Tvorac "svetske internet mreže" smatra da su stvari otišle predaleko, a ima i rešenje - stvorio je "Veb 3.0"

Tvorac svetske internet mreže (World Wide Web-WWW) sada je krenuo u misiju kojom želi da je spasi. Timoti Berners-Li, osoba koja je omogućila čitanje ovog članka "onlajn", prvi je osmislio koncept "veba" 1989. godine. Danas, 33 godine kasnije, veruje da velike tehnološke platforme "kontrolišu svet i manipulišu ljudima uz pomoć informacija".

Govoreći za Euronews Next, Berners-Li je istakao da su "neki ljudi tada mislili da će tehnologija spasiti svet, ali smo sada u situaciji u kojoj je mnogo toga pogrešno. Njegovo rešenje je "vraćanje kursa u srednju traku", a tu traku naziva "Veb 3.0", i ne bi je trebalo mešati sa "Veb3", koji mnogi smatraju sledećom fazom u razvoju interneta.

Berners-Li je rođen 1955. u Londonu i studirao je fiziku na Univerzitetu u Oksfordu. Osamdesetih je počeo da radi kao konsultant u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN), gde je došao do "VEB prototipa", a njegov cilj je bio da omogući naučnicima da dele podatke preko sistema.

Internet nije isto što i "Veb" - internet je već postojao 1970-ih, ali niko nije znao da postoji. Inženjeri elektrotehnike Bob Kan i Vint Serf su prvi razvili Internet protokol (IP), koji je omogućio da računari dele informacije. Ukratko, stvoren je proces kojim su računari tada mogli da "razgovaraju jedni sa drugima", što je fizički deo u koji se zatim "Veb" uključuje. 

Berners-Li je tada došao i napisao svoj predlog za razvoj jedinstvenog informacionog sistema kako bi se zadovoljila tražnja za automatizovanim deljenjem informacija između naučnika na univerzitetima i institutima širom sveta. Godine 1990. napisao je drugi predlog za "Veb", gde je postavio temelje "hipertekstualnog projekta" nazvanog "Svetska mreža", i koji je omogućavao pregledačima da vide "hipertekstualne dokumente".

Do kraja godine, njegova ideja je bila pokrenuta i on je razvio kod za svoj veb server na računaru. Da bi se sprečilo da se slučajno isključi, računar je nosio oznaku napisanu crvenim flomasterom: "Ova mašina je server. Ne isključujte je!"

Kako je internet "uzleteo" 

"Svetska mreža" (WWW) dospela je u javno vlasništvo zahvaljujući odluci CERN-a 1993. godine. Tada smo videli pojavu prve faze Interneta, "Veb 1.0". Uprkos tome što je bio dostupan svima, bio je koristan jedino za čitanje, i samo nekolicina ljudi je poznavalo kodiranje dovoljno dobro da bi mogli da objavljuju nešto na njemu. 

Ovo je dovelo do razvoja "Veb 2.0", koji nam sada omogućava da više komuniciramo na mreži i objavljujemo šta god želimo na velikim platformama kao što su Gugl ili Fejsbuk. Međutim, to ne dolazi besplatno. Mnoge od ovih kompanija mogu uzeti naše podatke koji se zatim koriste za ciljano oglašavanje.

Berners-Lijeva ideja o novom "vebu" rođena je dok je radio u njegovoj laboratoriji na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), gde je pokušavao da pronađe novi način da zaštiti korisničke podatke. Njegovo rešenje za disfunkcije koje ima "Veb 2.0" je treći sloj protokola, koji daje osobi mogućnost da se prijavi negde svojim ličnim identifikacionim dokumentom. 

Smislio je novi projekat pod nazivom "Solid", a kasnije i novu kompaniju pod nazivom "Inrapt" koja koristi "Solid". Njegovoj platformi se može pristupiti iz vašeg pretraživača, ali nije u pitanju aplikacija, već nešto što on naziva "Pod" - mesto gde možete da čuvate svoje privatne podatke i da im pristupate veoma lako.

profimedia

Jednostavnije rečeno, može se smatrati vašim "ključem" ili "digitalnom ličnom kartom", istakao je Berners-Li, dodajući da je ovo njegova vizija za "Veb 3.0", a ne "Veb3" koji koristi eterijum blokčejn sistem i obećava da će biti decentralizovan.

Problem sa "Veb3" je u tome što se podaci kao što su zdravstveni kartoni mogu lako pratiti - pošto je ta mreža javna, obezbeđivanje je skupo. Još neka od pitanja su koliko brzo može raditi, i koliko se može decentralizovati.  Mnoge kompanije za kriptovalute i metaverzum govore kako je "Veb3" budućnost interneta, ali ljudi iza "Inrapta" misle drugačije.

"Govorimo o 'Veb 3.0' koji je prava stvar, a ne marketinški trik. Tim mi je tokom večere objasnio da trenutni 'Veb' nije onaj koji smo zamišljali, ali da bismo mogli da ga popravimo. Radili smo intenzivno sa zajednicom otvorenog koda na tome da upotpunimo tehnološku slagalicu, odnosno nađemo delić koji trenutno nedostaje", rekao je Džon Brus, izvršni direktor i suosnivač "Inrapta".

Tehnologija je već dostupna i Berners-Li je rekao da "Inrapt" razgovara sa vladama nekih zemalja, uključujući i Evropske, ali nije naveo koje su tačno zemlje u pitanju. 

Gde možemo videti "Veb 3.0"?

"Inrapt" se već primenjuje u Flandriji, severnom regionu Belgije u kome se govori flamanski jezik. Berners-Li je rekao da će do kraja godine 6,5 miliona građana moći da koristi ovu tehnologiju. Međutim, cilj je da njihova tehnologija bude dostupna svima, a Berners-Li napominje da može čak pomagati u spasavanju života. 

"Inrapt" je sarađivao sa nevladinim organizacijama kako bi pomogao izbeglicama tako što im je omogućio da dele svoj "Pod", odnosno medicinske podatke, odeću i šatore koje su dobili sa drugima na mreži, i da se registruju kod nevladine organizacije, što štedi vreme.

Berners-Li je rekao da su druge zemlje zatražile njegovu pomoć za žrtve nasilja u porodici, a "Inrapt" je dao "Podove" onima kojima su bili potrebni.

"Čuo sam da, kada neko ode u policiju, da je to obično u proseku nakon 37. povrede. Prema tome, ako neko ima Pod, može da prati potpuno privatno sve što mu se dešava, i da ima dokaze ukoliko su mu potrebni kada ode u policiju", kaže Berners-Li.

Podovi mogu pomoći svima u društvu da sačuvaju svoje podatke na mreži bezbednim, a čini se da je i društvo spremno na to, jer mnogi od nas više štite svoje podatke od otkrića o ruskim hakerima koji su se mešali u izbore u SAD 2016, široko rasprostranjenih dezinformacija i skandala sa "Kembridž analitikom". 

"Svi pobeđuju, čak i velike kompanije"

Postavlja se pitanje kako bi velike platforme reagovale na gubitak pristupa našim podacima koje prodaju kompanijama i oglašivačima da bi ostvarili profit, ali Brus ističe da su ovako svi na dobitku jer bi građani kontrolisali koliko podataka daju i kompanije bi bolje razumele preferencije korisnika.

"Inraptov" zadatak sada je da nastavi da razgovara sa vladama i preduzećima kako bi se više "Podova" koristilo širom sveta, ali čak i kada bi se svuda koristili, i dalje bi bilo neophodno učiniti dosta toga za bezbednost "Veba".

"Veb je oduvek bio dostupan i zaista je važno da ima neku vrstu internacionalizacije. Dakle, da budemo sigurni da radi na mnogo jezika i za osobe sa invaliditetom", istakao je Berners-Li, dodajući da se plaši kakav će oblik poprimiti metaverzum.

"Biće problema. Ako ste zabrinuti što ste feministička blogerka na Tviteru, kako će onda biti u svetu virtuelne stvarnosti? Očigledno će će morati mnogo da se razmišlja o tome kako da se izgradi sistem bezbednosti", zaključio je Berners-Li.