Veštačka inteligencija otključava i tajne Vatikana: Kako AI ispisuje istoriju koju su moćnici pokušavali da sakriju
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
U mračnim arhivama Vatikanske biblioteke, rukopis od 408 stranica ćutao je više od četiri veka. Njegove stranice ispunjene su neobičnim simbolima, nepoznatim karakterima, sporadičnim latiničnim slovima i naslovnom stranom ispisanom na arapskom jeziku. Decenijama niko nije posedovao ključ koji bi razotkrio njegov sadržaj.
Ova knjiga, danas poznata kao "Borgov kodeks" (Codex Borg), ispostavilo se, krije tajne lekove za ljudsko telo. U doba kada su narodna medicina, alhemija i neortodoksne isceliteljske prakse mogle izazvati sumnju, pa čak i optužbe za veštičarenje, šifrovanje nije bilo samo intelektualna vežba - bio je to jedini način da se zaštiti znanje, ali i životi onih koji su ga širili, piše BBC.
Bili su potrebni vekovi čekanja, upornost istoričara kriptografije i ključna pomoć veštačke inteligencije da bi rukopis počeo da otkriva svoje tajne. Iza 34 različita simbola krilo se hiljade receptura: od saveta o konzumaciji kvalitetnog crnog vina, do recepta za fermentaciju oraščića u testu kao leka protiv dizenterije.
Dešifrovanje Borgovog kodeksa nije samo fascinantna priča o moći tehnologije, to je deo mnogo većeg poduhvata - otvaranja "zaključanih soba" ljudske istorije.
Jedan procenat svetske istorije pod ključem
Prema procenama, oko jedan odsto materijala koji se čuva u arhivama i bibliotekama širom sveta je potpuno ili delimično šifrovano. Iako taj procenat deluje malo, on zapravo predstavlja ogroman broj dokumenata. Iza šifara se kriju diplomatski telegrami, vojni podaci, rituali tajnih društava, zabranjene ljubavi, političke zavere ili prosto detalji svakodnevnog života koje su autori želeli da sakriju od tuđih očiju.
Istorijski šifrovani dokumenti imaju poseban značaj jer sadrže informacije kojih nema u zvaničnim istorijskim čitankama. U nekim slučajevima, njihovo dešifrovanje može potpuno promeniti sliku o nekoj ličnosti ili epohi. Karakterističan primer su šifrovana pisma Marije Stjuart, kraljice Škotske, pisana tokom njenog zatočeništva u Engleskoj. Ona su otkrila ne samo njenu umešanost u planove za povratak na presto, već i napete odnose sa sinom Džejmsom.
Dok su neki kodovi, poput Borgovog, relativno jednostavni i zasnovani na zameni simbola slovima, drugi su zastrašujuće kompleksni. Autori su često dodavali "lažne" simbole kako bi zavarali čitaoca ili koristili više različitih znakova za isto slovo.
Povezane vesti
Dešifrovanje pisma od samo tri stranice cara Karla V trajalo je punih šest meseci, iako je tim stručnjaka koristio AI. Kada je konačno pročitano, otkrilo je da se jedan od najmoćnijih monarha svog vremena smrtno plašio atentata koji mu je spremao italijanski plaćenik u službi francuskog kralja. Dokument je razbio sliku o apsolutnoj moći i otkrio duboku nesigurnost velikog vladara.
Digitalizacija: Najteži korak pre rešenja
Credit: Tetiana Shumbasova / Alamy / Profimedia
Pre nego što AI počne da analizira kod, istraživači moraju da pretvore rukopis u digitalni oblik. To je često najsporija faza. Loš rukopis, izbledelo mastilo, mrlje i fizička oštećenja čine prepoznavanje karaktera ekstremno teškim. Francuska kriptološkinja Sesil Pjero procenjuje da je potreban čitav dan za prepisivanje samo dve stranice teksta sa nepoznatim simbolima. Upravo ovde veštačka inteligencija menja pravila igre.
Platforme poput Transkribusa već se koriste za prepisivanje tajnih pisama iz Tridesetogodišnjeg rata. AI sistem identifikuje delove teksta, prepoznaje redove i analizira znakove jedan po jedan. Iako AI ne daje uvek konačan odgovor samostalno, on drastično ubrzava proces, ostavljajući istoričarima prostor za finalnu interpretaciju.
Od tajnih društava do 400 ljubavnih pisama
Novi modeli veštačke inteligencije, razvijeni u okviru projekta Descrypt, dizajnirani su da ujedine transkripciju i dešifrovanje u jedan korak. Prvi testovi su sprovedeni na "Kopijale kodeksu" (Copiale), koji opisuje rituale nemačkog tajnog društva iz 18. veka.
Takođe, istraživači su pronašli oko 400 misterioznih razglednica s kraja 19. i početka 20. veka. Prvi dešifrovani delovi pokazuju da nije reč o državnim tajnama, već o šifrovanim ljubavnim pismima na nemačkom jeziku. Ovo otkriva ljudsku stranu kriptografije - potrebu da se zaštite osećanja koja u tom trenutku nisu smela biti javno izražena.
Može li AI rešiti misteriju sa Krita?
Credit: ART Collection / Alamy / Profimedia
Svi se pitaju: da li će AI konačno pročitati disk iz Festosa? Ovaj artefakt star 4.000 godina i dalje odoleva svim pokušajima dešifrovanja, baš kao i pismo Linear A. Ipak, stručnjaci su oprezni. AI nije čarobni štapić, on ne može da stvori podatke koji ne postoje. Bez drugog uzorka istog pisma ili dvojezičnog teksta (poput Kamena iz Rozete), čak i najmoćniji modeli će imati poteškoća.
Prava vrednost ove tehnologije nije samo u rešavanju slavnih zagonetki, već u mogućnosti da pročitamo hiljade dokumenata koji su ostali zatvoreni jer je njihovo dešifrovanje ranije zahtevalo godine rada. AI ne zamenjuje istoričara, ali mu daje moć da čuje glasove ljudi koji su vekovima bili namerno ućutkani. Svaka dešifrovana stranica vraća istoriji informaciju koju je neko, pre mnogo stotina godina, očajnički pokušao da sakrije.
Povezane vesti
Komentari (0)