Vujičić za Euronews Srbija: Male države mogu biti lideri u etičkoj regulaciji veštačke inteligencije

U vreme kada svet pokušava da uhvati korak sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije, Srbija planira da ove godine usvoji Zakon o veštačkoj inteligenciji koji bi trebalo da se u mnogome osloni na čuveni AI Act Evropske unije. Za advokaticu Jelenu Vujičić, stručnjakinju za etičku regulaciju veštačke inteligencije iz SAD, to je korak u pravom smeru – ali uz važno upozorenje: Srbija ne sme samo da kopira rešenja, već da pametno prilagodi zakon svom kontekstu i interesima građana. 

“Male države poput Srbije imaju jedinstvenu poziciju – upravo zato što su manje i fleksibilnije. Upravo zato one mogu da budu pioniri u regulaciji. Ako čekamo da velike sile napišu pravila, postaćemo samo pasivni korisnici tehnologije koju ne razumemo i ne možemo da kontrolišemo”, kaže Vujičić. 

Ona takođe stiče da regulativa ne bi trebalo da guši inovacije, već da ih usmerava. 

“Već imamo nacionalnu strategiju za veštačku inteligenciju. Sledeći korak je i konkrenta savremena regulativa koja će pružiti pravni okvir, osigurati međunarodnu saradnju i pozicionirati Srbiju kao lidera u regionu u oblasti odgovorne veštačke inteligencije”, poručuje ona. 

Smatra da Srbija može mnogo da nauči iz evropskog pristupa, ali i da ga preoblikuje u fleksibilniji, proporcionalniji sistem. 

“EU AI Act je najambiciozniji pokušaj regulacije do sada, ali je skup, kompleksan i administrativno zahtevan. Srbija ne mora da preuzme ceo okvir, već da izvuče suštinske principe i razvije model koji je brz, efikasan i funkcionalan”, naglašava Vujičić. 

Između Evrope i Amerike - zlatna sredina kao najbolje rešenje

Dok EU razvija strogi regulatorni okvir, SAD primenjuju sektorski pristup, bez krovnog zakona. Kako kaže, Srbija ne mora da kopira Brisel već može da uzme ono što bi joj odgovaralo. Vujičić takođe izdvaja i specifičnosti američkog modela. 

“U SAD-u različite agencije, uvode smernice za pojedine industrije. Ne postoji jedinstven zakon, već pristup koji favorizuje inovacije i minimalne barijere za startape. Ipak, raste zabrinutost javnosti zbog mogućih zloupotreba i etičkih dilema. Ključna razlika između američkog i evropskog modela je taj što Amerikanci favorizuju inovacije, dok Evropljani imaju stroži pristup “, rekla je ona. 

U tom kontekstu, Vujičić veruje da Srbija treba da pronađe sopstveni put, odnosno neku “zlatnu sredinu” između Amerikanaca i Evropljana. 

profimedia

“Ne moramo ni da prepišemo EU zakon, ni da budemo kao SAD. Možemo razviti hibridni model koji kombinuje zaštitu građana i fleksibilnost za inovatore. To je šansa da budemo most između tržišta – i to investitori veoma cene“, kaže ona. 

Kaže da bi Srbija na taj način uspela da se pozicionira kao most između razlitčitih tržišta. 

“U Amrici iako nema federalni zakon, pojedine države preuzimaju inicijativu”, dodaje. 

“Estonija evropski lider u korišćenju AI u birokratiji” 

Ona takođe pominje i Estoniju, koja već koristi AI u birokratiji, ali ističe da su sve te zemlje deo šire regulative – što Srbiji pruža prostor za sopstveni model. 

Kao države koje idu ispred regulatorne krivulje, Vujičić navodi američku saveznu državu Kolorado, koja je obavezala kompanije na procenu uticaja veštačke inteligencije i sprečavanje diskriminacije.    

“Kolorado je otišao najdalje od svih ostalih američkih država u ovom smeru”, dodaje ona. 

Posebno važna tema je, kako kaže, digitalna suverenost – pravo države da kontroliše upotrebu podataka svojih građana. 

“Digitalna suverenost je danas jednako važna kao politička ili energetska. To znači da država mora da ima kontrolu nad podacima, razume algoritme i razvije mehanizme zaštite. Bez zakona, Srbija ne može ni da očekuje da će kompanije poput Mete prestati da prikupljaju podatke njenih građana“, upozorava ona. 

Vujičić se osvrće i na prošlogodišnji pokušaj Poverenika za informacije od javnog značaja da dobije odgovor od kompanije Meta o upotrebi podataka korisnika iz Srbije – pokušaj koji je ostao bez odgovora. 

“Ako nemamo zakon, kompanije neće poštovati naša prava. Potreban nam je zakon koji uvodi nacionalne standarde za transparentnost algoritama i obradu podataka – jer to više nije pitanje tehnologije, nego demokratije“, ističe. 

Na pitanje da li finansijski interesi tehnoloških giganata mogu nadjačati potrebu da AI bude humana i odgovorna, Vujičić odgovara sa dozom opreza – ali i nade 

“Veštačka inteligencija može biti moćan alat za ljude, može pomoći demokratiji ako se koristi transparentno i odgovorno. Na državama je da investiraju u digitalnu pismenost, a na kompanijama da budu fer prema zaposlenima. Budućnost zavisi od izbora koje sada pravimo“, navela je ona. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi možete da pogledate u videu koji se nalazi iznad teksta.