Od bukalnog brisa do večne mladosti: Tajne personalizovane medicine

Savremena medicina ulazi u novu eru, gde genetika i matične ćelije otvaraju vrata personalizovanom pristupu zdravlju i lepoti. Jednostavnim bukalnim brisom, analizom unutrašnje strane obraza, danas je moguće sagledati više od 26.000 gena i otkriti skrivene predispozicije koje nosimo u sebi. Ali, može li ovaj test predvideti našu budućnost?

O ovoj temi razgovarali smo sa dr Leonardom Nenadom Josipovićem, plastičnim i estetskim hirurgom, i prof. dr Robertom Grobmanom, svetski priznatim genetičarom i liderom u oblasti precizne medicine i epigenetike.

Dr Josipović u razgovoru za Euronews Srbija naglašava da je u pitanju prava revolucija u medicini, jer se fokus pomera sa lečenja simptoma na prevenciju.

"To jeste jedna revolucija koja se dešava zato što je uvek bolje sprečiti nego lečiti", kaže on, ističući da danas imamo pristup informacijama o našem telu koje su ranije bile nezamislive.

Kao plastični hirurg, on primećuje da se u svetu estetike i anti-ageinga pojavljuje novi talas tzv. longevity klinika, koje polako zamenjuju klasične estetske ordinacije. Ovaj trend, prema njegovim rečima, ide ka tome da se proces starenja zaustavi na uzroku, a ne samo na površinskom tretiranju simptoma. Na primer, dok se bore na licu često tretiraju preparatima sa kolagenom, dr Josipović objašnjava da je ključ u preventivnom pristupu:

"Pre nego što dođe do bora, mi organizmu pokušavamo da damo sve sastojke koji su potrebni za stvaranje kolagena i tako sprečimo proces starenja"

On naglašava da se danas može optimizovati zdravlje kroz personalizovane pristupe, ali i jednostavnije metode poput zdrave ishrane i uzimanja vitamina i minerala. Kao specijalista za liposukciju, dr Josipović ističe i značaj matičnih ćelija dobijenih iz masnog tkiva.

"Jedna od mojih specijalnosti je liposukcija, gde oblikujemo telo i dobijamo veliki broj masnog tkiva, potencijalnih matičnih ćelija", objašnjava on.

Ova tehnologija, poput korišćenja nanofeta za podmlađivanje kože, već duže vreme postoji, ali sada se unapređuje kroz nova saznanja, omogućavajući sveobuhvatan pristup estetici i zdravlju.

S druge strane, prof. dr Roberto Grobman fokusira se na genetski aspekt personalizovane medicine. On objašnjava da analiza DNK iz bukalnog brisa omogućava uvid u informacije zapisane u 37 biliona ćelija našeg tela.

"Razumevanje onog što je u njima zapisano na jedan dubinski način na osnovu analize, možemo velike promene da napravimo", kaže Grobman. Ova saznanja omogućavaju ne samo prevenciju, već i precizno lečenje hroničnih bolesti, poput dijabetesa, problema sa jetrom ili povišenog holesterola, često otkrivajući uzroke još u detinjstvu.

Posebno zanimljiv koncept koji Grobman ističe jesu telomere – krajevi hromozoma koji igraju ključnu ulogu u procesu starenja.

"Kada imamo preko 40 godina, većina naših telomera se smanjuje, što utiče na to da brzo starimo", objašnjava on.

Na sopstvenom primeru, Grobman ilustruje moć personalizovane medicine:

"Kada sam se prvi put testirao, rekli su mi da sam 13 godina stariji nego što jesam. Nakon tretmana i suplementacije, sada sam četiri godine mlađi – to je 17 godina podmlađivanja!", kaže on u razgovoru za Euronews Srbija.

Grobman takođe govori o genu FOXO3, koji je čest u tzv. plavim zonama – oblastima sveta gde ljudi žive preko 100 godina.

"To je naša metodologija – da iskoristimo sposobnosti i aktiviranje ovog gena u celom svetu, kako bismo učinili da ljudi žive duže, srećnije i zdravije", kaže on.

Aktivacija ovog gena, prema njegovim rečima, moguća je kroz specifične suplemente i personalizovane tretmane, koji mogu sprečiti bolesti poput raka ili usporiti degradaciju kolagena.

Oba stručnjaka slažu se da personalizovana medicina nudi individualizovane pristupe, jer "ne veruju da jedno rešenje odgovara svima", kako kaže Grobman.

Na primer, analiza gena može pokazati da žena od 20 godina ima predispoziciju za brže starenje određenih delova tela, što omogućava rano delovanje.