Hrana kao lek i tihi neprijatelj zdravlja: Značaj antiinflamatorne i mediteranske ishrane u borbi protiv hroničnih upala

Hrana nije samo gorivo. Ona može biti i lek, ali i tihi neprijatelj. Ono što jedemo oblikuje naše zdravlje. Mediteranska i antiinflamatorna ishrana mogu pomoći u borbi protiv hroničnih upala poboljšati imunitet i zaštititi nas od brojnih savremenih bolesti. O tome kako pravilna ishrana može uticati na zdravlje i zašto se o upali sve više govori kao o korenu mnogih problema, za Euronews Srbija govorila je dr. Marina Boboš, anestezijolog i stručnjak za ishranu. 

Ona je objasnila da je hronična upala "tihi neprijatelj zdravlja" jer se često ne manifestuje jasnim simptomima. 

"Akutna upala je prirodan odgovor organizma na infekciju ili povredu, ali kada upala postane hronična, imuni sistem napada sopstvene ćelije, što može dovesti do brojnih bolesti", rekla je dr Boboš.

Dodala je da hrana ima ključnu ulogu u nastanku i kontroli hronične upale, ali nije jedini faktor.

"Stres, nedostatak sna, dehidratacija, prekomerna aerobna aktivnost, pušenje i konzumacija gaziranih pića takođe doprinose nastanku hronične upale", rekla je.

Euronews

Kada je reč o prepoznavanju upale, dr Boboš je navela da treba obratiti pažnju na životne navike, nivo stresa, kvalitet sna, ishranu i fizičku aktivnost. 

"Postoje laboratorijski testovi, ali standardni parametri ne razlikuju akutnu i hroničnu upalu. Zbog toga je važno pratiti opšte zdravstveno stanje i simptome", kazala je.

Govoreći o antiinflamatornoj ishrani, dr Boboš je objasnila da je ona usmerena na smanjenje hronične upale i prevenciju nezaraznih bolesti. 

"Cilj je održavanje adekvatnog tečnog i lipidnog statusa, kao i zdrave crevne mikrobiote, odnosno zajednice mikroorganizama u digestivnom traktu", rekla je. 

 Mediteranska i antiinflamatorna ishrana

Po njenim rečima, antiinflamatorna ishrana bazira se na biljnim namirnicama, dok su životinjski izvori proteina uglavnom ograničeni na ribu.

"Izbacuju se gluten i mlečni proizvodi, a masnoće i ugljeni hidrati se biraju pažljivo", navela je.

Euronews

Istakla je da je mediteranska ishrana fleksibilnija i održivija na duže staze jer uključuje širi izbor namirnica. 

"U njoj se mogu konzumirati i mlečni proizvodi poput grčkog jogurta i kiselog mleka, koji su fermentisani i obnavljaju crevnu floru, kao i belo meso poput piletine i ćuretine", objasnila je.

Dr Boboš je navela i važnost unosa probiotika i prebiotika. 

"Probiotici su bakterije iz fermentisanih proizvoda, dok prebiotici predstavljaju vlakna koja hrane te bakterije. Mahunarke, povrće poput artičoke i luk bogati su prebioticima", kazala je.

Osvrnula se i na važnost hidratacije, navodeći da je nakon buđenja neophodno uneti tečnost, bilo da je to voda, blaga limunada ili biljni čaj. 

"Kafa nije dobar izbor jer može dovesti do dehidratacije", upozorila je.

Dr Boboš je istakla da doručak treba biti kvalitetan i balansiran, sa složenim ugljenim hidratima, zdravim mastima i proteinima.

"Protein mora biti prisutan u svakom obroku kako bi se održala energija i stabilan nivo šećera u krvi", objasnila je.

Kada je reč o pripremi hrane, dr Boboš je ukazala da se namirnice poput mahunarki ne bi trebale pripremati sa zaprškom.

"Umesto ulja na početku kuvanja, bolje je dinstati sa malo vode i dodati maslinovo ulje na kraju, jer se na taj način čuvaju zdrava svojstva ulja", rekla je.

Mitovi o mediteranskoj ishrani

Na temu mitova o mediteranskoj ishrani, dr Boboš je navela da mnogi misle da je takva ishrana moguća samo na Mediteranu ili da je skupa. 

"Studije pokazuju da se mediteranski stil ishrane može primenjivati bilo gde, sa prilagođavanjem lokalnim namirnicama, a povrće i voće su i dalje pristupačni izvori hrane", kazala je.

Na kraju, dr Boboš je govorila o ishrani dece i važnosti kvalitetne školske užine. 

"Preporučujem da deca nose užinu spremnu kod kuće, jer će na taj način birati zdravije obroke, dok kupovina u školi često znači nezdravu hranu poput čipsa i gaziranih pića", navela je. 

Preporučila je sendviče ili domaće pecivo uz voće za prepodnevnu užinu, dok bi popodnevna užina trebala biti laganija, sa voćem i orašastim plodovima za održavanje energije i koncentracije.

Kompletno gostovanje dr Marine Boboš pogledajte u video prilogu na početku teksta.