ChatGPT, Gemini, Grok i drugi: Ko najviše koristi AI, a gde građani još zaziru od tehnologije
Komentari
29/12/2025
-20:46
Generativna veštačka inteligencija (Gen AI) prešla je put od nove tehnologije u nastajanju do svakodnevnog alata. Od lične upotrebe do posla i obrazovanja, milioni ljudi širom Evrope danas se oslanjaju na AI alate poput ChatGPT-a, Geminija i Groka.
Gen AI alati omogućavaju korisnicima da postave pitanje, odnosno prompt, kao što je: "isplaniraj mi trodnevno putovanje", i da zatim dobiju novi sadržaj – tekst, slike, kod, video ili druge podatke – na osnovu informacija i obrazaca naučenih iz postojećih primera.
U Evropskoj uniji je oko trećine ljudi uzrasta od 16 do 74 godine koristilo AI alate makar jednom tokom 2025. godine, pokazuju podaci Eurostata.
Ipak, upotreba Gen AI znatno varira širom kontinenta. Koje zemlje najviše koriste veštačku inteligenciju i zašto se prihvatanje ove tehnologije toliko razlikuje u Evropi?
Među 33 evropske zemlje, korišćenje Gen AI alata kreće se od 17 odsto u Turskoj do 56 odsto u Norveškoj. Unutar EU, raspon ide od 18 odsto u Rumuniji do 48 odsto u Danskoj.
Upotreba AI alata veća od dve petine stanovništva u 13 zemalja
Najmanje dve petine stanovništva koristilo je Gen AI alate u 13 zemalja tokom tri meseca pre istraživanja Eurostata iz 2025. godine. Među njima su: Švajcarska (47 odsto), Estonija (47 odsto), Malta (46 odsto), Finska (46 odsto), Irska (45 odsto), Holandija (45 odsto), Kipar (44 odsto), Grčka (44 odsto), Luksemburg (43 odsto), Belgija (42 odsto) i Švedska (42 odsto).
Profimedia
Osam zemalja ispod jedne četvrtine
Pored Turske i Rumunije, upotreba Gen AI alata pala je ispod 25 odsto u još osam zemalja, što znači da je manje od jedne četvrtine stanovništva koristilo ove alate. To su Srbija (19 odsto), Italija (20 odsto), Bosna i Hercegovina (20 odsto), Severna Makedonija (22 odsto), Bugarska (23 odsto) i Poljska (23 odsto).
Povezane vesti
Među najvećim ekonomijama EU, Italija (20 odsto) i Nemačka (32 odsto) su ispod proseka EU od 33 odsto, dok su Španija (38 odsto) i Francuska (37 odsto) blago iznad tog proseka.
Tanjug AP/Jae C. Hong
Izražene regionalne razlike
Usvajanje Gen AI u Evropi pokazuje jasnu podelu sever–jug i zapad–istok. Nordijske i digitalno napredne zemlje prednjače po upotrebi.
Zapadna Evropa beleži dobre rezultate, ali neujednačeno. Južna, centralno-istočna i balkanska Evropa zaostaju.
Zašto se upotreba AI toliko razlikuje širom Evrope?
"Pre svega, stope usvajanja [AI] obično prate opšti digitalni nivo jedne zemlje. Zemlje sa najvećim stepenom prihvatanja, poput Danske i Švajcarske, već su veoma napredne u digitalizaciji", rekao je za Euronews Next Kolin van Nord, istraživač sa Univerziteta KU Leuven u Belgiji.
On je naveo da ljudi u tim zemljama imaju razvijene digitalne veštine, češće koriste internet i generalno su skloniji tehnologiji. Bez tih osnova, malo je verovatno da će ljudi iznenada početi da koriste Gen AI.
"To se vidi i u podacima: u zemljama sa nižim nivoom korišćenja, ljudi ne koriste ove alate jer nisu znali da generativna veštačka inteligencija postoji ili ne znaju kako da je koriste", dodao je on.
Van Nord je takođe objasnio da je jedno imati pristup Gen AI-ju, a sasvim drugo razumeti kako on može da pomogne u svakodnevnom životu ili na poslu.
Povezane vesti
"Mnogi ljudi širom Evrope kažu da ne koriste generativnu veštačku inteligenciju jednostavno zato što ne znaju čemu bi im služila. To pokazuje da je 'AI pismenost' ogroman faktor", rekao je on.
Istražujući da li su državne mere glavni pokretač, Van Nord je zaključio da dokazi nisu sasvim ubedljivi. Mnoge zemlje imaju snažne strateške dokumente, ali i dalje beleže veoma niske stope upotrebe.
"To sugeriše da, iako država može da podstakne, presudniji uticaj imaju osnovna digitalna kultura i praktične veštine građana", rekao je on.
profimedia
Povezane vesti
Lična upotreba AI češća od poslovne
U proseku u EU, 25 odsto ljudi koristilo je AI alate u lične svrhe, dok ih je 15 odsto koristilo za posao. U svim obuhvaćenim zemljama lična upotreba je češća od poslovne, iako se razlika znatno razlikuje.
Na primer, u Holandiji je upotreba gotovo izjednačena – 28 odsto koristi AI u lične, a 27 odsto u poslovne svrhe. Nasuprot tome, Grčka pokazuje mnogo veći jaz: 41 odsto za ličnu upotrebu naspram 16 odsto za posao, što je razlika od 25 procentnih poena.
Stope korišćenja su znatno niže na radnom mestu, "erovatno zato što još uvek nije jasno kako ih koristiti tako da daju pozitivan doprinos", smatra Van Nord.
U EU je samo devet odsto ljudi koristilo AI alate u formalnom obrazovanju. Taj udeo je najveći u Švedskoj i Švajcarskoj, po 21 odsto, dok Mađarska beleži najnižu stopu – svega jedan odsto.
Komentari (0)