nego Mesec.

Dva koraka do sigurnosti

Naučnici su ranije smatrali da bi se ogromne nuklearne eksplozije mogle koristiti za skretanje nadolazećih svemirskih stena sa kursa ili za njihovo potpuno uništenje. Ali veliki problem je uvek bio taj što bi se većina energije eksplozije jednostavno raspršila u svemir, umesto da deluje na asteroid.

Da bi prevazišli ovaj problem, bez ručnog kopanja rupe u asteroidu, istraživači predlažu iznenađujuće jednostavnu dvostepenu proceduru:

Prvo, svemirska letelica od teškog metala, takozvani "penetrator", udari u stranu asteroida što je brže moguće. Udar bi stvorio krater na površini stene. U taj krater bi druga letelica pažljivo spustila nuklearno oružje.

U poređenju sa jednostavnim sudarom nuklearne rakete sa stranom nadolazećeg asteroida, istraživači kažu da ova tehnika ima dve velike prednosti. Prvo, svemirske agencije mogu tačno da izaberu gde će se dogoditi eksplozija, umesto da se udar desi na slučajnom mestu. Drugo, istraživači ističu da je to mnogo lakše nego pokušavati da se dizajnira nuklearno oružje koje može da preživi udar brzinom od 20 km/s ili da eksplodira milisekunde pre sudara.

Međutim, najveća prednost je ta što eksplozija oružja unutar kratera masovno povećava potisak koji će eksplozija dati asteroidu.

Za asteroid širok jedan kilometar, eksplozija bombe od tri megatona pet metara ispod površine promenila bi njegovu brzinu za približno 0,2 milje na sat. Eksplozija iste bombe 20 metara ispod površine promenila bi brzinu asteroida za više od 0,67 milja na sat.

Ovo možda ne zvuči mnogo, ali ovaj potisak je više nego dovoljan da pošalje asteroid na bezbednu novu putanju dok putuje milionima milja kroz svemir.

Poređenja radi, jedini test planetarne odbrane u stvarnom svetu do sada je bila NASA-ina misija DART (Double Asteroid Redirection Test) 2022. godine.

JAXA- Japan Aerosapce Exploration Agency / Ferrari / Profimedia

Taj test je namerno srušio svemirsku letelicu na asteroid Dimorfos, širok 160 metara, menjajući mu brzinu za 2,7 milimetara u sekundi. Iako je to smatrano dovoljno velikom promenom da se dokaže da bi Zemlja mogla biti spasena od nadolazećeg asteroida, to je 110 puta manja promena u odnosu na udar zakopane nuklearne bombe.

Ovo je zaista značajna razlika, jer što se asteroid jače može skrenuti, to je manje vremena upozorenja potrebno naučnicima da ga sklone sa putanje Zemlje.

Sa promenom brzine dvostruko većom od one u misiji DART (0,5 centimetara u sekundi), naučnici bi morali da udare asteroid skoro četiri i po godine ranije. Međutim, ako bi se ta promena mogla povećati na 2,2 milje na sat, sistemima planetarne odbrane bilo bi potrebno samo 60 dana upozorenja da udare nadolazeći asteroid.

Za slučajeve gde je vreme kratko, istraživači tvrde da je dvostepena nuklearna metoda jedini praktičan način za zaštitu Zemlje.