Pronađeni mogući tragovi drevnog života na Marsu: Naučnici sve bliže velikom odgovoru
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Da li je na Marsu nekada postojao život? Odgovor bi mogao biti bliži nego što mislimo. Nova istraživanja zasnovana na nalazima NASA-inog rovera Perseverance ukazuju na moguće tragove drevnog mikrobiološkog života na Crvenoj planeti.
Mars se dugo smatrao negostoljubivim svetom, neprikladnim za život – iako je to planeta u Sunčevom sistemu koja je po mnogim karakteristikama najsličnija Zemlji.
Nova istraživanja, predstavljena na svemirskoj konferenciji COSPAR u Firenci i zasnovana na najnovijim nalazima NASA-inog rovera Perseverance, ukazuju da je Mars u prošlosti možda imao uslove pogodne za život.
To je jedno od najvećih otvorenih pitanja savremene astronomije, a upravo je bilo u centru pažnje konferencije COSPAR, vodećeg svetskog skupa posvećenog istraživanju svemira, koji organizuju Italijanski nacionalni institut za astrofiziku (INAF) i koji se trenutno održava u Firenci.
"Kombinacija više dokaza, poput otkrića minerala koje je NASA-in rover Perseverance pronašao, a koji se na Zemlji stvaraju delovanjem mikroorganizama, kao i složenih organskih materija, povećava verovatnoću da je Mars možda bio nastanjen, bar u prošlosti“, rekla je za agenciju ANSA Tereza Fornaro, istraživačica Opservatorije INAF Arketeri i profesorka astrobiologije u Firenci, koja sarađuje na misiji Perseverance.
Fornaro navodi da bi eventualni život na Marsu najverovatnije bio u obliku mikroorganizama koji su živeli ispod površine, zaštićeni od snažnog zračenja koje pogađa planetu, koristeći energiju iz samih stena.
Tanjug/CNSA via AP
"Do sada smo prikupili samo posredne dokaze. Organska materija koju smo pronašli, na primer, ima veoma izmenjenu strukturu, pa je teško utvrditi njeno poreklo. Konačan odgovor dobićemo tek kada budemo mogli da analiziramo uzorke na Zemlji", rekla je ona.
Povezane vesti
Na Crvenoj planeti: misije ExoMars i Mars 2020
Zbog toga bi rezultati budućih misija ka Crvenoj planeti mogli biti od posebnog značaja. Među najvažnijima je ExoMars, misija Evropske svemirske agencije (ESA), čiji je ključni deo rover Rosalind Franklin. Lansiranje je planirano za 2028. godinu, dok se dolazak na površinu Marsa očekuje 2030.
Tanjug/AP/NASA
Misija je već započeta: prva sonda, Trace Gas Orbiter, poslata je 2016. godine kako bi proučavala atmosferu Marsa. Sam rover trebalo bi da bude lansiran 2028. godine, sa ciljem da prikupi direktne dokaze i odgovori na jedno od najvažnijih pitanja – da li je život ikada postojao na Marsu?
"Do sada su roveri mogli da istražuju samo površinu. Rosalind Franklin moći će da buši do dubine od dva metra ispod tla i nosiće najnaprednije instrumente koji su ikada poslati na Mars", rekla je Fornaro, ističući značaj ove misije.
U međuvremenu, NASA-in rover Perseverance, koji je 2021. godine počeo istraživanje površine Marsa u potrazi za tragovima drevnog organskog života, i dalje je aktivan.
Misija Mars 2020 prvobitno je bila planirana da traje jednu marsovsku godinu – oko 687 zemaljskih dana – ali je produžena na neodređeno vreme. Rover i dalje funkcioniše, a njegovo kontinuirano prikupljanje uzoraka stena i regolita nastavlja da doprinosi velikim otkrićima u svemirskim istraživanjima.
Uzorak prikupljen tokom leta 2024. godine – isti onaj na koji se pozvala Fornaro – sadržao je potencijalne biološke tragove.
Iako je za njihovu potvrdu potrebna dodatna analiza, administrator NASA-e Šon Dafi opisao je ovo otkriće kao "trenutak kada smo se više nego ikada približili životu na Marsu".
Povezane vesti
Komentari (0)