Kad se imuni sistem "zbuni": Iznenađujući okidači zbog kojih ljudi u bilo kom periodu života mogu da razviju alergiju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Često razmišljamo o alergijama kao o posledici loše sreće iz detinjstva, ili čak perioda pre rođenja. Međutim, svaka osoba, u bilo kom trenutku svog života, može razviti novu alergiju, kažu stručnjaci.
Takvi problemi deluju kao da su se pojavili niotkuda. Međutim, kako istraživači saznaju sve više, otkrivaju niz neobičnih i iznenađujućih načina na koje ljudi mogu da "dobiju" nove alergije - od ujeda krpelja do hormonskih promena.
Kovid kao prekidač koji uključuje alergije
Neki ljudi se rađaju sa naslednom predispozicijom za alergije. Međutim, nije sve u genetici, pa se kod mnogo ljudi mogu javiti okidači koji aktiviraju alergiju u bilo kom periodu života.
Jedan od takvih "prekidača" jeste kovid-19, koji može ostaviti trag na imunom sistemu u vidu novih alergija.
Studija iz 2026. godine pokazala je da je preležani kovid-19 povezan sa značajno većim rizikom od razvoja alergijskog rinitisa, poznatijeg kao polenska kijavica, kao i astme, piše BBC.
Kada imuni sistem izmakne kontroli
Tokom infekcije kovidom-19 imuni sistem može da reaguje preterano burno.
"Infekcija je povećavala rizik, a vakcinacija ga smanjivala", objašnjava Filip Kurman, koautor studije i dermatolog na Karolinska institutu u Švedskoj.
Povezane vesti
Kako navodi, tokom kovida dolazi do pojačanih zapaljenskih procesa u organizmu, uključujući i one za koje se zna da su povezani sa alergijskim oboljenjima.
I respiratorni sincicijalni virus (RSV), česta dečja infekcija, kao i rinovirus, uzročnik prehlade, izgleda mogu da izazovu slične posledice, makar kod dece, pokazuju ranija istraživanja.
Prema rečima Ruči Gupte, direktorke Centra za istraživanje astme i alergija na hranu pri Univerzitetu Nortvestern u Ilinoisu, razvoj alergija nakon ovih bolesti ponekad predstavlja svojevrsnu kolateralnu štetu organizma.
"Ako vaše telo naiđe na određenu vrstu hrane ili alergen iz okoline dok je imuni sistem već preopterećen borbom protiv virusa, imuni sistem reaguje kao da kaže: 'Dobro, a šta je sad ovo? Uklonite sve'", objašnjava ona.
Uobičajeni virusi mogu doprineti razvoju alergija i kod dece i kod odraslih.
Zbunjen imuni sistem
Ironično, slične neželjene posledice mogu imati i lekovi koji se koriste za lečenje nekih uobičajenih bolesti.
Na primer, upotreba antibiotika povezuje se sa povećanim rizikom od razvoja alergija kasnije.
Povezane vesti
Gupta, koja proučava faktore koji mogu pokrenuti alergije, kaže da je moguće objašnjenje to što antibiotici remete osetljivu ravnotežu crevnog mikrobioma, ogromne zajednice bakterija koje žive u ljudskom digestivnom traktu.
sasirin pamai / Panthermedia / Profimedia
Naučnici još mnogo toga moraju da otkriju o crevnom mikrobiomu. Ipak, čini se da on igra ulogu u brojnim aspektima zdravlja, uključujući funkcionisanje imunog sistema.
Njegovo narušavanje, smatra Gupta, može dovesti do "zbunjenosti imunog sistema", zbog koje organizam bezazlene supstance počinje da prepoznaje kao pretnju koju treba neutralisati.
Trudnoća i menopauza menjaju pravila igre
Trudnoća predstavlja još jednu veliku promenu za imuni sistem, a može imati neočekivane posledice po alergije, kaže Keli Kolas, alergološkinja sa Univerziteta Vašington koja se bavi lečenjem alergija tokom trudnoće.
Prema njenim rečima, kod otprilike trećine žena koje već imaju alergije na faktore iz okoline simptomi se pogoršavaju nakon začeća.
Postoji i pojava poznata kao "trudnički rinitis", kada trudnica koja nikada ranije nije imala alergije razvije tipične simptome poput kijanja, zapušenog nosa i curenja nosa.
Međutim, to verovatno nije prava alergija, već privremeno stanje koje izaziva simptome nalik alergiji, objašnjava Kolas.
Jedna od ključnih razlika jeste to što simptomi uglavnom nestaju nakon porođaja, umesto da ostanu trajno prisutni.
Zašto se to događa nije sasvim jasno, ali izgleda da je povezano sa hormonskim promenama. Poznato je da ženski polni hormoni estrogen i progesteron utiču na funkcionisanje imunog sistema.
Istraživanja takođe sugerišu da neke žene mogu razviti nove alergije nakon ulaska u menopauzu, još jednog perioda velikih hormonskih promena.
"Ovi hormoni mogu da urade gotovo bilo šta", kaže Kolas.
Krpelj zbog kog možete postati alergični na meso
Ujed krpelja vrste Amblyomma americanum, paukolikog zglavkara poreklom iz Severne Amerike koji se širi na nova područja zbog zagrevanja klime, predstavlja još jedan neobičan okidač alergija.
Unsplash
Konkretno, može izazvati alergiju na crveno meso.
To je otkrio dr Tomas Plats Mils, profesor medicine i mikrobiologije na Univerzitetu Virdžinija, sa svojim timom, nakon što je i sam razvio alergiju posle višestrukih ujeda krpelja.
Naime, krpelji u svojoj pljuvački mogu nositi molekul šećera nazvan alfa-gal, koji prirodno proizvodi većina sisara, uključujući i one čije meso jedemo.
Ljudi su, međutim, kako objašnjava Plats-Mils, "izgubili sposobnost da ga proizvode pre oko 10 miliona godina".
Zbog toga, kada osoba bude izložena alfa-galu preko ujeda krpelja, imuni sistem može taj molekul da prepozna kao pretnju.
"Sve vrste koje ne pripadaju redu primata postaju vaši neprijatelji", slikovito kaže Plats-Mils.
Kada takva osoba ponovo dođe u kontakt sa alfa-galom, na primer dok jede sočan hamburger, mogu se javiti simptomi alergije poput koprivnjače, otoka i gastrointestinalnih tegoba.
Dijagnoze sindroma alfa-gal poslednjih godina naglo rastu u SAD kako se krpelji vrste Amblyomma americanum šire izvan svog prvobitnog staništa na jugoistoku zemlje.
Prema državnim podacima, od 2017. do 2022. godine dijagnozu je dobilo više od 90.000 ljudi.
Može li se izlečiti iznenadna alergija?
Dok trudnički rinitis uglavnom prolazi nakon porođaja, mnogi ljudi koji razviju iznenadne alergije nemaju toliko sreće.
Bez obzira na to da li se alergija pojavila nakon bolesti, ujeda krpelja ili naizgled bez ikakvog razloga, ona može ostati trajna.
Bilo da ste alergični na polen ili kikiriki, prašinu ili pse, osnovni mehanizam je isti.
Alergija nastaje kada organizam na bezazlenu supstancu reaguje kao na opasnog stranog napadača i počne da proizvodi antitela, vrstu proteina imunog sistema.
Posledica su simptomi poput curenja nosa i svraba očiju, a u težim slučajevima i po život opasna anafilaksija.
"Vaš imuni sistem prepoznao je određenu supstancu kao nešto loše i stvorio antitela protiv nje", objašnjava Gupta.
"Sada, svaki put kada telo dođe u kontakt sa tom supstancom, pokreće napad."
Postoje li načini da se rizik smanji?
U slučajevima kada je uzrok novih alergija donekle poznat, poput zapaljenja izazvanog bolešću ili promena crevnog mikrobioma posle terapije antibioticima, postoje određeni tragovi kako bi šteta mogla da se spreči ili ublaži.
Gupta, na primer, preporučuje da ljudi koji uzimaju antibiotike istovremeno konzumiraju probiotike, prebiotike, jogurt i fermentisanu hranu, jer sve to doprinosi zdravlju i raznovrsnosti crevnog mikrobioma.
Filip Kurman smatra da bi sprečavanje nekontrolisanog razvoja upale tokom virusne infekcije moglo da smanji i kasnije posledice poput alergija.
"Možemo li ranim lečenjem da utičemo na razvoj ovih sekundarnih poremećaja, poput astme?", pita on.
Za sada nema konačnog odgovora, ali smatra da je to pitanje vredno daljih istraživanja.
Obećavajući pravci lečenja
Lekovi koji modifikuju rad imunog sistema sve više ulivaju optimizam osobama koje pate od alergija.
Unsplash
Xolair, lek koji se decenijama koristi za lečenje astme, a poslednjih godina pokazao je efikasnost i kod alergija na hranu, deluje tako što sprečava preterano agresivan odgovor imunog sistema koji može postati opasan po život.
Istraživači proučavaju i druge načine da utiču na imuni sistem kako bi prevazišao alergije.
Među eksperimentalnim pristupima nalaze se vakcine koje bi mogle naučiti imuni sistem da na alergene reaguje umerenije, slično načinu na koji klasične vakcine pripremaju organizam za borbu protiv virusa bez preterane reakcije.
Ispituje se i terapija jednom dozom koja bi organizmu direktno obezbedila antitela sposobna da blokiraju alergene.
Za sada, kaže Ruči Gupta, ne postoji siguran način da se nova alergija u potpunosti poništi.
Ipak, optimizma ne manjka.
"Proučavam alergije na hranu već 20 godina i zaista je uzbudljivo videti toliki napredak", kaže ona.
Komentari (0)